IZ ISTORIJSKIH SPISA: TRKE PASA U VELIKOJ KIKINDI

Od lova do zabave bogataša

U nekadašnjoj Ugarskoj, gde se nalazila i današnja Kikinda, dugo se upražnjavala jedna vrsta zabave bogatih - trke hrtova. Obično su bogati veleposednici, uz rasne konje, držali i divne rasne hrtove, pa je onaj koji je imao lepšeg i raskošnijeg psa, naravno, bio i cenjeniji. Time se, drugim rečima, uz ostalo, i cenio ugled bogataša. Za vreme Bahovog apsolutizma, kada je u Austrougarskoj bio zabranjen lov vatrenim oružjem, hrtovi preuzimaju jednu od vodećih uloga u svakom lovu, pa gajenje brzih i rasnih hrtova dobija na svojoj ceni ali i - praktičnoj važnosti. Jer, bez pomoći brzih hrtova u lovu, u to vreme, bilo je skoro nemoguće postići bilo kakav uspeh. Zato je bilo sasvim normalno da se među odgaji­vačima rodila i želja do provere vrednost svojih pasa raznim takmičenjima. Davne 1895. godine, u ondašnjoj Velikoj Kikindi, osnovon je prvi kinološki savez koji je, u to vreme, po ugledu na Evropu, orga­nizovao prve trke hrtova. To se narodu, a naro­čito bogatašima, veoma dopalo, pa su trke nas­tavljenje i narednih godina. Ovo je zanimljiva priča o tim i potonjim vremenima...

Piše Šandor Berček, odgajivač

U nekadašnjoj Ugarskoj, gde se nalazila i današnja Kikinda, dugo se upražnjavala jedna vrsta zabave bogatih - trke hrtova. Obično su bogati veleposednici, uz rasne konje, držali i divne rasne hrtove, pa je onaj koji je imao lepšeg i raskošnijeg psa, naravno, bio i cenjeniji. Time se, drugim rečima, uz ostalo, i cenio ugled bogataša.

Za vreme Bahovog apsolutizma, kada je u Austrougarskoj bio zabranjen lov vatrenim oružjem, hrtovi preuzimaju jednu od vodećih uloga u svakom lovu, pa gajenje brzih i rasnih hrtova dobija na svojoj ceni ali i - praktičnoj važnosti. Jer, bez pomoći brzih hrtova u lovu, u to vreme, bilo je skoro nemoguće postići bilo kakav uspeh. Zato je bilo sasvim normalno da se među odgaji­vačima rodila i želja do provere vrednost svojih pasa raznim takmičenjima.

Tako su nastale prve trke hrtova u ovim banatskim krajevima, za razliku od zapade Evrope gde su one nastale znatno ranije. U tom periodu, od 1880. do 1914. godine, zajedno sa konjičkim trkama­, to je bila najomiljenija zabava bogatih. Ubrzo po nastanku ovaj sport je dobio i potreban status, putem odgovarajućih sportskih organizacija koje su, koko to obično i biva, izradile i prva pravila za takmičenja.

Od osam županija u Austrougarskoj, gde su u to vreme formirani savezi za gajenje hrtova, jedno od prvih i najpoznatiih udruženja obra­zovano je u Torontalskoj županiji čije sedište je bilo u - Kikindi.

Najpoznatiji odgajivači hrtova u to vreme, kažu sačuvane knjige, bili su baron Ivan Bajić, Hranimir Kupusarević, dr Pavle Demko, Jenovaj, baron Ferenc Gerlic, Čekonić, Nako i drugi.

Torontalska organizacija, koja je u originalu nosila naziv "Nagykikindai totontal megyci agarszo lovas uri szovatkezet alapszablyai" (Zadruga konjičkog lova sa psima torontolske županije iz Velike Kikinde), nastala je 1895. godine. Međutim, da je gajenja lovačkih pasa bilo i ranije, dokazuje činjenica do su, u to vreme, pojedinci imali hrtove koji su imali stare pedigree i - po 80 godina!

Kako je Kikinda bila sedište Udruženja odgajivača hrtova i uz to posedovola najprikladnije trkalište za njih, nije čudno do su se sve trke pasa održavale uglavnom tu. Pomenuću neka značajnija takmičenja iz tog perioda.

