KINOLOŠKA ISKUSTVA

Moje prvo markiranje

Sve je bilo lepo, prethodno, u "teoriji". Ali, kada je konačno trebalo da stanem ispred psa i njegovih iskeženih očnjaka koji su preteći hteli da dođu do plena ili mene, obično rukava ili moje ruke... nije mi bilo lako...

Piše Dragan Veljković, dreser službenih pasa

U radu službenih pasa "markiranje", u žargonu, znači razdraživanje pasa i pripremu za dalji rad, za napad i odbranu, odnosno - rad na rukavu.

Kao i svi početnici i ja sam imao tremu, bio sam vrlo nesiguran kada je trebalo da stanem ispred psa čije su razjapljene čeljusti delovale zastrašujuće.

Kada sam prvi put stao pred psa, on je bio na povodniku. Uzeo sam krpu i njome mahao gore-dole, levo-desno i ponavljao pokrete dok nisam skrenuo pažnju psa na krpu i sebe. Pas je to shvatio kao igru i počeo je da hvata krpu.

Kontakt između psa i krpe je uspostavljen, a trema koju sam imao je nestala. To je bilo vrlo bitno za moj dalji rad.

Posle nekoliko minuta prešao sam sa krpe na "kobasicu". Pas je shvatio da za željeni plen (odnosno predmet) mora da se bori, a da bi sačuvao plen, da mora - čvršće da grize.

Posle igranja sa "kobasicom" prešao sam na rad sa mekaniim rukavom. U međuvremenu pas je bio sve agresivniji, ali i ja sam bio sve sigurniji i nisam više osećao tremu.

Sada je trebalo stati ispred iskeženih očnjaka koji su preteći hteli da dođu do plena ili mene, obično rukava ili moje ruke...

Uz dobre i korisne savete iskusnijih kolega savladavao sam sve početničke prepreke i još mnogo toga naučio što i danas uspešno koristim u obuci službenih pasa.

...........

Natura broj 11 (februar 1997)

Natura Online (8.7.2011)