subota, maj 30, 2020

 

MALA ŠKOLA VELIKE OBUKE (13)

Uticaj anatomije na stil rada engleskog setera

seter01

Anatomija, odnosno struktura kostura engleskog setera, smatra se vrlo važnim elementom koji utiče na stil rada te rase. Struktura kostura je i nezaobilazan element estetike i visokog ugleda njegovog trka. Ovim tekstom pokušaćemo to i da objasnimo.

Piše profesor Zoran Lj. Milić, kinološki sudija za rad i oblik lovačkih pasa

Stara izreka da "boj ne bije svijetlo oružje, već boj bije srce u junaka" mogla bi  se primeniti i na kinologiju. Drugim rečima, ne trči kod engleskog setera smanjena visina brže, navodno od standardom propisane visine ovog psa, već trči njegovo strasno, punokrvno (izraz koji je koristio pukovnik Nikolajević), plemenito lovačko srce. Ako se pritom uzmu u obzir i neki, čisto anatomski elementi u građi te rase pasa, njihovoj strukturi, onda bi to, po mom viđenju stvari i na osnovu dugogodišnjeg bavljenja tom rasom (lovio sam i takmičio se sa njima, manje-više uspešno, ali zato pošteno, o čemu bi, da je živ, mogao da posvedoči Boža Tornjanski koji, iako nije naročito voleo takmičare, nije imao ništa protiv njihovih pasa, niti se služio raznoraznim nameštaljkama u pogledu terena, njegovog izbora i slično, već je svakom psu pružao jednake šanse nasuprot današnjim sveznajućim "sucima"), njih mogli da svedemo na sledeće elemente:

1. Uticaj prednje regije. Prava dugačka seterska glava, pravolinijski paralelnih linija, nastavljajući se na dug snažan vrat, čija kičmena osnova, pripojena horinzotali kičmenog stuba, ta vratnokičmena poluga, spojena je, gledano odozgo, znatno otvorenijm uglom sa kičmenim stubom, što omogućava njenom završetku, glavi psa, posebno snažnoj, koja za nijansu stoji niže od poenterske, ali zato njena pravilno usmerena ukupna masa, zahvaljujući vratnoj poluzi, snažno vuče, "čupa" telo napred, što je naročito lepo i značajno pri odskoku. Zato svaki pravi engleski seter, kad kreće, poleti kao izbačen iz katapulta. U doskoku i položaj glave i vratna poluga, amortizujuće deluju u odnosu na otpor vazduha, odnosno skupljaju svojim položajem pripremajući se za sledeći, munjeviti, mačiji gipki odskok. Što se tiče uglovanosti plećke i nadlaktice, ona bi morala biti oko 90 stepeni, inače bi cela regija imala strme stavove što je, po meni, nepoželjni kočioni sistem, jer takvoj uglovanosti nedostaje elastičnost koja, opet, igra važnu ulogu pri postizanju velikih brzina. Podlaktica je znatno duga, isprepletano mišićava, ali je zato došaplje izrazito kratko što daje utisak da engleski seter trči "niže" nego što je visok. Naime on se spušta, naročito ako je veliki trkač, slično gepardu. Okruglije šaplje, stabilnijim čine velikog trkača, od onog zečijeg koje brže umara psa koji, zbog toga, hteo-nehteo, pada u tempu.

seter02

2. Leđna linija je uglavnom mirna, horinzontalna i pri najžešćem galopu.

3. Bedra kod vrsnih galopera moraju biti nešto duža. Osim što doprinose brzini, ona čine engleskog setera dužim nego što je visok, a što mu je, između ostalog, jedna od glavnih karakteristika pošto on, po engleskom standardu, ne sme biti kvadratičan.

4. Sapi. Kod engleskog setera one su duge i gledano odozdo, sa zemlje, čine uočljivo otvoren ugao sa kičmenim stubom. Osim toga, vrlo im je elastična veza sa bedrima što omogućava velikim trkačima, pri doskoku, da ih gotovo saviju pod trbuh. I to je drugi važan element zbog koga engleski seter trči "nisko". Naravno, kod odskoka zadnje noge su mu maltene paralelne sa kičmenim stubom. Za razliku od poentera na sapi se odmah nastavlja, bez krovaste lulice ka korenu repa, sam rep, a što takođe podupire njegov spušteni trk. I, ako je kod zadnje regije sve ostalo u redu, ispravno, ako je pas pravilno uglovan i ima izdašne i pravilne hodove, onda je sve u redu.

5. Rep je u trku, naravno, potpuno miran. Ali, bolje je ako ga pas drži niže postavljenog, gotovo između zadnjih butina. Jer, svako njegovo mahanje u trku, galopu, neka je vrsta kočionog sistema (zbog otpora vazduha). Otuda engleski seteri, kao i poenteri, ukoliko nemaju pravilnu i dobru kondicionu pripremu, počinju brzo da se umaraju i na utakmicama i u lovu. Tada obično počnu da mašu repovima, praveći sebi neku vrstu predaha, što u lovu i nije tako strašno, ali na utakmici svaki pad u tempu udaljava psa od odlične ocene, a da ne govorimo o tituli.

6. Trbuh kod engleskog setera, po standardu, treba da bude pribran, tako da njegovi poprečno prugasti i glatki mišići, snagom svoga grčenja i opuštanja, mogu da "dodaju gas", ubrzaju trk, pa i galop. Tako konstruisan engleski seter može da pruži veliko uživanje oku sladokusca, poznavaocu, ne toliko onom teorijskom već pre svega onom koji ima iskustveno znanje.

Ako se svemu prethodnom rečenom doda i majstorsko zaleganje pasa ove rase ispred divljači ili u sekundiranju, onda me ovakav pas svojim radom podseća na ona "zaleganja" Sunca u topla avgustovska predvečerja kada se obično vraćam sa svojim Aronom kući, sa nekoliko prepelica na visku.

.......

Natura broj 23 (mart 2001)

Natura Online (1.2.2009)