IZ PRVE RUKE
Kako je Mahmud podneo ostavku?
Proteklih meseci u novinama smo mogli pročitati kontradiktorne izjave o ostavci kinološkog diktatora Mohmouda Al Daghistanija. Kao neposredni učesnik "događanja kinologa'' od 13. oktobra prošle godine, ekskluzivno za Naturu opisaću taj izuzetno lep i svetao trenutak srpske kinologije.
Piše jedan od učesnika
Bio je petak, pa još - 13. oktobar 2000. Lep, sunčan dan...
U bašti restorana "Kalenić'', na starom Vračaru, srcu Pravoslavlja, tridesetak odgajivača pasa, od 15 do 65 godina starosti, nestrpljivo očekuju vest "krtice'' iz naših okupiranih prostorija u Alekse Nenadovića 19, inače kancelarija Jugoslovenskog kinološkog saveza.
Nema treme, straha, neodlučnosti... Alkohol - strogo zabranjen!
I onda bura oduševljenja: ptičica je u kavezu! Kreće se veselo, hitro, da slučajno ne utekne! Stižemo!
Svi nekako da prvi uđu. Tesni su hodnici i ulazi. Na čelu je Stanko Jovanović, vlasnik odgajivačnice "Fon Kobilić''. Kažu da je to ime za njegovu odgajivačnicu kum izabrao, kao jedino odgovarajuće, zbog decenijskog Stankovog otpora kinološkom diktatoru.
Ulazimo u svoje (!) prostorije i ljubazno molimo službenike da ostanu na svojim mestima. Grupa najstarijih ulazi kod Daghistanija: Zoran Božić, Stanko Jovanović, Aca Stojančević Šumadinac, Dušan Jovanović...
- Mahmude, došli smo da zatražimo tvoju ostavku i molimo te da to učiniš - kaže Jovanović.
Vidno uplašen, zajapureni diktator teško prikriva unutrašnju borbu, nemir...
- Nećete valjda da me bijete? - pita on bojažljivo.
- Niko ne sme da te pipne - odgovara mu Jovanović.
- Ali, ja sam u DOS-u - uporan je Daghistani.
Opšti smeh u kancelariji!
Ljudi ne mogu da sakriju smeh, gledaju se i ne mogu da veruju dokle može da ide ljudska beda. Jer, gospodin je, kako se hvalio svuda, fukcioner JUL-a! U svom poznatom maniru, Mohmoud se ekspresno odriče dojučerašnjih partijskih drugova, pa neko reče i da su, upravo zbog takvih karijerista, ovi i propali...
Na udobnoj fotelji sedi kinološki sudija dr Dragan Janjić, Mohmoudov kum iz Kruševca, crven i nem od straha. Krajičkom oka gleda izlaz i mudro "briše'', ostavljajući kuma "na cedilu''.
U kancelariju tada upada mršava žena, Mila, službenica iz Saveza Srbije (ona i ćerka su zaposlene tu, iako imaju kafanu na Zvezdari) i napada Jovanovića. Ovaj, ne želeći da se raspravlja, odlazi po papir, do takođe tu zaposlenog Mileta Živića, koji bez reči, mudro se smešeći, daje i olovku za - istorijski trenutak!
Dok se Jovanović vraća, Zoran Božić uspeva da ubedi Daghistanija da potpiše ostavku u čemu mu pomaže i Obrad Škipić, inače predsednik Disciplinskog suda JKS-a, koji je, na svoju nesreću, slučajno naišao u Savez.
U susednoj prostoriji Bjelica iz Velike Plane pažljivo gleda i sluša.
Jovanović prinosi konačno papir sa tekstom ostavke, na koji Mohmoud nevoljno stavlja svoj potpis.
Osmeh na našim licima ubrzo nestaje jer u prostorije Saveza upadaju u civilu i uniformisani policajci sa isukanim pištoljima. Kako smo saznali, policiju je krišom telefonom pozvala službenica Katica. Pošto su videli da nema govora o nekom neredu, zatražili su objašnjenje.
Kapetan Ristić iz gradskog SUP-a nalaže g. Iliću iz patrole OUP Vračar da uzme ostavku Daghistanija, a da ovaj zakaže vanrednu skupštinu JKS-a što je i učinjeno.
Svi odlazimo zadovoljni dok u hodnik utrčava Obrad Škipić i nudi svoj broj telefona Jovanoviću, čestitajući mu rečima:
- To, burazeru! Samo je trebalo sačekati trenutak!
Nažalost, epilog svega je "nestanak'' Mohmoudove ostavke iz OUP Vračar!
Ipak, ono što na svoju žalost Daghistani nije uspeo da ukloni je - tridesetak svedoka tog istorijsko-kinološkog događaja!
..............
Natura broj 23 (mart 2001)
Natura Online (5.3.2009)