KINOLOGIJA: OBUKA PASA

Elektronski dreser pasa

Problem obuke pasa, ma koliko usavršan, ostao je do danas još uvek nerešen. Metodi obučavanja, pogotovu oni surovi, svakako, zamenjuju se suptilnijim, pa je u savremnim uslovima uz kaznu, kažu stručnjaci za obuku, pozitivna stimulacija našeg "đaka" ne samo poželjna već, naglašavaju oni i - neophodna! O metodama, vrstama i stimulacijama (bilo negativnim, bilo pozitivnim) može se naširoko govoriti, ali je jedna stvar sasvim sigurna - bez njih nema obuke pasa. Upravo iz tih razloga prvo u Americi, a zatim u Nemačkoj i Švajcarskoj, pojavio se elektronski dreser pasa, tzv. "teletakt" koji je, kod praktičnih Amerikanaca, inače velikih ljubitelja pasa, naišao na lep odjek. Bezopasan po njihovo zdravlje, ali zato vrlo efikasan u obuci, elektronski dreser pasa može da pomogne mnogim vlasnicima da obuzdaju svoje neposlušne ljubimce i pomoćnike u lovu, ali i da ih nauče ko je, zapravo - vođa čopora! Ovo je priča o tome...

Piše Dušan Marinović, urednik

Problem obuke pasa, ma koliko usavršan, ostao je do danas još uvek nerešen. Metodi obučavanja, pogotovu oni surovi, svakako, zamenjuju se suptilnijim, pa je u savremnim uslovima uz kaznu, kažu stručnjaci za obuku, pozitivna stimulacija našeg "đaka" ne samo poželjna već, naglašavaju oni i - neophodna!

O metodama, vrstama i stimulacijama (bilo negativnim, bilo pozitivnim) može se naširoko pisati i govoriti, ali je jedna stvar sasvim sigurna - bez njih nema obuke pasa.

Upravo iz tih razloga, pre desetak godina pojavio se prvo u Americi, a zatim i u Nemačkoj i Švajcarskoj, elektronski dreser pasa, tzv. "Teletakt" koji je, kod praktičnih Amerikanaca, inače velikih ljubitelja pasa, naišao na lep odjek.

"Teletakt" su počeli ubrzo da koriste ne samo profesionalni dreseri, već, što je zanimljivo, i obični kinolozi, ali i lovci, njihova policija... Problem se sastojao, naravno, u ceni, ali i u velikim gabaritima i težini samog aparata koji je funkcionisao na principu daljinske bežične komande.

PRVA ISPITIVANJA

Pre nešto više od pet godina ekipa diplomiranih elektroinženjera iz beogradske firme "Pluton" počela je da ispituje mogućnosti i domete te vrste aparata, ali se u jednom trenutku zaustavila pred problemom koji nije bio nerešiv ali koji je valjalo definitivno ispitati kako bi se cela ideja praktično primenila i na našim prostorima, odnosno kako bi inovacija već postojećeg uređaja - postala primenljiva i, naravno, bila apsolutno bezopasna po psa jer mini strunji udar ne traje duže od hiljaditog dela sekunde.

Gotovo godinu dana naši stručnjaci su ispitivali koja je to "prava i bezopasna voltaža" koja može ozbiljno da opomene psa da nije nešto uradio kako treba ili da ne uradi nešto što je naumio. Uskoro, mada nije bilo ni malo lako naći dobrovoljce za eksperimente, nađena je "formula", ona "prava struja", koja je, vele u "Plutonu", poslovna tajna, ali i ključ uspeha njihovog novog elektronskog dresera pasa koji je, nije teško pretpostaviti i dobio ime po firmi.

O čemu je reč?

Pre svega elektronski dreser pasa "Pluton" lepa je novost na našem tržištu. Sastoji se od daljinskog komandera i prijemnika sa naponskim kolom. Bežična daljinska komanda, u zavisnosti od modela (PL1, PL2 i PL3) ima prečnik dejstva od 60-100, od 150-200 i od 750 -1.000 metara, što znači da se pas može efikasno obučavati na tim udaljenostima. Kako?

Uprošćeno govoreći, "Pluton" se sastoji od ogrlice na kojoj je pričvršćen prijemnik u vidu kutijice i daljinskog komandera sa malom antenom.

Kutijica na ogrlici od kože ima na svojoj donjoj strani dva metalna šiljka (elektrode) koje je važno postaviti tako da oni dopru do kože psa, odnosno da ogrlica ne "landara" psu oko vrata, gde se prijemnik i stavlja i to tako da bude sa gornje strane vrata, kako ga pas ne bi skidao.

