FELJTON: VREME SUTRA (12)
Vazdušne mase
Još mi je u živom sećanju decembar jedne davne godine. Tada smo nešto slavili u Domu vazduhoplovstva u Zemunu. Uveče je temperatura vazduha iznosila +18°C, dakle za to doba godine, izuzetno toplo. Kada smo negde oko pet časova ujutro napustili Dom, imali smo šta i da vidimo: već se bilo nahvatalo desetak centimetara snega. Šta je to izazvalo tako naglu smenu toplog sa hladnim vremenom?
Piše Jakov Lovrić
Izuzetno toplo vreme uveče bila je posledica prodora toplog saharskog vazduha preko Mediterana na našu teritoriju i na ceo Balkan. Oko pola noći došlo je do prodora hladnog vazduha sa severozapada, i to je bio uzrok nagle promene vremena.
Već nam i ovaj primer ukazuje na postojanje različitih vazdušnih masa, od kojih su jedne hladne, a druge tople. Njih definišemo kao ogromne količine vazduha sa, manje ili više, jednorodnim meteorološkim elementima i pojavama.
KAKO NASTAJU VAZDUŠNE MASE?
Kopno se, kao što znamo, brzo zagreva, ali isto tako brzo i hladi. Okeani i mora u tom pogledu su jako inertni: sporo se zagrevaju, ali se isto tako sporo i hlade. Neposredna posledica ove veoma važne osobine kopna i mora je što su u umerenom pojasu kontinenti zimi veoma ohlađeni. Njihova prosečna temperatura je za oko 10-15°C niža nego na površini okeana i mora na istim geografskim širinama. Zato se zimi nad kontinentima, naročito iznad Sibira, Kanade i evropskog dela Rusije, stvaraju hladne, a iznad okeana i mora, na istim geografskim širinama, tople vazdušne mase. Leti, pak, iznad kopna se razvijaju tople, a iznad okeana i mora hladne vazdušne mase.
Vazdušne mase koje se stvaraju u predelima umerenih širina nazivamo VAZDUŠNE MASE UMERENIH ŠIRINA, a u zavisnosti iznad kakve podloge se stvaraju mogu da budu kontinentalne vazdušne mase umerenih širina ili morske vazdušne mase umerenih širina.
Iznad suptropskih širina Atlantskog i Tihog okeana stvaraju se tropske tople morske vazdušne mase, a iznad Sahare, pa i cele Severne Afrike i Arabijskog poluostrva, stvaraju se tropske tople kontinentalne vazdušne mase.
Hladne vazdušne mase iz mesta formiranja povremeno kreću i prodiru daleko na jug i jugoistok donoseći zahlađenje u rejonima koje na svom putu zahvataju. Istovremeno, tople vazdušne mase povremeno kreću daleko prema severu i severoistoku donoseći toplo vreme uz osetan porast temperature. Na taj način se u umerenim širinama odvija večita neperiodična smena hladnih sa toplim vazdušnim masama u toku cele godine.
U svom kretanju ka južnijim geografskim širinama, hladne vazdušne mase se zagrevaju od toplije površine Zemlje ili mora iznad kojih se kreću. Na taj način, u hladnim vazdušnim masama razvija se konvekcija praćena stvaranjem gomilastih oblaka sa lokalnim pljuskovima i grmljavinama. Tople vazdušne mase u svom kretanju ka severu intenzivno se hlade od površine Zemlje ili mora. Zbog hlađenja dolazi često do kondenzacije vodene pare i stvaranja sumaglica, magli i niskih slojastih oblaka. To se redovno dešava u hladnoj polovini godine, a naročito zimi. Leti, u toplim vazdušnim masama preovlađuje lepo vreme.
(U nastavku: Atmosferski frontovi)
........
Natura Online (29.8.2009)