nedelja, oktobar 20, 2019

 

NARODNI OBIČAJI I VEROVANJA

Zapisi - sveta stabla u Srbiji

hrast-u-ranilovicima1

Zapisi su srpska sveta stabla, dugovečna, uglavnom krošnjasta. To su stabla hrasta, lipe, oraha, kruške i bukve. Veruje se da u njihovim krošnjama žive vile zaštitnice.

Piše Đurđe P. Radojević

U našem narodu postoji verovanje da se sa zepisa ne sme skinuti nijedna gronćica, plod, kora, ništa... Pogotovu se ne sme odseći i uništiti zapis. već on mora, sam od sebe, izumreti kao i čovek. Ko to uradi ne može izbeći kaznu svevišnjeg. To se odražava i na celu porodicu počinioca, a može se desiti i da se, zbog tog čina, zatru i cele porodice.

Koda su litlje, obletine, zavetine i druge seoske i crkvene slave, kod zapisa se okuplja narod, urezuje se krst na njemu, a onda se čita molitva za dobar rod u polju i da se selo zaštiti od gromova i neprilika.

Imati takvo drvo u dvorištu u Srbiji je bila čast. Ako ga je neko imao - imao ga je samo dobar domaćin l uzoran čovek u selu. Tu čast dodeljivalo mu je selo.

Božja služba obavljala se od zapisa do zapisa, od kuće do kuće, do njive i svih delova sela. Nju su pratile krstonoše barjaktari koji su pevali duhovne pesme i njih je narod darivao. Posle toga bi se na zapisu urezao krst, prelio vinom, što su, kaže predanje, Sloveni doneli na Balkan iz prapostojbine, a što je kasnije prihvatilo i hrišćanstvo.

Posle Drugog svetskog rata zapisi su, shodno tada vladajućoj ideologiji, masovno sečeni, a krstonoše su zabranjivane jer, kako je naređeno, "tamo gde nema Boga nema ni zapisa".

Ipak, narod je sačuvao svoje zapise i krišom je poštovao te relikvije prirode. U selu Ranilović kod Aranđelovca 1989. godine, uprkos svemu, krenule su, nanovo, prve krstonoše i - obnova zapisa. I tako su zapisi sačuvani od zaborava.

Koliko nam je poznato, za sada je najviše zapisa u selu Ranilović kod Aranđelovca. U tom selu ima pet zapisa koji su stari - od 300 do 5OO godina.

Zato je Srbija i danas zamlja očuvane prirode i duhovnog nasleđa.

Natura broj 8 (avgust 1996)

.........

DOPUNA

Zavod za zaštitu prirode Srbije

Zavod za zaštitu prirode Srbije se u okviru osnovne delatnosti bavi proučavanjem i zaštitom prirodno vrednih pojava i područja, koje na osnovu Zakona svrstava u nacionalne parkove, parkove prirode, predele izuzetnih odlika, rezervate, spomenike prirode i  retke vrste flore i faune. Među spomenicima prirode se nalaze i spomenici botaničkog karaktera: ZAŠTIĆENA STABLA.

Od 1948. godine, odnosno osnivanja Zavoda do danas, zaštićeno je 314 spomenika prirode, od kojih su 246 zaštićena stabla.

Među zaštićenim stablima je najveći broj autohtonih vrsta, poslednjih primeraka nekada šireg rasprostranjenja (hrast, lipa, divlja kruška, dren, glog) i alohtonih vrsta (egzota) koje su se uspešno razvile na našem tlu.

U okviru zaštićenih spomenika prirode botaničkog karaktera i autohtonog porekla nalazi se jedan broj stabala koji pored svojih bioloških vrednosti, starosti i impozantnosti poseduju i kulturološke vrednosti, među kojima je i religijsko-obredna, koja su u narodu zvana ZAPIS. U tom smislu, neki zaštićeni spomenici prirode botaničkog karaktera imaju svojstvo aktivnog ili neaktivnog zapisa.

U selu Ranilović je zaštićen samo jedan spomenik prirode "Lukića hrast", za koji je zbog njegovog lošeg zdravstvenog stanja predloženo skidanje zaštite.

Olga Miličić, savetnik Zavoda za zaštitu prirode Srbije

(16. maj 2010)

.........

POZIV ČITAOCIMA

Natura Online poziva sve čitaoce koji su sačuvali od zaborava stare srpske, ali i druge, narodne običaje da nam se jave. To mogu biti legende o mestima, razna verovanja o biljkama i životinjama, narodni običaji, zaboravljena jela, shvatanja... Želja nam je da i drugima prenesemo deo naše bogate narodne tradicije i da sve to, negde zapisano ili usmenim putem preneto, s kolena na koleno, izvućemo iz zaborave i ostavimo za naredna pokolenja kako bi mogla i nas da pamte.

Redakcija

.........

Natura Online (3.7.2009)