GLJIVE NAŠIH KRAJEVA

Pamučasta tobolka

(Volvariella bombycina)

Ne previše poznata vrsta, poznata uglavnom onima koji se više interesuju za gljive. Predivna, jedna od najlepših, posebno što se može naći i kada drugima klima ne pogoduje previše. Ako neko pita za jestivost - nije mi poznata, a nije me ni interesovalo jer je nisam često nalazio; uvek sam je ostavljao na ukras prirodi. Može se naći i pod imenom vunenasta ovojnjača ali i jedan i drugi naziv su pomalo nategnuti, dati od mikologa, jer je narodno iskustvo slabo poznaje (ili bar ja nisam čuo za drugojačije).

Tekst i fotografije Vladimir Janjić, dipl. ing

Šešir: 5-12 (15) cm u početku ovalan do delimično koničan, vremenom postaje zvonolik, ispupčen do gotovo ravan, suv, prekriven svilenkastim dlačicama, jasno vidljivim. Mladi primerci su snežno beli dok kod starijih dlačice mogu da požute do gotovo smeđe boje. 

Stručak: 6-15 cm dugačak i 1-2,5 cm debeo, beo, bez ikakve manžetne (to ih razlikuje od roda Amanita), pri vrhu se sužava, često zakrivljen, kako bi se šešir postavio paralelno sa tlom, jer raste na drvetu. Raste iz volve - vrećice, koja je bele boje i jasno se uočava.

Listići: beli do rozikasti, jer je otrusina roze, slobodni.

Meso: belo, ne previše debelo, miris prijatan gljivlji, sa primesom drveta. Ukus nije jako izražen, ai bih ga opisao kao prijatan. 

Mesto rasta: debla tvrde belogorice (hrast, bukva, primerci na slikama su sa jedne bukve) i na mrtvom i na živom stablu, često i vrlo visoko od tla. 

Mogućnost zamene, praktično ne postoji, ako se uzmu u obzir dlačice, rast iz volve, kao i mesto rasta. 

Upotrebjivost: ostavite je na ukras prirodi.

Natura Online (15.8.2021)