GLJIVE NAŠIH KRAJEVA

Zelenjača

(Boletus erythropus)

Postoje tri vrste koje je međusobno veoma teško razlikovati. Po opisu biće jasno da je ova jedna od te tri...

Tekst i fotografija: Vladimir Janjić, dipl. ing

Opis gljive

Šešir: pet do15 (pa i do 25) centimetara širok, poluloptast, kod starijih primeraka otvoren, za suva vremena baršunast, a ljigav kada je vlažno i kišovito. Boja je crvenkasto maslinasta, ali više maslinasta, često vrlo tamna, na pritisak menja boju u teget.

Cevčice: slobodne (ne dotiču stručak), žute do žutozelene, po površini crvene i krvavaocrvene. Na pritisak menjaju boju u plavu. Spore su maslinasto smeđe.

Stručak: od pet do 15 cm visok i jedan do četiri cm debeo, pun, tvrđi od mesa. Na stručku nije moguće videti mrežicu, već se uočava zrnasta struktura crvene boje, što ovu vrstu jasno razdvaja od druge dve slične.

Meso: debelo, žutosivo, na vazduhu pri svežem preseku intenzivno poplavi sa zelenom primesom. Vrlo retko ga napadaju crvi. Miris nije izražen a ukus mu je prijatan, pomalo slatkast.

Stanište i vreme rasta

Po nekim autorima to je i belogorica i crnogorica, a ja sam je nalazio uglavnom u belogorici, češće u bukvi nego u hrastu, leti i rano u jesen.

Upotreba

Gljiva je vrlo ukusna, ali je neophodno voditi računa da je sirova otrovna (može izazvati stomačne tegobe) te da je neophodno termički je obraditi. Pojedini autori preporučuju da se pre upotrebe gljiva blanšira 15 do 20 minuta, međutim, ja sam je jeo i bez prethodnog kuvanja samo sam vodio računa da je najmanje 25 minuta na vatri. Inače, pri termičkoj obradi meso vraća boju iz tamnoplave u osnovnu žutu.

Moguća zamena

O sličnostima sa drugim vrstama pisao sam u tekstu o kovari (B. Luridus).

Natura Online (15.6.2012)