GLJIVE NAŠIH KRAJEVA

Čupava vrganjevka

(Strobilomyces strobilaceus)

Po izgledu i mikološki interesantna gljiva, no gastronomski nezanimljiva. Zapravo, Čupava vrganjevka je nejestiva gljiva.

Tekst i fotografije: Vladimir Janjić, dipl. ing

Opis gljive

Šešir: 4-10 cm širok. Površina pokrivena dlakavim trouglastim ili nepravilnim krljuštima. U mladosti je gotovo loptast kasnije konveksan, ivica resasta, cevčice su duže i prerastaju ivicu šešira, sa koje vise ostaci ovoja. 

Cevčice: u mladosti bele, kasnije sive do pepaljaste, na pritisak posmeđe, uz dršku prirasle do blago silazne niz stručak.

Stručak: pokriven krupnim pahuljastim ljuspama, uzdužno vlaknast sa prolaznom sunđerastom prstenastom zonom, valjkast. 

Meso: beličasto, na preseku prvo pobraoni, a potom gotovo pocrni, tvrdo, u dršci drvenasto. 

Miris nije izražen (eventualno, miriše na zemlju), ukus blag, prema nekim autorima gorak.

Stanište i vreme rasta: leti i u jesen u raznim šumama, najčešće sam je nalazio uz bukvu, leti. Nije retka vrsta ali nikada nije preterano masovna. 

Upotreba: nejestiva gljiva.

Zamena je nemoguća jer ne sliči ni jednoj drugoj gljivi. 

Natura Online (1.9.2018)