GLJIVE NAŠIH KRAJEVA

Lasica ili četinarska krasnica

(Russula mustelina)

Lasica je još jedna od čestih vrsta gljiva, posebno u planinskim predelima. Nikada je nisam pronašao ispod hiljadu metara nadmorske visine što ne znači da je nema na manjim visinama ili se, možda, ona nalazi, bar u krajevima koje ja obilazim - samo na većim visinama...

Tekst i fotografije Vladimir Janjić, dipl. ing

Osobine vrste

Šešir: do 5-15, pa i 20  centimetara širok, kod mladih nepravilno poluloptast, zatim raširen, u sredini, po pravilu, udubljen, povijene ivice. Kožica se ne guli. Jako mesnat, debeo i tvrd. Boja šešira je smeđa od žuto, preko crvenosmeđe do tamnosmeđe pa i braonkaste.

Listići: beli do žućkasti, kasnije i smeđe pepeljasti, debeli i široki, sa ponekom lamelulom. Zaokruženi uz stručak.

Stručak: do 10 cm visok, do 4 centimetara širok, uglavnom valjkast, pun i tvrd, beli, kod starijih može biti i pomalo pepljast sa malim udubljenjima po površini. Stručak je potpuno go bez bilo kakvih naznaka manžetne, koprene ili vrećice pri dnu. 

Meso: belo, pod starost može biti i smeđkasto, drobljivo, zrnasto (ove osobine su zajedničke za sve krasnice). Meso je tvrdo i karakteristično krto (ovo je karakteristika roda). 

Ukus i miris nisu izraženi. Neki autori navode da je ukus slatkast, pa da ostavimo i tu mogućnost. U svakom slučaju nije ljuto ni ljutkasto.

Vreme i mesto rasta 

Od leta do kasne jeseni u crnogoričnim šumama. 

Fotografisane primerke sam pronašao na Kopaoniku, u smrčinoj šumi, na preko 1.800 mnm. 

Moguća zamena

Zamena sa drugim vrstama krasnica je vrlo verovatna, ali bezopasna. Najsličnija joj je R. consobrina, koja je sitnija i meso joj je ljutkasto. Ukoliko se povede računa o naznakama za vrstu koje sam na početku dao, zamena sa drugim vrstama gljiva je malo verovatna.

Natura Online (23.11.2021)