IZ URBANOG UGLA

Kinologija za početnike

Pre bilo kakvog dovođenja ljubimca u stan morate se sa svojim ukućanima, a i sa samim sobom, dogovoriti za koju ćete svrhu kupiti psa. Potrebno je zato najpre odabrati rasu i pre konačne odluke dobro se upitati (i pošteno sebi odgovoriti) da li imate mogućnosti, vremena, novca i istrajnosti da svog ljubimca, pre svega, zdravo i čisto održavate, bilo u stanu, bilo u dvorištu. Jer, osim ljubavi, njima je potrebno posvetiti i mnogo vremena, strpljenja... Uostalom, gajiti jednog engleskog mastifa od 70 kilograma ili malenog patuljastog pinča nije isto. Pokušaćemo da odgovorimo i zašto.

Piše Gera Šandor, ljubitelj pasa i odgajivač rotvajlera

Svedoci smo da se poslednjih desetak godina kod nas broj rasnih i nerasnih pasa drastično povećao. Niču azili za napuštene, odbačene i ostavljene pse koji su, eto, "izne­nada" postali teret vlasniku, a, bogami, i našem društvu. Ali, najveći broj azila kod nas ne zado­voljava ni minimum higijenskih uslova, pa neki više liče na svo­jevrsne konc-logore za pse.

Zato, da bi se ova pojava napuštenih pasa (koje neki nazivaju lutalicama) koliko-toliko ublažila, kao i scene napada loše vaspitanih pasa sprečile, potreban je veliki napor iskusnih ali i budućih (kino­loški obrazovanih) ljubitelja i odgajivača pasa.

S obzirom na to da se i sam bavim odgajanjem rase pasa koja je, moglo bi se reći, sada u modi, moram da kažem da sam imao, kao i mnogi, i padova i uspona ali da u kinologiji nikada nisam bio "rasista". Odnosno, oduvek mi je bila želja da pomognem početnicima, bez obzira koju rasu (ili mešanca) imali, tako da sve što sledl ima utemeljenje na sop­stvenom, ali i na bogatom iskustvu kako naših tako i inos­tranih odgajivača pasa sa kojima sam u vezi već petnaestak godina. Zato je i cilj ovog teksta da saveti­ma pomognem početnicima i onima koji vole pse (a i prirodu jer jedno bez drugog ne ide), da nauče kako da gaje i vode psa u urbanim sredinama.

KOJU RASU ODABRATI

Kao osnovno, dakle pre bilo kakvog dovođenja psa u stan ili kuću, morate se sa svojim ukućanima, a i sa samim sobom, dogovoriti za koju ćete svrhu kupiti ili uzeti psa. Potrebno je, drugim rečima, odabrati rasu, veličinu psa i pre odluke dobro se upitati (i pošteno sebi odgovoriti) da li imate mogućnosti, vremena i istrajnosti da svog ljubimca pre svega zdravo i čisto održavate, bilo u stanu bilo u vlastitom dvorištu.

Pre odluke da li ili ne uzeti psa morate obavezno povesti računa i o finansijskoj strani jer znate i sami da vremena nisu ni malo laka. Gajiti jednog engleskog mastifa od 70 kilograma je mnogo teže nego imati malenog patuljastog pinča. Razlika je ne samo u količini hrane koju dnevno pojedu već i u obezbeđenju sigurnog objekta za smeštaj, ograde (jer šta će pas na ulici?!), pribora za vođenje, održavanje dlake, vreme­na provedenog u šetnji pa, narav­no, i u obuci.

Budući vlasnik mora znati da posedovati vatrenog i jakog psa povlači sa sobom i odgovornost prema komšijama, deci u parkovima, učesnicima u saobraćaju... Onaj ko ne može da udovolji tim uslovima bolje je da, za početak, uzme nekog manje zahtevnog kućnog ljubimca. Takođe, to isto važi i za osobe koje su, zbog prirode svog posla, više odsutne od kuće a nema ko da ih zameni upravo onda kada psa treba izvesti u šetnju, kada mu je vreme da jede i slično. Zato početnicima i preporučujem manje temperamentne pse, a sa kojima će isto tako provesti lepe i nezaboravne trenutke u šetnji, na izletu...

KAKAV GAZDA - TAKAV I PAS

Ako se odlučite za psa čuvara, koji isto tako može biti umiljat, u tom slučaju preporučio bih pse iz grupe službenih pasa koji se već decenijama koriste u te svrhe. No, izbor opet zavisi od toga gde ćete držatl svog kućnog ljubimca, u stanu ili dvorištu, od toga da li imate volju da dugodlakim psima redovno održavate uredno dlaku itd. Za vođenje onih većih i temperamentnijih pasa potebni su, treba i to znati, ne samo autoritet već i snaga koju, znamo to iz iskustva, ne poseduju svi ljubitelji pasa.

Početnicima koji su se odlučili, međutim, da kupe psa koji je zbog svoje borbenosti "u trendu" preporučujem da dobro razmisle da li im baš ta rasa odgovara, da li ih smiruje ili podstiče agresivnost, pa zato u svojoj nameri neka ne žure. Za početak je najbolje da prethodno obiđu neke proverene odgajivače jer na izložbama nema vremena da se baš o svemu obeveste podrobno. Naravno, postoje knjige, časopisi, video-kasete o rasama i njihovoj obuci, pa i njih treba proučiti i što je najvažnije - SAVETE TREBA PRIMENJIVATI.

O izboru rase, opremi za vođenje, ishrani, vrhunskoj higijeni, načinu vođenja i kulturi ponašanja pasa na ulici, izložbama, pa i u stanu biće više reči u narednim brojevima.

...........

Šta je rodovnik?

Rodovnik je dokument da pas (nosilac tog rodovnika) zaista potiče od roditelja sa kvalitetima koji su navedeni u njemu, a što nam može biti i dokaz da će štene, na primer, kao njihov potomak, nositi iste ili najpribližnije osobine.

Rodovnik je, dakle, dokument kojim se treba stručno služiti. Pomoću njega možemo da odaberemo i rasplodni par odgovarajućih kvaliteta kako bi se u potomstvu što više smanjile roditeljske mane, a što više istakle njihove vrline.

Svaki novorođeni pas dobija rodovnik u kojem su navedeni njegovi preci, ne samo po imenu već i po svojim kvalitetima. Rodovnik nije, dakle, nikakva plemićka titula sa rodoslovom kojim pojedini ljudi pokušavaju da dokažu svoje poreklo. To, dakle, nije dokaz nikakve plemenite "plave" krvi, nije genealoško stablo sa kojim možemo da se hvalimo i na osnovu koga možemo da tražimo ugled ili povlastice.

Toma Živkov, odgajivač jazavičara

............

Natura broj 6-7 (jul 1996)

Natura Online (23.6.2009)

{jcomments off}