FELJTON: VREME SUTRA (17)
Prognoza vremena
Kruna nauke o vremenu je prognoza vremena. Zata ćemo u ovom odeljku pokušati da iskoristimo stečeno znanje za prognoziranje vremena. Razume se, tu nameru nećemo moći da ostvarimo u potpunosti, ali ćemo moći da se snalazimo na sinoptičkim kartama, da aktivno pratimo preglede vremena i prognoze vremena koje daju meteorolozi. Prvenstveno ćemo se pozabaviti korišćenjem raznih lokalnih znakova po kojima možemo sami prognozirati vreme.
Piše Jakov Lovrić
Prognoziranje vremena nije jednostavan ni lak posao. Stručnjaci koji se bave prognozom vremena treba da raspolažu sa mnogo elemenata, kao što su temperatura, pritisak, vlažnost, vetar, oblačnost, pojave itd. Kako smo videli, ovim podacima treba raspolagati sa područja cele Evrope i ucrtavati ih na odgovarajuće sinoptičke karte. Zatim sledi analiza sinoptičkih karata, tj. crtanje izobara, označavanje centara niskog i visokog pritiska, određivanje vazdušnih masa, a naročito njihovih granica, odnosno atmosferskih frontova. Na osnovu upoređivanja položaja ciklona, anticiklona, dolina i grebena i frontova na nekoliko uzastopnih karata prognostičari određuju pravce i brzine njihovog kretanja.
No, dobijeni pravci i brzine kretanja ciklona, anticiklona i frontova ne mogu se nekritički primeniti u određivanju njihovih budućih položaja. I to je upravo ono najsloženije u prognozi vremena: ne interpolirati već ekstrapolirati buduće položaje ciklona, anticiklona i frontova. To znači prognozirati promene do kojih će doći u pravcima i brzinama kretanja ciklona, anticiklona i frontova. Da li će se oni kretati brže ili sporije u naredna 24 časa u odnosu na brzine kretanja u prethodna 24 časa. Odgovor na to pitanje dobija se prognozom evolucije ciklona, anticiklona i frontova.
Poseban problem u prognozi vremena predstavlja uticaj orografije, naročito visokih i prostranih planinskih lanaca, kao što su Alpi, Apenini, Dinaridi i Karpati. Hladne frontove ovi planinski lanci mogu čak i da zaustave, a ne samo da im uspore kretanje. Neka se, zato, prognozom po sinoptičkim kartama bave stručnjaci, a mi ćemo se pozabaviti prognozom vremena na osnovu mesnih, tj. lokalnih predznaka vremena. Ipak, ilustracije radi, pogledajmo jedan razvoj sinoptičke situacije u toku nekoliko dana i osnovna pitanja koja prognostičari rešavaju u izradi prognoze vremena (slika dole)
Prvog dana postoji jedna od uobičajenih sinoptičkih situacija: mladi ciklon zapadno od Španije sa svojim frontalnim sistemom. Naša zemlja je pod uticajem periferije anticiklona na istoku, što uslovlja lepo toplo vreme sa jugoistočnim vetrovima.
Drugog dana ciklon se kreće ka istoku i stiže u Đenovski zaliv. To dovodi do toga da je već veći deo bivše Jugoslavije zahvaćen prednjim njegovim delom, a rezulat je pogoršanje vremena.
Trećeg dana ciklon nastavlja da se kreće ka istoku i stiže u Egejsko more. Proces okluzije je već poodmakao, što dovodi do slabljenja ciklona. Budući da područje bivše Jugoslavije leži u pozadini ciklona, to dovodi do razvoja oblaka vertikalnog razvitka sa mestimičnim pljuskovima i grmljavinama. To dovodi i do smene jugoistočnih sa severnim vetrovima i burom na Primorju.
Da bi se u jednoj ovakvoj sinoptičkoj supoziciji dala uspešna prognoza za naredna dva dana, prognostičari treba da predvide što preciznije putanju kojom će se ciklon u naredna dva dana kretati i njegovu evoluciju. Jer, da se, na primer, ciklon kretao ka severoistoku, toplo vreme na podrućju bivše Jugoslaviji zadržalo bi se naredna dva dana. Putanja ciklona ka jugoistoku, pak, dovela bi do postepene smene vetrova u ovom području, ali bez primetnog pogoršanja vremena.
Za četvrti, peti, eventualno i šesti dan (ovo "eventualno" je tipično ograđivanje prognostičara) vreme na području bivše Jugoslavije bilo bi pod uticajem anticiklona nad Engleskom, koji se postepeno premešta ka istoku. Može se zapaziti da se naredni talas već javlja na krajnjem zapadnom delu sinoptičke karte.
(U nastavku: Prognoza vremena po lokalnim predznacima)
.......
Natura Online (10.9.2009)