FELJTON: VREME SUTRA (13)
Atmosferski frontovi
Na granicama između dve različite vazdušne mase dolazi do sukobljavanja hladne i tople vazdušne mase. Ovu granicu stručnjaci nazivaju ATMOSFERSKI FRONT ili samo FRONT. Ovaj pojam je uzet iz vojne terminologije (front je linija duž koje se sukobljavaju dve protivničke vojske). Za razumevanje važnih mehanizama vremenskih procesa vezanih za atmosferske frontove, veoma je važno da se shvati prostorni izgled granice između dve različite vazdušne mase.
Piše Jakov Lovrić
Ta granica nije i ne može da bude neki vertikalni nevidljivi zid. Takva granica, na primer, ne može da postoji ni između vode i ulja. Naime, ako bi u nekom sudu vodu i ulje pregradili vertikalnom tankom pregradom, a onda je naglo izvukli, molekuli vode počeli bi brzo da se kreću ka ulju i nadole, a molekuli ulja ka vodi i nagore. Ovo kretanje bi trajalo vrlo kratko, a krajnji rezultat tog kretanja bio bi položaj vode odozdo, a ulja odozgo.
Po analogiji, ovako se ponašaju i dve različite vazdušne mase u dodiru. I između njih ne može da postoji granice u obliku vertikalnog zida. Ustanovljeno je, teorijski i praktično, da je granica između dve različite vazdušne mase koso položena površina. Njen ugao je čak manji od 1° u odnosu na Zemljinu ili morsku površinu (crtež gore). Ispod koso položene površine leži hladna vazdužna masa, a iznad topla vazdušna masa.
Na gornjem crtežu vidi se frontalna površina i njen presek. Površinu koja razdvaja dve različite vazdušne mase nazivamo FRONTALNA POVRŠINA. Njen presek sa Zemljinom površinom nazivamo linija fronta na zemlji ili samo front. Kažimo još i to da se granica izmedu vazdušne mase umerenih širina i tropske vazdušne mase naziva POLARNI FRONT. Ovaj front bitno utiče na vreme u celoj Evropi.
STVARANJE VRTLOGA NA FRONTU
U stvaranju talasa na vodi presudna su dva faktora: razlika u gustini vode i vazduha i razlika u brzini njihovog kretanja. Samo razlika u gustini ne može da dovede do stvaranja talasa. Zato, kad je tiho - talasa nema, Nešto se u principu slična dešava i na frontalnoj površini između donjeg hladnog i gornjeg toplog vazduha kada razlike u gustini i brzini kretanja dostignu određene kritične vrednosti. Talasi koji se stvaraju na frontalnoj površini ogromnih su razmera. Njihova dužina obično prelazi 1.000 km. Kada se zatalasa frontalna površina, zatalasa se i granica između hladne i tople vazdužne mase na Zemlji, tj. front.
Naoružani ovim pojedinačnim znanjima o vazdušnim masama i atmosferskom frontu, možemo sa lakoćom pratiti pojavu talasa na frontu i njegovu evoluciju, kao i sve posledice po vremenska zbivanja koja iz toga proističu. Neka, na primer, na prostoru Mediterana paralelno frontu duvaju istočni vetrovi u hladnom vazduhu umerenih širina, a zapadni u toplom tropskom vazduhu (crtež dole). Zbog razlika u gustini i brzini vetra u vazdušnim masama duž njihove granice dolazi do stvaranja talasa (B). Pojavu talasa prati pad pritiska i to najpre u predelu grebena talasa. Zato se u ovoj fazi razvoja talasa na sinoptičkoj karti pojavljuje jedna-dve zatvorene izobare sa najnižim pritiskom u centru.
Kao što i sami možemo zapaziti, stvaranjem talasa vidno je poremećeno strujanje vazduha sa jedne i sa druge strane fronta na prostoru talasa. Na prednjoj strani talasa, odnosno u grebenu talasa, front se pomerio ka severu, a na zadnjoj strani, u dolini talasa, front se pomerio ka jugu. Praktično, to znači da se u rezultatu stvaranja talasa topla vazdušna masa pokrenula ka severu, a hladna ka jugu. U toku dalje evolucije amplituda talasa raste, tako da hladna vazdušna masa prodire sve južnije, a topla severnije (C).
Vratimo se opet talasima na vodi. Kada brzina vetra dostigne određenu vrednost, talasi na vodi počinju da se prelamaju na vrhu grebena. Do nešto sličnog prelamanja dolazi i u vrhu grebena ako se amplituda talasa stalno povećava. Pojavu preloma u grebenu talasa prati intenzivan pad pritiska, pa se talas u toj fazi razvoja, na sinoptičicim kartama, vidi kao područje niskog pritiska, predstavljeno sa više izobara (D). Talas na frontu na kojem dolazi do stvaranja preloma u grebenu talasa nazivamo MLADI CIKLON. Sada, dakle, vidimo da je ciklon složena tvorevina koja se razvija na frontu kao rezultat stvaranja talasa.
(U nastavku: Topli i hladni frontovi)
........
Natura Online (2.9.2009)