Prednost ove inovacije sastoji se u tome što je dvostruko lakši od "Teletakta" i što je "Pluton" trostruko jeftiniji od bilo kog sličnog zapadnog proizvoda, mada mu cena nije zanemarljiva.

Ljudi u "Plutonu" visoku cenu svog elektronskog dresera pasa pravdaju činjenicom da je sve što je u kutijici ugrađeno inostranog porekla,  a da su oni, zapravo, svoje znanje ponajmanje ugradili u inovaciju. No, kako ova stvar funkcioniše?

Elektronski dreser pasa stavlja se psu oko vrata. Kako je reč o kodovanom sistemu, što znači da se na jednom mestu može obučavati više pas sa dreserima jer svaki aparat reaguje samo na svoj komander, opasnost da blagi strujni udar "pogodi" pogrešnog psa je apsolutno isključena.

U situacijama kada, dakle, želimo da našeg psa odviknemo od nepoželjnog ponašanja (uzimanje hrane od nepoznatog lica ili one na ulici, preterano lajanje, tvrdoglavost, neposlušnost bilo koje vrste...), dovoljno je, uz našu prethodnu i obaveznu zvučnu komandu-opomenu ("fuj" ili slično), pritusniti malo dugme na daljinskom komanderu.

Gotovo istovremeno, psa, koji može biti udaljen od nas i nekoliko stotina metara, "prodrmaće" blag strujni udar i on će se, u tom tenutku, naći - u čudu.

Kazna sledi munjevito jer pas nije poslušao komandu. Ono što je posebno važno, pas neće kaznu vezivati za vašu ličnost, već za svoju grešku, odnosno za određenu situaciju i date okolnosti.

DOZIRANJE KAZNE

Uz sve to naši inženjeri-konstruktori napravili su i još jednu super stvar: svaki model "Plutona" ima i nešto skuplju ali i efikasniju varijantu. Reč je o tome da se u elektronski dreser pasa može ugraditi i aparat za doziranje jačine kazne, i to u stepenima od jedan do šest.

To znači da se sa šest malih prekidača može regulisati jačina elektro-šoka i, kako je ustanovljeno ispitivanjima, uvek treba počinjati sa najslabijim sve dok se ne pronađe onaj stepen na koji pas najbolje reaguje, odnosno koji je za dresuru - najpovoljniji. Svakako, i od veličine psa zavisi koji ćete stepen koristiti, a kako smo saznali u pripremi je i specijalni dodatak uređaju koji se sastoji od zvučne opomene psu pre kazne. Naime, drugim dugmetom na daljinskom komanderu (koje već postoji) pas se prvo zvukom, koji dolazi iz kutijice, opomene da radnju nije dobro izvršio ili da ne čini to što je naumio. Ukoliko ga zvuk kao zvuk mnogo ne tangira i on nastavi da radi po svome to što radi, tada sledi kazna u vidu blagog elektro-šoka koji je, ustvari, i osnovni negativni stimulans koji će natrati vašeg psa na poslušnost.

Da li je elektronski dreser opasan po zdravlje naših pasa?

Prema rečima diplomiranog veterinaa Predraga Nešića iz Zemuna, koji je ispitivao ovaj uređaj i njegovo dejstvo, "Pluton" je apsolutno bezopasan po zdravlje pasa. Jer, reč je o veoma blagom strujnom udaru koji deluje na psa u deliću sekunde tako da nikakve negativne posledice nisu moguće.

Uz to, kako je objašnjeno, "Pluton" je tako konstruisan da između dve kazne, bez obzira da li mi držali dugme stisnuto ili ne, mora da prođe nekoliko sekundi, tako da su i varijante namernog ili slučajnog iživljavanja na psu, tim tehničkim rešenjem, otklonjene, a što prethodni uređaji nisu imali. Drugim rečima, kaže veterinar Nešić , pas doživi trenuto neprijatnost, blagi stres, isti onakav kao i kada ga  udarite vrbovim prutom ili ga naglo povućete povodcem ili davilicom u stranu. Razlika je jedino u tome što sa "Plutonom" vaš povodnik, pa i autoritet, biva "produžen" za sto, dvesto ili hiljadu metara...

Ipak, smatraju stručnjaci, pa i veterinar Nešić, psa ne treba nikako kažnjavati više od deset puta u toku jednog treninga. Dodajmo i to da vašeg psa nikada ne kažnjavate bez razloga, pa ma kakva to mala i bezopasna kazna bila. Jer, naši psi pamte svaku našu nečovečnost...

