O OTROVNOSTI GLJIVA (6)
Metode lečenja od trovanja gljivama
Sasvim sam siguran da do trovanja neće doći ukoliko se pridržavamo uputstava koja se mogu pronaći u stručnoj literaturi o gljivama i, pre svega, ukoliko smo oprezni pri izboru gljiva koje će se naći na trpezi. Ipak, ukoliko do trovanja dođe, evo dve medicinske metoda za njihovu eliminaciju...
Piše Vladimir Janjić, dipl. ing
Trenutno se primenjuju dve metode lečenja protiv trovanja gljivama i to one koje su razvijene u Italiji.
Prvi metod se sastoji u tretmanu sa 500 mg dnevno liponske kiseline koja se daje otrovanom intravenozno. Mehanizam delovanja sastoji se u zaštiti jetre od dalje degradacije, a tretman traje do normalizacije funkcija jetre.
Drugi i sve zastupljeniji metod u tretmanima otrovanih, a koji je razvio dr Bastien, sastoji se u ispiranju digestivnog trakta kako bi se sprečila dalja resorpcija otrova i u davanju intravenozno tri grama vitamina C dnevno. U ovom metodu lečenja daju se i masivne doze penicilina G i to milion internacionalnih jedinica po kilogramu telesne mase otrovanog dnevno i lekova koji štite jetru (silimarin u dozi od 20 g po kilogramu telesne mase dnevno u četiri porcije intravenozno). Mehanizam delovanja ove terapije sastoji se u vezivanju penicilina na albumin u krvi na mesto amanitina.
Kao dokaz ispravnosti svoje terapije sam dr Bastien je, u dva navrata, javno pojeo sirove zelene pupavke. Prvi put nije primenio terapiju radikalno i do kraja pa je, kao posledicu toga, dobio jak hepatitis što je dovelo do osporavanja terapije. U drugom slučaju promocije pojeo je veću količinu gljiva (60 g) ali je primenio punu terapiju i posle završetka lečenja nije bilo nikakvih posledica.
U svakom slučaju otrovanog je neophodno što pre hospitalizovati jer je jasno da sami ne možemo učiniti ništa pošto je već došlo do resorpcije otrova.
Uopšteno govoreći, kod trovanja gljiva malo šta možemo učiniti u kućnim uslovima. Jer, ako je reč o kratkom inkubacionom periodu onda je, verovatno, došlo do samočišćenja organizma ili je reč o nekom drugom benignom sindromu trovanja.
Međutim, ukoliko je reč o dugom inkubacionom periodu verovatno je najveća količina otrova već resorbovana, pa ne možemo samostalno učiniti ništa. Eventualno, možemo probati sa nekim od priručnih metoda čišćenja izazivanjem povraćanja (metod "dva prsta u usta" ili slično).
Sasvim sam siguran da do trovanja neće doći ukoliko se pridržavamo uputstava koja se mogu pronaći u stručnoj literaturi o gljivama i, pre svega, ukoliko smo oprezni pri izboru gljiva koje će se naći na trpezi. Svakako, neophodno je temeljno poznavanje vrste i izbegavanje bilo kakvih improvizacija ili laičkih preporuka o prepoznavanju vrsta gljiva.
Natura Online (31.3.2011)