KINOLOGIJA: ISTINE O NAMA
Čemu služi rodovnik?
Rodovnik (pedigre) predstavlja ličnu kartu jednog psa. To je dokument koji, kod nas, pokazuje kojoj rasi pripada pas, kada je oštenjen, koje je boje i kakav mu je tip dlake. Pored toga, tu su i imena predaka i njihove ocene i uspesi (ukoliko ih ima), a koja služe da dobijemo sliku rasnih odlika šteneta koje kupujemo.
Piše Vesna Marković, odgajivač škotskih ovčara
Na dnu rodovnika upisano je, naravno, i ime odgajivača. Tu je i broj pod kojim je štene zavedeno u kinološkoj evidenciji...
Takav dokument igra važnu ulogu u kinologiji i stvoren je da bi pomogao napretku u uzgoju pasa.
No, šta se danas i ovde sve događa sa rodovnicima?
Nažalost, kao i u svemu drugom, i u kinologiji mnogi su našli načina da iskoriste vrednost tog papira. I otuda verodostojnost rodovnika šteneta nailazi često na veliki znak pitanja. Kako?
Mnogi odgajivači, ukoliko se u njihovoj odgajivačnici ili vlasništvu nalazi veći broj kuja, manipulišu sa rodovicima. Recimo, ako neka kuja nije ocenjena (a to je, kao što je poznato, uslov da se reprodukuje i da potomstvo), njeno će se leglo voditi na rodovnik druge kuje i to one koja je imala uspeha na izložbama kako bi, nije teško pretpostaviti, i cena štenadi bila - veća.
Tako "skrojen" rodovnik neće biti u osnovnoj funkciji, a to je da nam obezbedi, između ostalog, i biranje odgovarajućeg partnera prilikom parenja kako bismo izbegli incest koji može dati mutacione gene.
Teža varijanta krivotvorenog rodovnika se događa i onda kada odgajivač ili vlasnik pari svoju kuju koja objektivno ne ispunjava uslove standarda zbog neke penalizirajuće mane ili defekta. Otuda po dvorištima, ali i na izložbama, možemo videti pedigrirane pse koji su, međutim, van tipa rase, odnosno koji su bleda slika onoga što bi, u stvari, trebalo da budu.
Dakle, kako i takvi psi mogu dobiti rodovnik? I to još onaj u kojem "lepo piše" da je štene "šampionskog porekla"?
Jedan od načina dobijanja "rezervnog" rodovnika je veoma jednostavan: kada odgajivač prijavljuje leglo kinološkom društvu dovoljno je da prijavi još jedno štene pride, pa recimo umesto dobijenih pet, on upiše - šest. Naravno, bezobrazluk može biti i drastičniji, ali to ne menja suštinu podvale. Uz to, odgajivač računa da će cenu rodovnika isplatiti činom prodaje šteneta pošto će mu rodovnik sa "pozitivnom ocenom roditelja i bližih i daljih predaka" to i omogućiti bez obzira što to nema veze sa istinom i što je rodovnik dokument nekog drugog (uspešnog) psa iz odgajivačnice.
Takvim u suštini falsifikovanim ili najblaže rečeno isfriziranim rodovnicima nepostojećeg psa neki će vlasnici odgajivačnica dopunjavati svoje propuste u odgoju pasa i time, naravno, pomrsiti račune opšem kvalitetu pasa i samoj rasi o kojoj je reč.
Gde je, dakle, izlaz iz takve situacije?
Vođenje kinologije u svetu, odnosno u razvijenim zapadnim zemljama, umnogome se razlikuje od onog kod nas. Naravno, od razvijenijih treba učiti kako bi se obezbedio ne samo kvantitet već i kvalitet rasnih pasa. Uostalom, kinološka društva su i kod nas oformljena da bi kontrolisala odgoj i kvalitet rasnih pasa. No, po svemu evidentnom, uz nesavesne odgajivače kojima obraz nije važan u odnosu na zaradu, krivicu za sve tanju vrednost rodovnika kod nas, a samim tim i za isti takav kvalitet pasa, snose sigurno i kinološka društva koja ne obilaze prijavljena legla.
Hiperprodukcija štenaca poslednjih godina u nas, o čemu postoje i zvanični podaci, može ali i ne mora da donese i željeni kvalitet i uspeh našoj kinologiji, ali bi kinološka društva zato morala da zaštite pravom cenom one odgovorne i savesne odgajivače. Naša kinološka društva i Savez morali bi da se pobrinu i da naše kinološke manifestacije imaju pravi sjaj i kvalitet, da životi rasnih i vrhunskih pasa budu zaštićeni, ali i da znanja nekih naših kinoloških sudija budu, s vremena na vreme, proveravana kako bi opravdali bar zvanje i diplomu koju imaju...
(Nastaviće se)
.........
Natura broj 9 (oktobar 1996)
Natura Online (17.9.2009)