GLJIVE NAŠIH KRAJEVA

Prstenasta smrčkovica

(Verpa conica)

Prolećna vrsta, ne osobito česta niti posebno ukusna, pa bi je trebalo poštedeti jer na sličnim mestima, a u isto vreme, rastu mnogo zanimljivije vrste, pre svih šljivovače i đurđevače, pa i smrčci. Prstenasta smrčkovica nema opasnih dvojnica, ali bi zamena za neku drugu smrkovčicu ili smrčak bila ne samo bezazlena već i poželjna...

Tekst i fotografija: Vladimir Janjić, dipl. ing

Osobine vrste

Šešir: jedan do četiri centimetara visok i isto toliko širok, koničan, nepravilno naboran, obratiti pažnju da nije ni narebren niti jako naboran, slobodan od stručka, samo na temenu pričvršćen. Boja šešira je oker do crvenobraon. Boja spora je krem.

Stručak: pet do 15 visok, do 1,5 cm širok, dosta dug u odnosu na šešir, u sredini šupljikav, često poprečno naboran, bele do svetlokrem boje.

Meso: veoma tanko. Nema izražen miris, blago kiselkastog je ukusa.

Vreme i mesto rasta

Raste pojedinačno ili u manjim grupama, na zemljištu bogatom humusom, pod grmljem gloga uz ivice šuma ili po parkovima i baštama. Inače, rast nije vezan za neko konkretno drvo.

Raste u proleće, krajem marta i početkom aprila u vreme smrčaka (Morchela sp), a posle češke smrkovčice (Verpa Bohemica).

Mogućnost zamene i upotrebljivost

O mogućnostima zamene neću pisati jer ova gljiva ne spada u osobito gastronomski interesantnu vrstu.

Prstenasta smrčkovica nema opasnih dvojnica, dok bi zamena za neku drugu smrkovčicu ili smrčak bila ne samo bezazlena već i poželjna.

Natura Online (7.4.2011)