petak, avgust 17, 2018

 

FELJTON: VREME SUTRA (11)

Analiza vremena

Brojne podatke koji se, kako smo videli, ucrtavaju na sinoptičke karte, potrebno je temeljito analizirati da bi se što preciznije ustano­vio trenutni karakter vre­mena i time pripremio teren za solidnu prognozu vremena. Analiza vremena uglavnom se sastoji u tome da se ustanove područja niskog i visokog pritiska, položaj i karakter vazdušnih masa i granica među njima.

Piše Jakov Lovrić

 

UZAJAMNA VEZA IZ­MEĐU PRITISKA I VET­RA

Da bi se ustanovili položaji niskog i visokog pritiska potrebno je analizirati ucrtane podatke o vazušnom pritisku svedenom na morski nivo. To se vrši čitanjem linija koje spajaju sva meste s istim pritiskom, a koje nazivamo IZOBARE (crtež ispod).

 

feljton28

Izobare se crtaju na sinoptičke karte krupne razmere, kao što su sinoptičke karte bivše SFRJ, na svakih 2 ili 2,5 mb, a na sinoptičke karte sitne razmere, kao što su sinoptičke karte Evrope, one se crtaju na svakih 4 ili 5 mb. Iz gornje slike vidimo da bi bilo otežano precizno ustanovljavanje raspodele pritiska na određenoj teritoriji samo na osnovu posmatranja i upoređivanja podataka o vazdušnom pritisku od stanice do stanice. Nakon ucrtava­nja izobara, međutim, uvid u raspodelu pritiska dobija­mo gotovo trenutno - jed­nim pogledom. Tako, u na­šem primeru, vidimo da je nizak vazdušni pritisak loci­ran u Đenovskom zalivu, a visok iznad Bugarske. Ucr­tane izobare, pored toga, jasno pokazuju u kojem pravcu vazdušni pritisak najbrže opada. U našem slu­čaju pritisak u našoj zemlji najbrže opada od istoka prema zapa­du.

Na osnovu onoga što smo govorili o postanku vetra, trebalo bi očekivati da vetrovi duvaju u onom pravcu gde pritisak najbrže opada, tj. u pravcu normalnom na izobare. Isto tako trebalo bi očekivati da jači vetrovi du­vaju tamo gde su izobare gušće. Jači stoga što ista raz­lika u pritisku, između iz­obara, a na manjem normal­nom rastojanju između njih, izaziva jači vetar. Na dva puta manjem rastojanju iz­među izobara duvaju dva puta jači vetrovi, a na četri puta manjem rastojanju čet­ri puta jači vetrovi.

Na kretanje vazdušnih čestica, odnosno vetar, ne utiče samo sila koja nastaje zbog razlika u vazdušnom pritisku. Na njih deluju i neke druge sile, kao što su SILA DEVIJACIJE i SILA TRENJA. Otuda vetrovi ne duvaju u pravcu najbržeg pada pritiska, dakle najkra­ćim putem od višeg ka ni­žem vazdušnom pritisku.

Sila devijacije deluje na sva tela u kretanju na Zem­ljinoj površini ili iznad nje, u atmosferi, pa tako i na vaz­dušne čestice, tj. vetar. De­lovanje sile devijacije lako je razumeti ako se uzme u obzir činjenica da se naša planeta Zemlja okreće oko svoje ose prilično velikim perifernim brzinama. Pri tome, zemaljski geografski polovi u toku 24 časa ne pra­ve nikakav kružni put, a na­jveći kružni put prave mesta na ekvatoru. Periferna brzi­na mesta na polovima je nula, a na ekvatoru približ­no 1660 km/h. Smanjiva­njem geografske širine mes­ta, periferne brzine rastu.

U svom kretanju sa juga ka severu čestice vazduha, na osnovu zakona inercije, teže da zadrže veće perifer­ne brzine i zato skreću ka severoistoku i istoku, tj. udesno u pravcu njihovog kretanja. Obrnuto, pri nji­hovom kretanju od severa ka jugu, one teže da zadrže manje periferne brzine i tako "zaostaju", što se opet manifestuje skretanjem udesno. Sila devijacije, dak­le, deluje na vetar tako što ga postepeno skreće udesno na severnoj polulopti, od­nosno ulevo na južnoj.

Važno je ovde ukazati i na to da pri kretanju vazdušnih čestica u prizemlju dolazi do njihovog sudaranja sa prirodnim i veštačkim pred­metima na Zemljinoj površi­ni, čime se deo njihove kine­tičke energije troši. To tro­šenje kinetičke energije ma­nifestuje se smanjivanjem njihove brzine kretanja, od­nosno smanjivanjem brzine vetra. Delovanje neravnina Zemljine površine na vetar poistovećujemo sa delova­njem sile trenja. Ova sila najveći uticaj ispoljava na vetar u prizemlju, dakle na onaj sloj vazduha koji je pri kretanju u neposrednom dodiru sa Zemljinom površi­nom i predmetima na njoj. Zato u šumi i u naseljenim mestima brzina vetra može da bude i nekoliko puta ma­nja nego na otvorenom pro­storu.