...........

Lično iskustvo sa "Plutonom"

Gorepotpisani je lično isprobao dejstvo i efekat "Plutona" na svom psu. Moja Ada, kuja nemačkog ovčara, stara tri godine, ima običaj da se, tokom naše šetnje, duboko zavuče u razbijeno prozorsko okno susedne zgrade gde su, a šta bi drugo, obično boravile - komšijske mačke.

Nagon za lovom i jurnajvom za plenom je kod nje toliko izražen da je jednom prilikom i nastradala jureći preko ulice za mačkom kada su je udarila kola na ulici. Na sreću, sve je prošlo bez velikih posledica mada mi je ta scena sa kolima "skratila život" za najmanje godinu dana. No, ni to loše iskustvo nije "opametilo" Adu pa ona i danas (prirodno) juri mačke. Ali, šta se dogodilo te večeri?

Adi je stavljena "ogrlica" i krenuli smo u običajenu šetnju. Ista marš-ruta, ista njuškanja... i, obaezno, njeno razbijeno prozorsko okno!

Nagon kuje je bio i ovoga puta jači od moje nedvosmislene komande (inače, reč je o prilično razmaženoj kuji, pravom kućnom ljubimcu, mada, moram priznati, i veoma poslušnoj i privrženoj ženki koja je, zbog svoje izuzetne pitomosti, uglavnom išla u kasne večernje šetnje bez povoca).

Komandu "fuj" sam ponovio još jednom ali stvarni efekat je bio - nikakav. Pošto sam prethodno uključio aparat, kako je pisalo u uputstvu, shvatio sam da je to prava prilika i da isprobam elektronski dreser pasa. Pritisnuo sam malo dugme (i zadržao ga oko dve sekunde). Na komanderu u mojoj ruci je zasvetlela mala crvena led-dioda... i Adu je, u tom trenu, odnosno posle zadrške, recimo, od jedne do dve sekunde, "drmnuo" - blagi strujni udar!

Blago je poskočila i nije znala šta se dogodilo... ali je istog trena odustala od daljeg pretraživanja mačijeg brloga... Nije zacvilela, ni zarežala, tek se samo našla u čudu...

Ovu neprijatnu kaznu moja kuja nikako nije mogla da poveže sa mnom jer sam bio udaljen oko dvadesetak metara od nje. Zanimljivo je da je Ada, već pri povratku istim putem, posle nekih pola sata, u prilično izdašnom luku, što joj se ranije nikada nije dešavalo - zaobišla za nju "inkrimisano mesto" gde je, do malopre, tako volela da duboko zavuče svoju vlažnu ljubopitljivu kučeću njušku.

Očigledno, kuja je povezala "udar" sa mojom komandom "fuj", situacijom, okolnosti da se baš tu "događa za nju nešto neprijatno". I - problema nije više bilo.

Šetnje su nastavljena sutradan bez "Plutona" ali Adi više nije padalo na pamet da se zavlači tamo odakle bi joj kakva "kontejnerka" mogla da iskopa i oko.

Sve u svemu, sa samo jednim stiskom dugmeta ja i moja kuja rešili smo naš zajednički "problem". Ali, ostalo nam je još mnogo toga da ispravimo kao, recimo, ona pretrčavanja preko ulice za mačkom... Drugi vlasnici pasa, pretpostavljam, elektonskim dreserom rešavaće neke svoje "kinološke probleme" kao što je odvikavanje od loših navika, neposlušnosti svake vrste koje se ponekad graniče sa bezobrazlukom... Neki će, verujem, ovim metodom odvići svog psa od besomučnog noćnog lajanje u soliteru, neki će suzbijati preteranu agresivnost svog ljubimca, a neki će sa njim vežbati u lovištu aportiranje, vežbe poslušnosti, odbranu i napad, možda rad na tragu...

..........

Tehnički podaci

Napajanje dresera - baterija od 9v.

Napajanje komandera - baterija zavisi od tipa

Trajanje baterije dresera - 50 radnih sati u stand by režimu

Trajanje baterije u komanderu - do godinu dana

Dimenzije dresera su 95x57x32 mm, a komandera zavisi od tipa i kaiša (dva modela: za male i velike pse)

Težina uređaja bez baterije - 170 grama

Napomena: Posle treninga treba isključiti aparat jer se baterije troše sve vreme dok je uređaj uključen.

Važno upozorenje: Osobe sa ugrađenim pejsmejkerom ne smeju dodirivati elektrode uređaja.

..........

Natura broj 9 (oktobar 1996)

Natura Online (5.11.2009)