PREDSTAVLJAMO RASE: IRSKI VUČIJI PAS (IRISH WOLFHOUND)

Irski div

Nekada izuzetno popularan na Britanskom ostrvu, pa samim tim i veoma cenjen i skup, irski vučiji pas, početkom 18. veka gotovo da je potpuno nestao sa tih prostora. Međutim, zahvaljujući zabrani izvoza tih pasa, ali i upornosti kapetana Darslija, ova najviša rasa na svetu, taj ne samo lovni, čoveku veličanstveno privržen, odbrambeni, sportski i veoma inteligentni pas, hrabri čuvar i veliki borac protiv vukova - spasen je, na svu sreću, od nestanka i zabaorava. Nažalost, kod nas irski vučiji pas je još uvek - prava retkost.

Piše Milan Danilović, odgajivač irskih vučijih pasa, Senta

Borbeni Kelti, kaže predanje, držali su pse ogromnih dimenzija. Potvrđeno je, pošto su Kelti okupirali Irsku, da se u njoj pojavio pas-div, korišten u borbi, ali i kao zaštita od vukova i medveda. U granicama svoje zemlje ovaj pas postao je vremenom i previše popularan te su ga u skandinavskim zemljama koristili kao simbol nobla, odnosno plemstva. Zahvaljujući tako velikoj potražnji i u postojbini (Irska) smanjio im se broj.

U 17. veku u Engleskoj, zbog svega rečenog, jedva je bilo irskih vučijih pasa. Međutim, kao posledica toga ubrzo su se namnožili vukovi i načinili ogromnu štetu irskim stočarima. Zato je 1652. godine, Kromvelovim dekretom (Cromweell), zabranjen izvoz tih pasa iz zemlje. Dve godine posle  izdavanja pomenutog dekreta u Irskoj nije postojao, zamislite, ni jedan vuk!

Ondašnji irski vučiji psi bili su samo bele i pšenične boje, a tek kasnije su se pojavili u drugim nijansama. Nisu bili retki ni oni visoki od 110 do 120 centimetara u grebenu.

Koliko je još onda bila popularna ova rasa potvrđuje priča da je velški kralj nudio ogroman novac za štene irskog vučijeg psa, a kada je od vlasnika bio učtivo odbijen, on je mirno sam povisio ponudu i dokopao se željenog šteneta.

PAS PLEMIĆA I DVOROVA

U to vreme plemstvo je za poklon isključivo kupovalo ove kučiće, a ko bi dobio štene irskog vučijeg psa na poklon, mogao se smatrati vrlo počastvovanim. Nažalost, početkom 18. veka ti psi su skoro potpuno nestali.

U to vreme kapetan Georg Grem Darsli (Georg A. Graham Dursley) je u Škotskoj pronašao psa highland-hounds-a ili deer-hounds-a, koji je mogao da parira psu toliko spominjanom u irskoj adminsitraciji. Posle toga kapetan je stalno tražio slične primerke vučijem psu. Napornim radom pronašao je nekoliko takvih, ali su unuci čuvenih ubica vukova tek nešto malo ličili na pretke. Kapetan Darsli je, kažu poznavaoci te rase, žrtvovao ogromnu sumu novca (vrednost sadašnjih 250.000 evra) i 20 godina života kako bi posebnim ukrštanjem obnovio rasu irskih vučijih pasa. Vršio je ukrštanja sa velikim, jakim škotskim derr-hoaundima, a kasnije su uključili i bobtejle u krvnu liniju ne bi li tako ukrotili njihov izrazit lovački duh.

Najstariji klub ljubitelja irskih vučijih pasa osnovali su engleski borci. "Rojah of Kidnal" zvao se prvi vojni pas kojeg je 1902. godine taj klub poklonio irskom bratstvu - današnjoj IRI. Ovaj pas se po ponašanju i izgledu može porediti sa današnjim irskim vučijim psom.

Sve kraljevske svečanosti, primanja i ceremonije, dešavale su se u prisustvu irskih vučijih pasa. Pre Prvog svetskog rata i u Americi je postao omiljeni pas, a sedamdesetih godina ovog veka dospeo je u Nemačku, dok je u našoj zemlji i danas izuzetno redak. Njihov broj kod nas, nažalost, svodi se na samo nekoliko primeraka.

STANDARD

Irski vučji pas je uvršten u desetu FCI grupu, među hrtove.

Visina grebena: mužjaci minimum 79, prosečno visoki od 90-100 centimetara. Ženke su niže: treba da su visoke najmanje 75, mada su u proseku 80-90 centimetara.

Težina: 50 do 70 kilograma. Štenci mogu rasti i 17 centimetara mesečno, ako je ishrana odgovarajuća.

Odlakanost: dlaka je oštra i osasta, duža na obrvama i bradi.

Boja: siva, plava, crna, zagasita braon, tigrasta.

Glava: duguljasta, ne previše široka, blago naglašenog stopa. Jaka gornja i donja vilica, makazasta čeljust. Blago kvrgava lobanja.

Oči: tamne, bademastog oblika. U svakom slučaju crne usne, kapci i nosna pečurka.

Uši: prema lobanji one su male, pljosnate, baršunaste na dodir.

Telo: dugačko, mišićavo, vrat elegantnih linija, koji se dobro nastavlja na leđa.

Leđa: prava, jaka, srednje duga. Ima hrtoliku liniju tela i duboko uvučen trbuh koji je povezan sa jakim grudnim košem.

Prednji udovi: jaki i paralelno se spuštaju.

Zadnji udovi: dobro uglovani, elastični i mišićavi.

Šapa: okrugla, oivičena prstima pod uglom.

Rep: dugačak, dopire do ispod članaka, umereno debeo, blago savijen.

Pokreti: lagani, slobodni , elegantni.

Karakterne osobine: vrlo inteligentan pas. Spada u mirne rase i najsolidnije pse. Ipak, ako ga izazove, bilo čovek ili pas, burno reaguje. Postoji mnogo legendi o hrabrosti, neustrašivosti i inteligenciji irskih vučjih pasa. Iznenađujuće je koliko se ovaj pas lako obučava. Za gazdu se bori do poslednje kapi krvi. Lako se obučava i za čuvarsku službu i za odbranu lica.

Izvanredan je sportski pas, voli decu, prema kojima je izuzetno dobronameran. Sem toga na Zapadu se koristi i kao pas za trke, a pored velike brzine odlikuje se i izuzetno dobrim vidom i sluhom. U Engleskoj je i danas tražen kao lovni pas. Otporan je prema vremenskim promenama i bolestima. Dlaka mu se lako održava i ne predstavlja veliki problem.

Mnogim laicima koji posećuju izložbe pasa, irski vučji pas izgleda, u odnosu na druge "nalickane", kao ogroman, ne previše lep, štaviše divalj. Međutim, od svega toga jedino je tačno da je irski vučiji pas najviši na svetu, pravi pas-div. To je istovremeno i pas sa ogromnim srcem, prepunim ljubavi prema čoveku.

Ko zna, možda će se i vama sreća osmehnuti kada budete postali vlasnik psa sa toliko pozitivnih osobina.

..........

Natura broj 11 (februar 1997)

Natura Online (23.1.2011)