RASE: FOKSTERIJER
Više od psa
Gotovo da nema psa koji svojom srčanošću, duhom i inteligencijom, uz bezgraničnu ljubav i odanost gospodaru, može tako da zagospodari srcem svog vlasnika kao što to može ovaj vatreni, mali pas lavljeg srca
Piše Aleksandar Tucaković, novinar
Foksterijer je vrlo stara engleska pasmina. Samo ime govori da je pas služio za lov na lisice (fox - lisica, terra - zemlja), a naziv foksterijer prvi put se javlja 1790. godine.
Za formiranje izgleda ove pasmine korišćeni su bigl i buldog, a za svoju dugu i usku glavu (bez čeonog prelaza) foksterijer treba da zahvali svom rođaku bul terijeru. Ukrštanjem sa biglom postignuta je velika pokretljivost psa i odličan kvalitet dlake, a od buldoga je nasledio borben duh i upornost. Najzad, i bul terijer je dao svoj doprinos tako da je rasa, u odnosu na prvobitnu formu, znatno usavršena: dobijen je pas kratkog čvrstog tela, izuzetno pokretan i veoma snažan, sa plemenitom uskom i dugom glavom.
ISTORIJA
Krajem 18. i početkom 19. veka uzgajani su samo kratkodlaki foksterijeri koji sa varijetetima dlake, kao i kod mnogih rasa, predstavljaju izvorni tip ove rase.
Prvi oštrodlaki foksterijer pojavio se 1872. godine i većina tadašnjih pasa bila je bele boje. Godine 1876. osnovan je prvi klub foksterijera, a tada je napisan i prvi standard koji je obuhvatao oba varijeteta - i kratkodlakog i oštrodlakog foksterijera.
Poseban standard napisan je 1913. godine, a konačno formiranje današnjeg tipa psa trajalo je do 1920. koja je, na neki način, prelomna u istoriji foksterijera.
Naime, tada foksterijer od lovnog psa postaje pravi mondenski pas i to oštrodlaki foksterijer, koji je po popularnosti svog kratkodlakog brata ostavio daleko iza sebe. Nije nimalo slučajno što je ovaj elegantan, mali ali snažan, izrazito temperamentan pas vesele naravi bio nerazdvojni deo imidža tadašnje buržoazije zapadne Evrope. I ma koliko bio omiljen kasnije, pa i danas, u svim delovima sveta, foksterijer nikada nije uspeo da povrati slavu i popularnost koju je, kao simbol duha čitavog jednog vremena, imao "ludih" dvadesetih godina 20. veka.
ENGLESKI PUNOKRVNJAK
Foksterijer je mali, izrazito skladan i snažan pas, visine oko 40 cm (važeći standard 39,5 cm) i isto tolike dužine jer je kvadratičnost osnovna karakteristika ove rase. Jedna od njegovih osobenosti su i duga uska glava (sa karakterističnom bradom kod oštrodlakog tipa), zatim jake prave noge nalik na stubove, dug vrat i kratka čvrsta leđa.
Poznavaoci rase kažu da foksterijer treba da bude građen poput dobrog jahaćeg konja. Rep se kupira, a idealan je potpuno prav rep koga pas nosi visoko, mada i blago savijen ne predstavlja odstupanje. Rep nikada ne sme biti polegnut na leđa, niti uvijen.
Za oštrodlakog foksterijera izuzetno je važna dlaka koja na telu mora biti gusta i oštra poput žice (fox terrier wire - engl. žica), a duga i meka na nogama i glavi što se postiže trimovanjem koje je i predviđeno standardom pasmine. Upravo se u trimovanju krije tajna predivne forme psa, a ujedno foksterijera čini idealnim za držanje u stanu jer je, vremenom, ova rasa izgubila prirodan proces linjanja dlake.
Trimovanjem se odstranjuje manje vredna dlaka (tzv. poddlaka), a ona koja izraste izuzetno dobro je pigmentisana, čvrsto prijanja uz telo, oštra je i gusta poput čekinje.
Prvo trimovanje treba uraditi što ranije, već kada štene napuni tri-četiri meseca, kako bi se od malena naviklo na ovaj prilično neprijatan proces, ali i zbog jačanja korena dlake, čime ona postaje oštra i kvalitetna.
Kasnije se pas trimuje tri do pet puta godišnje, a ukoliko ga izvodite na izložbe onda ga treba otrimovati bar dvadeset dana ranije kako bi se dlaka u međuvremenu poravnala i dobila lep sjaj. Stručnjaci za kinologiju sa pravom ističu da dobro otrimovan foksterijer predstavlja vrhunac artizma kod psa, a da je takvo trimovanje mnogo više umetnost nego zanat.
Međunarodna kinološka federacija svrstala je foksterijera u III FCI grupu i to u tzv. visokonoge terijere. Foksterijer je uvek bele boje sa crnim mrljama po telu i braon na glavi. Kada se rode štenad su crno-bela, a crne šare na glavi kasnije počinju da svetle i postaju smeđe.
Ovaj pas je inteligentan, veseo i simpatičan, neustrašiv i izuzetno dobar čuvar. Neumoran je u igri koja je i deo njegovog života, voli društvo dece, ali i ostalih članova porodice. To je vanredno hrabra, samouverena životinja nezavisnog karaktera, ali istovremeno privržena vlasniku.
Njegova veličina i simpatičan izgled nalik na igračku, lako mogu da zavaraju one koji ove pse dobro ne poznaju. Tek u vatrenim očima foksterijera naslutićete njegovu iznad svega hrabru i neobuzdanu prirodu.
Foksterijer nije pas za plašljive i nesigurne ljude kao ni za nedeljne šetače. Njegova vatrenost, obešenjačka vedrina, buntovni duh, neukrotiva energija kao i izuzetna inteligencija imponuju samo ljudima čvrstog karaktera koji za pse ne žele poslušnost roba već veselog, ludo hrabrog drugara.
Ali, o foksterijeru ćete saznati više samo ako zadobijete njegovu ljubav i poverenje.
...........
Natura broj 10 (decembar 1996)
Natura Online (22.1.2010)