KINOLOŠKI SAVEZ IZ 1895. GODINE

Prvo takmičenje hrtova održano je 22. oktobra 1895, odnosno iste godine kada je i formiran savez. Takmičenje je održano u kikindsko-mokrinskom ataru i na tim trkama, na kojima je bio zapažen veliki broj gledalaca, istakli su se odgajivači baron Bajić, husarski major Svoti, Geza Novoi (iz Čanada), Janko Agošton, kapetan Hemik, Fuks, Kodubović, Petar Urbon, dr Erne Ronai, Ferenc Gerlici...

Te godine ukupno je održano 13 trka, a najviše uspe­ha su imali hrtovi "Mačkaš" Novai Geze i "Vilanja" dr Pavla Demka. Prvoplasirani hrt nagrađen je srebrnim pehorom, a sledeće godine su održane takođe dve trke, obe u Kikindi. Prva je održana 18. oktobra 1896. a drugo 6. i 7. novembra iste godine. Na prvoj trci, za mlade hrtove, pobedila je "Čipka" borona Gerlicija, a u kate­goriji starijih pobedio je "Tigriš" borona Bajića.

Šta se sve kasnije događalo u Kikindi, biće više reči u nastavku ove priče o stogodišnjoj kinološkoj tradiciji ovog našeg banatskog grada.

Godine 1897. Torontalsko udruženje za uzgoj hrtova priredilo je trke tih pasa i u Bočaru. Pobedili su hrtovi Soknja Navai Geze i Povetarac barona Bajića. Sledeće godine održane su još četiri trke i na svima je trijumfovao hrt Mafla vlasništvo  Navai Gaze da bi i, naredne dve godine, donele trijumf tom čuvenom psu. Sledile su, zatim, prvih godina 20. veka, trke hrtova u Elemiru i Kikindi gde su pobede odnosili psi barona Bajića.

Na Godišnjoj skupštini torontalskog udruženja za odgoj hrtova uskoro je odlučeno da se ubuduće, uz Kikindu, trke priređuju i u Velikom Bečkereku, s obzirom na to da su one pobudile veliko zanimanje i kod tamošnje publike. Tako su prve trke u današnjem Zrenjaninu održane već 29. oktobra 1905. godine i na njima je pobedio hrt Šahter, vlasništvo poručnika Đule Grebera iz Kikinde.

Narednih, pa sve do 1914, svake godine po dva puta, i dalje su održavane trke hrtova i to u raznim mestima, a u Kikindi su poslednje održane oktobra 1910. godine.

Posle Prvog svetskog rata, kada je prestalo sa radom Torontalsko udruženje, trke hrtova priređivao je još po neki bogati veleposednik na svom imanju. Pošto je interesovanje za njih počelo da opada, trke hrtova, kao sport, potpuno su se ugasile 1930. godine kada je i obnarodovan Zakon o zabrani lova hrtovima. Šta se od tada, u kinološkom smislu reči, dogođalo u Kikindi?

PRVI PEDIGREI

Od 1930. do 1954. godine u Kikindi su uzgajani rasni psi, ali bez rodovnika. Gospoda Mladen Vračević, Sabo Stevan i dr Bogdan Popović kupli su pse rase nemački ovčar sa rodovnicima i od te 1954. godine, može se slobodno reći, počinje i uzgoj pedigriranih pasa u Kikindi. Kako je do toga došlo?

Mladen Vračević-Mlađa, rođen 1919. u Bjelovaru, u Kikindu je došao posle završene vojne škole 1939. godine. Kako je pričao, sa psima se družio od najranijeg detinjstva, ali od 1946. godine počeo je intenzivnije da se zanima za rasne pse sa rodovnicima kojih, u to vreme, nije bilo u Kikindi. Istina, nakon Drugog svetskog rata u Kikindi neke viđenije porodice imale su pudle, špiceve, jazavičare... ali su svi ti psi bili bez rodovnika. Konačno, 1954. godine Mladen je kupio kerušu nemačkog ovčara sa rodovnikom i iste godine je registrovao prvu odgajivačnicu u Kikindi - "Zeleni venac".

Mladenova keruša zvala se Unda od Brestovačkog gaja i bila je oštenjena u Zagrebu. Naime, njena majka, kao skotna kuja, doneta je iz Graca (Austrija) iz odgajivačnice "Schllos Harmsdorf" čija je vlasnicaa bila Paulina Grinvald. Iste godine Mladen Vračević postao je i član Kinološkog saveza Srbije.

