MALA ŠKOLA VELIKE OBUKE (2)

Smeštaj pasa i apel

Ovo je vrlo važan elemenat prethodnog članka gde smo govorili o Kontaktu i priključuje se lancu pripreme za obuku psa. A u neposrednoj je vezi i sa vlasnikovom odlukom gde će smestiti psa - u kući ili dvorištu?

Piše Zoran Lj. Milić, kinološki sudija

Ako vlasnik odluči da pas živi u kući, a po meni to je najbolja varijanta (svakako ako je reč o jednom ili najviše dva psa), onda će mu ljubimac stalno biti "na dohvatu" neke, ma kako bilo "beznačajne komande" (a takvih nema!).

Za ovo rešenje treba odabrati kutak sobe, nenametljiv prolaznicima i onima koji obitavaju u kući. Tu, gde će pas boraviti treba pripremiti ležaj gde on može komotno da se baškari i raste, razvija se, posle poseta prirodi. Obično, to je pletena korpa od pruća dovoljno velika i za odraslog psa. Na njenom dnu je jastuk ispunjen krpama. Može i jednostavnije. Staviti na parket, nikako beton, asuru, pa komad starog ćebeta preko nje i - stvar je rešena.

Od prvog trenutka kada ljubimca stavite na za to pripremljen prostor, prokomentarišite ovu radnju jednim "mesto". Naročito prvih dana budite uporni u tome, kad god nepozvan krene u istraživanje, ako je prethodno nahranjen, napojen i bio u šetnji. Svoje mesto pas ne sme napustiti bez poziva vlasnika.

Dakle, uz smeštaj sledi napomena, posle svakog jela, pića, spavanja, ljubimca treba voditi u šetnju. Kad se vrati u svoj kutak, gde može glockati do mile volje, ili kupljenu veštačku kost ili obli komad mekog, po mogućstvu čamovog drveta. Ide tu i uvezana gužvana krpa, ali, naročito kad je reč o lovnim psima, nju treba izbegavati jer se može od malena naučiti da je cepa, pa to kasnije da radi i sa divljači.

Kako pas raste broj izlazaka se smanjuje, sve dok ne dođe na tri dnevno: ujutru, u podne i uveče. To znači da pas koji boravi u stanu ima priliku bar tri kontakta dnevno sa svojim budućim dreserom, odnosno - vaspitačem.

SMEŠTAJ U DVORIŠTU

Ukoliko odlučimo da nam ljubimac boravi u dvorištu, onda bez obzira na rasu, taj boravak nikako na sme da se svede na kućicu, kolac pored nje i za njega čvrsto vezan lanac na kome je privezan pas. Boravište van ljudskog staništa, podrazumeva betoniran prostor, čija veličina zavisi od broja pasa (ako je u pitanju odgajivačnica). Prostor mora biti ograđen pletenom žicom i podeljen na boksove. U svakom boksu mora da bude topla, dobro izolovana kućica, po mogućstvu, zbog higijene, na rasklapanje, a odozgo, takođe, prekriven ceo boks pletenom žicom.

Kućica mora imati bar nastrešnicu, ako trećina boksa nije prekrivena, zbog nevremena. Ispred ograđenog prostora treba da bude iskopan sengrup do koga vode kanalizacione cevi. Sengrup mora biti pokriven betonskim poklopcem, radi čišćenja, kad se za to ukaže potreba.

Takav način držanja pasa zahteva što češći kontakt sa njima, a ne samo davanje hrane (a ponekad i to se poveri stranom licu, čak više dana!). Kod ovakvog smeštaja podrazumeva se odvojen boks za kuje u teranju ili kad se štene. I jedan za štence kad se odbiju od sise. Da nam se ne bi desilo, kao što se to danas često događa i skoro postaje obična pojava, da nam na jednu kuju skoče po dva tri psa, a mi prijavimo leglo na onog od koga ćemo štence najskuplje i najbrže prodati.

APEL ILI POZIV

Apel ili poziv je temelj svake obuke i zato počinje od malih nogu našeg pitomca. Kad god sam bio u mogućnosti ja sam zvao sebi svoju štenad, ponekad čitavu grupu, i svakog, kad dođu, nagrađivao i mazio.

Uz pozive išla su njihova imena i zvižduk dva puta kratko. To sam radio i dok sam prilazio štenari ali i kad sam puštao pse iz boksova. Naravno, u džepu sam uvek imao, ako ništa drugo, gomile kockica prženog hleba.

Svako štene koje bi mi prišlo dobijalo je svoj zalogaj. I da naglasim: Nikada nikakvu obuku nisam počinjao dok sa psom nisam detaljno učvrstio APEL, odnosno, bar do šest meseci starosti. One priče "marka u četiri meseca", a pas se kreće po terenu kao pijanac koji ne zna gde udara glavom... sve su to bajke za malu decu. Ono, desi se i u "devojke dete" ali ostane nepriznato, da ne kažem vanbračno, zauvek. A to vodi traumatičnosti za koju se nikad ne zna na koju će stranu udariti.

Zato je, po meni, APEL jedini ključ koji otvara sve brave obuke, ma koje rase pasa. To je, što bi rekao Vuk, azbuka sticanja međusobnog poverenja i ljubavi.

(Nastaviće se)

.........

Natura broj 11 (februar 1997)

Natura Online (23.2.2011)