KUĆNI LJUBIMCI

Kako naučiti tihog psa da laje? 

Da li je pogrešno i kako da naučimo svog, inače, tihog psa da laje? Nije pogrešno. Pogotovu ako pas nema običaj da zalaje čak ni onda kada bi to bilo normalno. Uglavnom, vlasnici pasa imaju suprotan problem, a to je kako da obuzdaju svoje ljubimce da ne laju preterano i bez velike potrebe. Hajde da vidimo šta nam je činiti u prvoj slučaju?... 

Piše Dušan Marinović

Ovde, u suštini, ništa ne možemo da uradimo po sopstvenom „ćefu” već samo možemo da iskoristimo, kao osnovni uticaj - njegovo prirodno lajanje. 

Kao što je poznato, ima jedinki koje veoma lako zalaju i to su, uglavnom, visokotemperamentni psi. S druge strane, psi pouzdani u svoju snagu i sigurni u sebe retko kad laju. Svakako, i sama genetska odrednica za određenu rasu može biti važna pa se zato i kaže da je ta rasa pasa vrlo lajava, a ona druge ne. 

U ovoj vežbi moramo se osloniti na prirodno lajanje psa, odnosno treba da ga, svaki put kad zalaje, ohrabiti u tome glasovnom podrškom (naredbom) GLAS, a potom i sa BRAVO. Podršku psu izgovorimo više puta milim i blagim glasom, ali i zvučno. 

Postoje dva načina da psa naučimo da laje ukoliko on to nikada ne radi. Prvi je povezan sa hranom i on se primenjuje kod pasa koji vole da jedu. Kako? 

Vrlo jednostavno. Podignimo u vreme obeda njegovu činiju sa hranom i nemojmo da mu je damo. On će najverovatnije neko vreme skičati za njom ali pošto zbog toga neće dobiti hranu, u jednom trenutku će početi da laje u znak protesta i upozorenja. Tada mu istovremeno izdajmo zvučnu naredbu GLAS, a kada nastavi pohvalimo ga sa BRAVO i ponavljajmo prethodnu naredbu više puta. Podrazumeva se da psu, posle nekog vremena, spustimo činiju sa hranom i dopustimo da jede. Vežbu ponovimo i narednih dana. 

Sledeći trik je primenjiv sa psima koji umesto hrane više vole da idu u šetnju (a koji to psi to ne vole?). Čim primete povodnik u našim rukama oni počinju da se raduju na različite načine; neki jure po kući od sreće, drugi se vrte u krug, treći ciče, a neki počnu i da laju. Da bismo još više potencirali njegovu želju za šetnjom stavimo psu, kao i obično, ogrlicu i prikačimo povodnik. Povedimo ga do kapiije (izlaznih vrata) i onda mu, neočekivano - skinimo povodnik! I izađimo na ulicu sami. 

Šta će se dogodiiti? Pas će urlikati!


Čim počne da besomučno laje u znak protesta zbog naše odluke da u šetnju odemo sami, počnimo sa komandom GLAS i pohvalom BRAVO. Uskoro, sve vreme hvaleći i bodreći psa što laje, vratimo se u kuću, prikačimo mu povodac i krenimo sa njim u - zasluženu šetnju. 

Ovu vežbu ponavljajmo iz dana u dan sve dok pas već na naš zvučni znak veselo ne zalaje sam. I onda, kada i bez našeg znaka počne da laje iz nekog drugog razloga, obavezno ga pohvalimo i pomazimo. 

Ako prethodnim metodama ne uspemo da podstaknemo psa na lavež evo još jednog malog trika. Umesto prethodnih osnovnih uticaja ovoga puta uštinimo za uvo psa ili ga lagano nagazimo na šapu. Prouzrokovani bol nateraće psa da odreaguje jaukom i lavežom pa taj trenutak iskoristimo da mu damo komandu GLAS ali ga, pošto je zalajao, odmah i nežno pohvalimo. 

Možda „upali”? Probajmo... 

(Iz eKnjige "Dresura pasa - Pitanja & Odgovori")

(Agrobiznis magazin broj 121, mart 2021, strana 56)

Natura Online (25.3.2021)