I Stevan Sabo je te godine kupio mužjaka nemačkog ovčara po imenu Lari iz odgajivačnice "Kalemegdanska". Majka tog mužjaka bila je Uba fon Ofter Dingen iz odgajivačnice službenih pasa u Austriji, a dr Bogdan Popović kupio je stariju sestru od Larija (od istih roditelja) koja se zvala Ledi Kalemegdanska.

Tim primerom, odnosno uzgojem pedigriranih rasnih pasa, počeli su da se bave i Miloš Veselinov i Miodrag Gligorin koji su bili članovi kinološkog društva u Senti.

OSNIVAČI NOVOG DRUŠTVA

U Kikindi je, u školi "Feješ Klara", 18. novembra 1973. godine osnovano Kinološko društvo "Kikinda" i njegovi osnivači su bili: Pavle Spajić, Zoran Plavšić, Ivan Rackov, Milena i Miodrag Gligorin, Olivera i Đorđe Bozejac, Steva Mandić, Mladen Trifunac, Lazar Marojkin, Bora Kuburić, Vojislav Belić, Mile Milosavljev, Ljubomir Erić, Sovra Sivčev, Nikola Kokotović, Sava Tomašev, Miloš Veselinov i Šandor Berček.

Prvi predsednik kinološkog društva u Kikindi bio je Miloš Veselinov, prvi potpredsednik Miodrag Gligorin, a prvi sekretar Ivan Rackov.

Kinološko društvo i danas postoji i veoma je aktivno o čemu govore činjenice: u Kikindi je do sada održano deset saveznih CAC izložbi, dve međunarodne CACIB izložbe, mnogo revija pasa, izložbenih smotri, utakmica jamara, ptičara, službenih pasa...

Društvo danas broji oko 150 članova i iz njegovih redova iznedrile su se i danas iskusne kinološke sudije i dreseri kao što su Miloš Veselinov, Milena i Miodrag Gligorin, Ilija Latinović, Dragan Gligorin, Zoran Bjelić... Članovi Kinološkog društva "Kikinda" danas imaju oko 35 rasa pasa veoma dobrog kvaliteta, ali koliko je dolepotisanom poznato u Kikindi, našem gradu, danas ima samo - dva hrta!

No, čemu ova priča?

Ove godine, tačnije 22. oktobra 1996. godine navršiće se ravno 101 godina od osnivanja prvog kinološkog saveza (društva) u Kikindi. I upravo zbog toga, poštovane kolege kinolozi i ljubitelji pasa, ne dozvolimo da ova duga tradicija padne u zaborav. Mnogo se izvinjavam i svima onima koje nisam spomenuo, a na ovaj ili onaj način su zaslužni za rad našeg društva. Posebno bih se zahvalio gospodi Mirčeti Berari, Milošu Veselinovu i Mladenu Vračeviću na pomoći i saradnji prilikom sakupljanja podataka za ovaj članak koji će, verujemo, bar na trenutak, skinuti prašinu zaborava koja preti da pokrije dugu tradiciju kikindske kinologije.

.........

Kikindski odgajivači

Članovi Kinološkog društva "Kikinda" imaju svoje registrovane odgajivačnice kao što su: odgajivačnica ptičara "Zeleni venac" (vl. Mladen Vračević), odgajivačnica nemačkih ovčara "Solaris" (vl. Miodrag i Milena Gligorin), odgajivačnica nemačkih ovčara "Be-Mi-Ki" (vl. Vojislav Bjelić), odgajivačnica ptičara "Ki-Li" (vl. Ilija Latinović), odgajivačnica šarplaninaca "Ve-Mi-Ki" (vl. Miloš i Vlada Veselinov), odgajivačnica kokera "Feblajlaps" (vl. Dragan Ilić), odgajivačnica bulova i staforda "Von Berček" (vl. Šandor Berček), odgajivačnica kokera i maltezera "Blach honey" (vl. Anastasija Sabo), odgajivačnica nemačkih ovčara "Pjer Karden" (vl. Pera Trećakov), odgajivačnica nemačkih lovnih terijera "Gong" (vl. Ivica Poslančec)...

............

Natura broj 8 i 9 (avgust i oktobar 1996)

Natura Online (28.8.2009)