Petarde i psi
Kako da smirimo psa kada ga uplaše petarde, pirotehnika, vatromet, jaka grmljavina ili pucanj iz vatrenog oružja?...
Piše Dušan Marinović
Kao što je poznato, ima pasa koji se izuzetno plaše jakih zvukova koje proizvode petarde i druga pirotehnička sredstva.
Strah od iznenadnih prodornih zvukova je sasvim normalna pojava i kod pasa i ti zvučni "šokovi" dovode često do velikog stresa kod ljubimaca. Čak i lovački psi se od malena uče i treniraju da se ne plaše pucnjave jer ukoliko se pas plaši pucnja - neupotrebljiv je u lovu.
Kako psi najčešće reaguju na petarde?
Burno. Pirotehnika može uticati veoma loše na psa koji usled stalnih detonacija postaje vidno uplašen i iscrpljen. Pas iskazuje strah od petardi drhtanjem, begom, skrivanjem, dahtanjem, mljackanjem, preteranim balavljenjem a neki i lajanjem. Ubrzano diše, srce mu jako kuca i pogled mu je uzneveren. Uplašeno trči po stanu, kopa i grebe po tepihu, podu, skače na fotelju i nameštaj, grebe po vratima, pokušava da ih otvori i pobegne. Nekim psima, u tom gotovo paranoičnom strahu, uspeva i da stvarno pobegnu iz dvorišta, kuće… O tome, uostalom, svedoče brojni i očajni vlasnici pasa na društvenim mrežama.
Kako možemo da pomognemo psu u takvim situacijama?
Prava stvar koju treba da uradimo je da ga, mnogo pre novogodišnjih i božićnih praznika, polako pripremamo na eksplozije petardi i pirotehnike.
Kako?
Najbolje je da snimimo (na neki uređaj) jaku grmljavinu ili pucanje petardi i da mu, dok je pas još mali, miran i bezbrižan, te snimke puštamo preko zvučnika. U početku, grmljavinu i razna pucanje treba puštati veoma tiho da bismo, s vremenom, jačinu zvuka pojačavali polako, stalno posmatrajući psa i njegovu reakciju.
Proces privikavanja na razne glasne eskplozije i pucnjavu je jednostavan postupak; snimnjene zvukove prvo puštamo vrlo tiho, a zatim pojačavamo zvuk. Tom prilikom, našim pozitivnim stavom prema buci, psu treba da pokažemo da taj zvuk nije strašan. Pas ne sme da oseti zabrinutost ni u zvuku, ni u našem glasu ili ponašanju.
Tada moramo da budemo stalno u neposrednoj blizini psa kako bismo intenzitet zvuka uskladili sa njegovom reakcijom. Birajmo mirne trenutke za puštanje ovih zvukova. Vežbi treba pristupati onda kada je ljubimac lepo raspoložen, u toku igre ili jela. Vremenom, pojačavajmo intenzitet zvuka. Ali, ako primetimo kod njega strah treba ili prekinuti vežbu i smanjiti jačinu zvuka.
Cilj ovih vežbica je da psa polako naučimo da se ne plaši zvuka petardi ili praska groma, da mu oni neće nauditi, odnosno da te zvuke doživi na drugačiji, mnogo mirniji način. Te vežbice treba početi dok je pas još mlad i treba biti uporan sa njima.
Postepeno, tokom šetnji, štene treba takođe navikavati i na druge zvuke u prirodi, a posebno one u urbanim sredinama kao što su razni alarmi, sirene, saobraćajna buka, zvuk motora automobila, motocikla… Štene treba da upozna i zvuk mašina u domaćinstvu, usisivača, miksera, fena, ali i zvuk voza, tramvaja, raznih građevinskih mašina. Svakako, to navikavanje treba da bude postepeno i bez velikih dnevnih promena u intenzitetu. Pritom, ukoliko se pas uplaši nekog izvora neprijatnog zvuka ne treba ga nikada "ohrabrivati" nežnim glasom niti pohvalama jer će on tada shvatiti da je takvo njegovo "prepadnuto ponašanje" u redu. Naravno, ne treba psa ni kažnjavati zbog toga ali ga zato treba, kad prestane da drhti od straha i "vrati se u normalu", pohvaliti i nagraditi.
Mnogo pre nego što počne novogodišnje i božićno šenlučenje petardama i vatrometom, treba obavezno obezbediti psu sigurno mesto u kući na kom će se on osećati bezbrižno i sigurno. To može biti neko mesto u uglu prostorije, ispod stola ili ispod visokog kreveta. U tom prostoru nemojte da ga uzmeniravate na bilo koji način. U suštini, treba naučiti psa da to sigurno i prijatno mesto poveže sa pozitivnim iskustvima pa nije loše da mu tu ostavljamo njegove igračke. Jer, kada počne kanonada eksplozija petardi, pas će verovatno odlučiti da se brzo skloni baš tu jer zna da mu je tu uvek bilo prijatno. Ima slučajeva i kada psi (ponekad i oni veliki) to svoje "sigurno mesto" nalaze samo u naručju svog vlasnika.
Vremenom, pas će početi da koristi ove naučene oblike ponašanja. Tada mu treba pomoći ohrabrenjem (tzv. pozitivnim pojačanjem) i pokazati mu, našim stavom, da taj "strašan zvuk" i nije toliko opasan po njega. Tu psihološku podršku psu treba stalno ponavljati sve dok ne pravaziđe svoje strahove.
Šta valja još uraditi i zapamtiti?
Tokom predstojećih praznika, posebno noću, uvek zatvarajte prozore, navlačite zavese, pustite muziku ili uključite TV koji će donekle prigušiti iznenadne i glasne zvuke vatrometa i petardi. Naravno, ukoliko vaš ljubimac voli pažnju i maženje, sigurno će se tada osećati bezbednije kraj vas ili čak u vašem zagrljaju.
Tokom "glasnih" praznika psa izvodite samo za vreme mirnijeg perioda dana (pre podne ili poslepodne), odnosno onda kada je manja učestalost eksplozija. Tokom "najudarnijih" prazničnih dana izaberite izolovana mesta i livadice (gde nema zgrada) za dužu šetnju psa. Tih dana, u šetnji, ljubimca obavezno držite na povodniku kako se ne bi desilo da, uplašen od iznenadnog praska petarde, pobegne.
U momentu iznenadne eksplozije, preplašeni pas ne obraća pažnju na okolinu pa se može dogoditi da ne odreaguje na našu glasovnu komandu. Posledice takve neposlušnosti, recimo na ulici, ponekad mogu biti tragične, mada je panični beg i nestanak psa češća pojava. Zato obavezno (ako već niste) ugradite svom ljubimcu mikročip jer će to olakšati njegovo pronalaženje i identifikovanje u slučaju bekstva.
Najvažnije je da u takvim stresnim situacijama budemo podrška svojim ljubimcima i da ostanemo smireni. Našu brigu i strah oni izuzetno dobro osećaju.
Ukoliko ni ovakva obuka ne dovede do rezultata, odvedimo psa kod veterinara na pregled i konsultaciju. Veterinar može prepisati psu, baš za ovakve situacije, neki od sedativa.
Zapamtimo: nikada ne kažnjavajmo ljubimca kada je preplašen pa i tada, kada zbog stravičnog straha, neprestano laje. Kazna će samo još pogoršati problem, posebno na duže staze...
....
Natura Online (27.12.2022)