Pod dejstvom sile koja na­staje zbog razlika u pritisku, sile devijacije i sile trenja, vetrovi u prizemlju duvaju za oko 60° udesno od pravca najbržeg pada pritiska, ili ulevo za oko 30° od izobara (crtež dole). U planinskim pred­elima odstupanja uglova mogu da budu veća.

 

feljton29

CIKLONI I ANTICIKLO­NI

Već posle malog iskustva u radu na sinoptičkim karta­ma primećeno je da se na njima javljaju određeni ka­rakteristični oblici u raspo­deli pritiska, a naučnici su im ubrzo dali odgovarajuća imena - cikloni i anticikloni.

Ciklon karakterišu, ma­nje ili više, kružne izobare sa najnižim pritiskom u njegovom centru. Takva raspodela pritiska u ciklonu usl­ovljava da vetrovi u prizemlju duvaju tako da stvore jednu spiralnu cirkulaciju vazduha od periferije ka centru, i to u pravcu obrnu­tom kretanju kazaljki na ča­sovniku. Centar ciklona obeležava se slovom N (ni­zak). Zbog neprekidnog pri­ticanja vazduha sa periferije, u centralnim predeli­ma ciklona mora da se us­postavi uzlazno kretanje vazduha.

Anticiklon, kao što i ime kazuje, nešto je po karakte­ristikama sasvim suprotno od ciklona. U njemu je na­veći pritisak u centru i opa­da ka periferiji. Cirkulacija vazduha i ovde je spiralna, ali od centra ka periferiji i u pravcu kretanja kazaljki na časovniku. Zbog nepreki­dnog isticanja vazduha iz centralnih predela anticiklona, na visinama se us­postavlja vertikalno strujanaje vazduha prema zemlji. Centar anticiklona obeleža­va se slovom V (visok).

Postoje još dva karakte­ristična oblika u raspodeli vazdušnog pritiska: DOLI­NA NISKOG PRITISKA i GREBEN VISOKOG PRI­TISKA. Dolina je svako pri­metno ispupčenje iz ciklo­na, a greben svako primetno ispupčenje iz anticiklona. Cikloni, anticikloni, doli­ne i grebeni po svom iz­gledu na sinoptičkim karta­ma podsećaju na topograf­ske oblike reljefa na topog­rafskim kartama gde "ulo­gu" izobara igraju izohipse.

Cikloni i anticikloni ima­ju prečnike od nekoliko sto­tina do nekoliko hiljada kilometara. Oni se kreću pro­sečnom brzinom oko 30 km/h i uglavnom sa zapada na istok. Jako razvijeni cik­loni i anticikloni kreću se vrlo sporo, tako sporo da ih ponekad nazivamo stacio­narnim ciklonima i anticik­lonima. Oni mogu da zahva­te ogromna prostranstva, na primer celu Evropu, i da se na njima zadrže danima, a ponekad i nedeljama.

Uzgred da napomenemo da se u emisijama posveće­nim prognozi vremena u TV studijima kod nas za označa­vanje položaja ciklona upo­tebljava slovo C, a anticiklo­na slovo A.

RASPODELA PRITISKA I VREME

Ono što je oduševilo na­učnike već nakon kraćeg iskustva u radu sa sinoptič­kim kartama, bilo je opaža­nje da u ciklonima i dolina­ma niskog pritiska uglav­nom vlada ružno vreme, a u anticiklonima i grebenima visokog pritiska lepo vreme.

Pošto su cikloni i anticik­loni, doline i grebeni pokretni sistemi, to znači da se i vreme karakteristično za njih premešta zajedno sa njima. Tako, na primer kada ciklon iz zapadnog Sredozemlja u svom kretanju ka severoistoku zahvat naše predele, dolazi do smene lepog sa ružnim vremenom. Odlaskom ovog ciklona dalje na istok, vreme kod nas opet je podložno promenama. Pošto su prolasci ciklona, dolina, anticiklona i grebena preko neke teritorije neperiodične pojave, neperiodične su i smene lepog i ružnog vremena.

Važno je uvek imati i vidu da cikloni, anticikloni, doline i grebeni imaju svoj život: nastaju, dostižu maksimum u svom razvoju, a zatim iščezavaju - nestaju. Život jednog ciklona traje u proseku nekoliko dana. Samo vrlo prostrani anticik­loni, ređe cikloni, mogu da egzistiraju više nedelja.

Već smo sada u stanju da izvedemo i prve zaključke o teorijskim i praktičnim os­novama prognoze vremena. Izradom sinoptičkih karata, kojima se obuhvataju velika područja, utvrđujemo polo­žaje ciklona, anticiklona, do­lina i grebena. Uzastopnom izradom i upoređivanjem ovih karata otkrivamo prav­ce i brzine njihovog kreta­nja i njihovu evoluciju. Na­jzad, primenjujemo određe­na iskustvena i druga pravi­la u prognozi kretanja i evo­lucije ciklona, anticiklona, dolina i grebena. Koliko smo u ovoj prognozi uspeš­ni, toliko smo uspešni i u prognozi vremena, ne samo za opšte potrebe, nego i za specijalističke prognoze kao što su prognoze koje se koriste u meteorološkom obezbeđenju vazdušnog i pomorskog saobraćaja.

(U nastavku: Vazdušne mase)

.......

Natura Online (27.8.2009)