FELJTON: VREME SUTRA (11)
Analiza vremena
Brojne podatke koji se, kako smo videli, ucrtavaju na sinoptičke karte, potrebno je temeljito analizirati da bi se što preciznije ustanovio trenutni karakter vremena i time pripremio teren za solidnu prognozu vremena. Analiza vremena uglavnom se sastoji u tome da se ustanove područja niskog i visokog pritiska, položaj i karakter vazdušnih masa i granica među njima.
Piše Jakov Lovrić
UZAJAMNA VEZA IZMEĐU PRITISKA I VETRA
Da bi se ustanovili položaji niskog i visokog pritiska potrebno je analizirati ucrtane podatke o vazušnom pritisku svedenom na morski nivo. To se vrši čitanjem linija koje spajaju sva meste s istim pritiskom, a koje nazivamo IZOBARE (crtež ispod).
Izobare se crtaju na sinoptičke karte krupne razmere, kao što su sinoptičke karte bivše SFRJ, na svakih 2 ili 2,5 mb, a na sinoptičke karte sitne razmere, kao što su sinoptičke karte Evrope, one se crtaju na svakih 4 ili 5 mb. Iz gornje slike vidimo da bi bilo otežano precizno ustanovljavanje raspodele pritiska na određenoj teritoriji samo na osnovu posmatranja i upoređivanja podataka o vazdušnom pritisku od stanice do stanice. Nakon ucrtavanja izobara, međutim, uvid u raspodelu pritiska dobijamo gotovo trenutno - jednim pogledom. Tako, u našem primeru, vidimo da je nizak vazdušni pritisak lociran u Đenovskom zalivu, a visok iznad Bugarske. Ucrtane izobare, pored toga, jasno pokazuju u kojem pravcu vazdušni pritisak najbrže opada. U našem slučaju pritisak u našoj zemlji najbrže opada od istoka prema zapadu.
Na osnovu onoga što smo govorili o postanku vetra, trebalo bi očekivati da vetrovi duvaju u onom pravcu gde pritisak najbrže opada, tj. u pravcu normalnom na izobare. Isto tako trebalo bi očekivati da jači vetrovi duvaju tamo gde su izobare gušće. Jači stoga što ista razlika u pritisku, između izobara, a na manjem normalnom rastojanju između njih, izaziva jači vetar. Na dva puta manjem rastojanju između izobara duvaju dva puta jači vetrovi, a na četri puta manjem rastojanju četri puta jači vetrovi.
Na kretanje vazdušnih čestica, odnosno vetar, ne utiče samo sila koja nastaje zbog razlika u vazdušnom pritisku. Na njih deluju i neke druge sile, kao što su SILA DEVIJACIJE i SILA TRENJA. Otuda vetrovi ne duvaju u pravcu najbržeg pada pritiska, dakle najkraćim putem od višeg ka nižem vazdušnom pritisku.
Sila devijacije deluje na sva tela u kretanju na Zemljinoj površini ili iznad nje, u atmosferi, pa tako i na vazdušne čestice, tj. vetar. Delovanje sile devijacije lako je razumeti ako se uzme u obzir činjenica da se naša planeta Zemlja okreće oko svoje ose prilično velikim perifernim brzinama. Pri tome, zemaljski geografski polovi u toku 24 časa ne prave nikakav kružni put, a najveći kružni put prave mesta na ekvatoru. Periferna brzina mesta na polovima je nula, a na ekvatoru približno 1660 km/h. Smanjivanjem geografske širine mesta, periferne brzine rastu.
U svom kretanju sa juga ka severu čestice vazduha, na osnovu zakona inercije, teže da zadrže veće periferne brzine i zato skreću ka severoistoku i istoku, tj. udesno u pravcu njihovog kretanja. Obrnuto, pri njihovom kretanju od severa ka jugu, one teže da zadrže manje periferne brzine i tako "zaostaju", što se opet manifestuje skretanjem udesno. Sila devijacije, dakle, deluje na vetar tako što ga postepeno skreće udesno na severnoj polulopti, odnosno ulevo na južnoj.
Važno je ovde ukazati i na to da pri kretanju vazdušnih čestica u prizemlju dolazi do njihovog sudaranja sa prirodnim i veštačkim predmetima na Zemljinoj površini, čime se deo njihove kinetičke energije troši. To trošenje kinetičke energije manifestuje se smanjivanjem njihove brzine kretanja, odnosno smanjivanjem brzine vetra. Delovanje neravnina Zemljine površine na vetar poistovećujemo sa delovanjem sile trenja. Ova sila najveći uticaj ispoljava na vetar u prizemlju, dakle na onaj sloj vazduha koji je pri kretanju u neposrednom dodiru sa Zemljinom površinom i predmetima na njoj. Zato u šumi i u naseljenim mestima brzina vetra može da bude i nekoliko puta manja nego na otvorenom prostoru.
