MALA ŠKOLA KINOLOGIJE GLASA JAVNOSTI I SAVETI ZA LOVCE (3)

Markiranje pasa i mirnoća na divljač

Markiranje treba da bude urođena osobina pasa ptičara ali se događa i to da su generacijama lovački psi, zbog lepote, držani prevashodno kao kućni ljubimci i da su, vremenom, izgubili to svojstvo. Zato ih treba na to podsticati. Evo kako se to radi u praksi...

Piše Stevan Banković, novinar i lovac

Markiranje se u praksi mora povezati sa radnjom "mirnoća na divljač", odnsono da na pokret divljači pas legne. Neki autori stručne kinološke literature preporučuju komandu "daun" ali pošto je to kaznena komanda nelogično bi bilo da se za pronalaženje divljači pas kazni.

Pošto većina pasa, u početku obuke, iz ležećeg stava odmah jurne na divljač mora se kroz ogrlicu provući dogačka uzica pomoću koje ćemo psa naterati da se pokorava komandi. Ali, psa možemo i bez uzice da obučimo da legne. Vlasnik se, u tom slučaju, sa praćkom u ruci približi psu koji markira i na polet, kada pas skoči za divljači, pogodi ga praćkom uz komandu "lezi". Radnja "mirnoća na divljač" se ne sme zanemariti jer će u protivnom dolaziti do jurnjave na divljač, a u grupnom lovu pas može i oštetiti lovinu.

DONOŠENJE (APORTIRANJE)

Većini pasa ptičara je donošenje divljači urođena osobina koju od malih nogu obavljaju s ljubavlju. Zato je među mnogim lovcima rašireno mišljenje da će im psi, s vremenom, sami aportirati bez učenja. To se često i događa ali donošenja tada nisu nikada sigurna. Ako se dogodi da pas odbije da donese pogođenu divljač, a na to vlasnik reaguje batinama, urođena osobina kod takvog psa - zauvek će zatajiti.

Za komandu donošenja odstreljene divljači najčešće se upotrebljava međunarodna komanda "aport" ali se pas može učiti i na komandu "donesi". Glavno je da se pri učenju, a i kasnije, uvek koristi ista reč.

Pas se na donošenje uči dok je još štene, tako da to prvo primi kao igru, a posle mu to prelazi u naviku. Važno je da se mladi pas, koji već dobro donosi predmete, nauči da ide po odstreljenu divljač samo na komandu lovca, a da prilikom predavanja iste, na komandu, sedne i drži divljač u ustima sve dok mu je mi ne uzmemo.

Da bi se ovo najlakše postiglo i pas naučio "aportu" dobar način je da mu se pusti živ golub kome su vezana krila. Uz komandu "aport" ili "donesi" pustimo psa na trag da uhvati goluba i da nam ga vrati. Nikako ne treba trčati psu u susret da mu se što pre uzme aportirana divljač, nego je poželjno da se ode unazad kako bi je pas što duže nosio. Ako bi pas u međuvremenu ispustio goluba ponovo bismo mu komandovali "aport" i tako - sve iz početka.

RAD U VODI

Svaki ptičar trebalo bi da zna i da aportira divljač iz vode, čime bi lovcu u barskom lovu bio od izuzetne koristi. Većina ptičara ima urođenu osobinu da ulazi i aportira iz vode, ali neki su više a neki manje skloni tome. Zbog toga ovu vežbu treba početi kada štene ima tri-četiri meseca da bi već tada zavolelo vodu. A na aportiranje iz vode pas se uči tek kada ovu vežbu dobro savlada na suvom.

Štene se navikava da zavoli vodu od proleća do jeseni, kada je voda toplija. Počinje se u plićaku i postepeno se navikava na dubinu. Pri tome najviše može pomoći stariji i iskusniji pas koji rado ulazi u vodu. Tako će se i štene lakše osloboditi straha. Pse koji su bojažljivi nikako ne smemo silom terati u vodu jer ćemo ih tako samo još više uplašiti.

Ako pas bez greške aportira na suvom, a kao štene je navikut da bez bojazni ulazi u vodu, tada tek možemo početi i sa obukom aportiranja iz vode.

Predmete koje koristimo u ovoj obuci treba menjati da pas ne bi navikao na njih, a i da se posle ne bi zbunio kada mu bacimo nešto drugo da aportira.

Počinje se komandom "sedi" ili "lezi", a kada bacamo "aport" ne dopuštamo mu da krene odmah u vodu. Kada mu dopustimo da aportira bačeni predmet (aport) iz vode, dok pliva (sa aportom u ustima) psa stalno treba bodriti. Po izlasku iz vode, da se ne bi istresao, komandujemo mu "sedi" i tek kada to uradi uzimamo mu predmet iz usta i, naravno, nežnim glasom i milovanjem pohvaljujemo. Nije na odmet dati mu u obuci, pa i kasnije, posle uspešne izvedene vežbe, i kakvu poslasticu, komadić mesa, čvarak i slično.

OSTALE RADNJE

U ove radnje spada i traženje mrtve (odstreljene) divljači pale iz vazduha što je proširena obuka traženja na komandu, a što smo već opisali.

Naravno, i skakanje i preskanje prirodnih prepreka potrebni su psu u praktičnom lovu. Ovo nećemo posebno apostrofirati jer ako se pas dovoljno kreće u prirodi, sve ovo će sam naučiti.

Na kraju, treba još dodati da sav trud koji smo uložili u dresuru neće uroditi plodom ako povremeno, u toku godine, ne podsetimo našeg pomoćnika na naučene lekcije.

Jer bez vežbanja - sve se brzo zaboravi.

..........

Glas javnosti (27.9.2009)

Natura Online (9.10.2009)