ZDRAVA ISHRANA
Med dobrodošao u svakoj kuhinji
Med je idealna namirnica koja se može kombinovati sa mnogim prehrambenim proizvodima, ali i u pripremanju raznih ukusnih predjela, jela, poslastica, kolača, hleba, sokova, napitaka i koktela. Uostalom, jeste li probali hleb ispečen sa medom, sladoled sa njim, medovinu, medno vino?... Ako niste, vreme je da pročitate tekst što sledi...
Piše Vlastimir Spasić
Najčešći način konzumiranja meda kod nas je za doručak, namazan na hleb uz čaj ili mleko, ili neki drugi topli ili hladni napitak. Međutim, med je idealna namirnica koja se može kombinovati sa mnogim drugim prehrambenim proizvodima, u pripremanju raznih ukusnih predjela, jela, poslastica, sokova, napitaka i koktela. Pri tome, pored hranljive, veoma je važna i lekovita vrednost meda, pa njegova česta upotreba, u raznim recepturama, dobija na značaju. Ustalom, odavno je poznato i dokazano da je med hrana koju želudac najlakše vari pa će, samim tim, jela i napici pripremljeni sa medom biti mnogo zdraviji od onih koji se pripremaju sa belim šećerom.
Pripremanje raznih medenih kolača, napitaka i drugih specijaliteta od meda dugo je bilo malo poznato širem krugu naših domaćica, jer mnogi kojima su bili dobro poznati pojedini recepti, držali su ih samo za sebe kao svoju tajnu. Istina, medene kolače znatno je teže pripremati sa medom, nego one sa belim, fabričkim šećerom, jer je potrebno određeno iskustvo i veština. Veliki je broj i kulinara u svetu koji su stekli slavu zahvaljujući recepturama na bazi meda. Značajan doprinos širenju recepata raznih specijaliteta sa medom dali su i sami pčelari, jer su najbolje znali da med nije samo zaslađivač već i ukusna i - zdrava namirnica.
Domaćice najčešće pripremeju neke vrste kolača koji su poznati pod imenom medenjaci, a proizvode se i neke vrste bombona i ratluka na bazi meda. Upotreba meda u pekarstvu, u odnosu na neke druge zemlje, kod nas je zanemarljiva. Kao primer drugačije prakse navešćemo da se u SAD jedna trećina od celokupne proizvodnje meda upotrebi u pekarskoj industriji. Glavni razlog za tako veliku upotrebu u pekarstvu potiče zbog osobine meda da zadržava vlagu u hlebu, pa samim tim i njegovu svežinu u toku dužeg perioda. Obično se dodaje četiri do pet odsto tečnog meda testu. Za kvasac, koji med čini razuđenim, med je najbolji energetski materijal. Sem toga, hleb dobija izvanrednu boju zbog delimične karamelizacije na svojoj površini.
Pri pripremanju torti i kolača najbolje je zameniti 25 do 50 odsto šećera medom. Ako se ovaj postotak poveća na 70 do 100 odsto onda se mora dodati soda bikarbona. Kod upotrebe meda u pripremanju kolača mora se voditi računa u odmeravanju količine potrebnih sastojaka, jer med sadrži skoro 20 odsto vode i za tu količinu smanjiti učešće vode u recepturi. Takođe, visoke temperature menjaju ukus medu jer specifična aroma i eterična ulja, usled temeparature, ispare, a šećeri sadržani u medu, naročito voćni, lako karameliziraju (stvrdnjavaju). Zato za kolače i ostale pečene proizvode pripremljene sa medom, temeperatura pečenja ne sme biti visoka.
Kod nas je veoma česta praksa pripremanja slatkog od raznog voća ali i tu deo šećera treba zameniti medom. Obično je to polovina od potrebne količine šećera. Slatko kuvati na slaboj indirektnoj vatri i upotrebiti samo najzdravije voće dobro očišćeno i oprano.
Ako niste znali, od meda se može pripremati i izvanredan sladoled. I tu se šećer može zameniti medom do 60 odsto od potrebne količine šećera. U SAD se već duže vreme prodaje fino kristalisan med pomešan sa voćem u prahu. Med pomešan sa buterom u američkim supermarketima naišao je na odličan prijem. To važi i za pasterizovano mleko. Za naše navike, može nam izgledati čudno, ali viršle napravljene od mesa kojem je dodata izvesna količina meda, veoma su popularne u SAD i često su u njihovom jelovniku.
Od meda se može praviti i alkoholno piće zvano medovina i medno vino. Medno vino je, inače, tradicionalno piće Slovena i naročito se puno proizvodi u Poljskoj. Prema najnovijim saznanjima u SAD, med se može uspešno upotrebiti za bistrenje sokova i vina.
.........
Hleb po Arakeljanu
Potrebni sastojci: 1 kg brašna tip 500, 100 ml ulja, 100 g meda i 2 dcl vode.
Priprema: od pomenutih sastojaka napraviti lepinju i sušiti u rerni na temperaturi od 45 do 48 stepeni.
Ovaj hleb je kao jermenska pogača, sve ćelije su žive. Kada je hleb gotov, ohladi se, uvije u celofan i čuva u frižideru.
.........
Beli hleb
Na pari umutiti pet jaja i 300 grama meda. U ohlađenu masu dodati 300 grama brašna i nastruganu koru limuna. Sve ovo zamesiti, testo staviti u pleh i peći na umerenoj temperaturi. Služiti toplo.
Natura Online (4.7.2009)