Pod dejstvom sile koja nastaje zbog razlika u pritisku, sile devijacije i sile trenja, vetrovi u prizemlju duvaju za oko 60° udesno od pravca najbržeg pada pritiska, ili ulevo za oko 30° od izobara (crtež dole). U planinskim predelima odstupanja uglova mogu da budu veća.
CIKLONI I ANTICIKLONI
Već posle malog iskustva u radu na sinoptičkim kartama primećeno je da se na njima javljaju određeni karakteristični oblici u raspodeli pritiska, a naučnici su im ubrzo dali odgovarajuća imena - cikloni i anticikloni.
Ciklon karakterišu, manje ili više, kružne izobare sa najnižim pritiskom u njegovom centru. Takva raspodela pritiska u ciklonu uslovljava da vetrovi u prizemlju duvaju tako da stvore jednu spiralnu cirkulaciju vazduha od periferije ka centru, i to u pravcu obrnutom kretanju kazaljki na časovniku. Centar ciklona obeležava se slovom N (nizak). Zbog neprekidnog priticanja vazduha sa periferije, u centralnim predelima ciklona mora da se uspostavi uzlazno kretanje vazduha.
Anticiklon, kao što i ime kazuje, nešto je po karakteristikama sasvim suprotno od ciklona. U njemu je naveći pritisak u centru i opada ka periferiji. Cirkulacija vazduha i ovde je spiralna, ali od centra ka periferiji i u pravcu kretanja kazaljki na časovniku. Zbog neprekidnog isticanja vazduha iz centralnih predela anticiklona, na visinama se uspostavlja vertikalno strujanaje vazduha prema zemlji. Centar anticiklona obeležava se slovom V (visok).
Postoje još dva karakteristična oblika u raspodeli vazdušnog pritiska: DOLINA NISKOG PRITISKA i GREBEN VISOKOG PRITISKA. Dolina je svako primetno ispupčenje iz ciklona, a greben svako primetno ispupčenje iz anticiklona. Cikloni, anticikloni, doline i grebeni po svom izgledu na sinoptičkim kartama podsećaju na topografske oblike reljefa na topografskim kartama gde "ulogu" izobara igraju izohipse.
Cikloni i anticikloni imaju prečnike od nekoliko stotina do nekoliko hiljada kilometara. Oni se kreću prosečnom brzinom oko 30 km/h i uglavnom sa zapada na istok. Jako razvijeni cikloni i anticikloni kreću se vrlo sporo, tako sporo da ih ponekad nazivamo stacionarnim ciklonima i anticiklonima. Oni mogu da zahvate ogromna prostranstva, na primer celu Evropu, i da se na njima zadrže danima, a ponekad i nedeljama.
Uzgred da napomenemo da se u emisijama posvećenim prognozi vremena u TV studijima kod nas za označavanje položaja ciklona upotebljava slovo C, a anticiklona slovo A.
RASPODELA PRITISKA I VREME
Ono što je oduševilo naučnike već nakon kraćeg iskustva u radu sa sinoptičkim kartama, bilo je opažanje da u ciklonima i dolinama niskog pritiska uglavnom vlada ružno vreme, a u anticiklonima i grebenima visokog pritiska lepo vreme.
Pošto su cikloni i anticikloni, doline i grebeni pokretni sistemi, to znači da se i vreme karakteristično za njih premešta zajedno sa njima. Tako, na primer kada ciklon iz zapadnog Sredozemlja u svom kretanju ka severoistoku zahvat naše predele, dolazi do smene lepog sa ružnim vremenom. Odlaskom ovog ciklona dalje na istok, vreme kod nas opet je podložno promenama. Pošto su prolasci ciklona, dolina, anticiklona i grebena preko neke teritorije neperiodične pojave, neperiodične su i smene lepog i ružnog vremena.
Važno je uvek imati i vidu da cikloni, anticikloni, doline i grebeni imaju svoj život: nastaju, dostižu maksimum u svom razvoju, a zatim iščezavaju - nestaju. Život jednog ciklona traje u proseku nekoliko dana. Samo vrlo prostrani anticikloni, ređe cikloni, mogu da egzistiraju više nedelja.
Već smo sada u stanju da izvedemo i prve zaključke o teorijskim i praktičnim osnovama prognoze vremena. Izradom sinoptičkih karata, kojima se obuhvataju velika područja, utvrđujemo položaje ciklona, anticiklona, dolina i grebena. Uzastopnom izradom i upoređivanjem ovih karata otkrivamo pravce i brzine njihovog kretanja i njihovu evoluciju. Najzad, primenjujemo određena iskustvena i druga pravila u prognozi kretanja i evolucije ciklona, anticiklona, dolina i grebena. Koliko smo u ovoj prognozi uspešni, toliko smo uspešni i u prognozi vremena, ne samo za opšte potrebe, nego i za specijalističke prognoze kao što su prognoze koje se koriste u meteorološkom obezbeđenju vazdušnog i pomorskog saobraćaja.
(U nastavku: Vazdušne mase)
.....
Natura Online (27.8.2009)