GLJIVE NAŠIH KRAJEVA

Hrastova mlečnica

(Lactarius quietus)

Neki autori smatraju da je hrastova mlečnica uslovno jestiva, odnosno da se može, uz komplikovanu pripremu, konzumirati. Vrsta nije otrovna ali mi njeni, pre svega, miris pa ni ukus nisu posebno privlačni.

Tekst i fotografije: Vladimir Janjić, dipl. ing

Osobine vrste

Šešir: do 10 cm širok, bledo smeđe boje, u mladosti ivica je savijena, kasnije obavezno levkasto udubljen sa kvržicom u sredini. Stariji primerci imaju boju kože.

Listići: gusti, bledo smeđi, malo bleđi od šešira.

Stručak: do 10 cm visok, razmerno tanak. Stručak je potpuno go, cilindričan, malo zašiljen pri dnu. Boja slična boji šešira.

Meso: ne previše debelo (pre se može reći da je tanko), boja mesa je slična boji cele gljive samo je dosta svetlija i ispušta mlečni sok koji ima neprijatan miris, zapravo nisam siguran da li je to miris soka ili miris mesa. U svakom slučaju, ukus i miris ovu gljivu svrstavaju u kategoriju problematične jestivosti.

Vreme i mesto rasta

Hrastova mlečnica raste od početka leta do jeseni u hrastovim šumama i vrlo je česta vrsta.

Moguća zamena

Zamena sa drugim vrstama, van roda mlečnica, vrlo je malo verovatna, dok je zamena sa drugim mlečnicama moguća, pre svega, po mestu rasta. Na prvi pogled ova gljiva sliči presnacu (L. Volemus) od koga se značajno razlikuje po mirisu, ukusu ali i po veličini.

Upotrebljivost

Kod nekih autora našao sam da je ova vrsta uslovno jestiva, odnosno da se može, uz komplikovanu pripremu, konzumirati. Vrsta nije otrovna, ali mi njen, pre svega miris, ali ni ukus nisu posebno privlačani.

Natura Online (20.6.2016)