FELJTON: VREME SUTRA (7)
Vetar
Definicija vetra je jednostavna: to je horizontalno kretanje vazduha. Upravo zato vetar ne možemo potpuno izraziti samo jednim podatkom - brojem, kao što to možemo, na primer, za temperaturu, pritisak, vlagu i neke druge fizičke veličine. Dovoljno je da kažemo da je sobna temperatura 20° i da imamo dosta određen uvid u toplotno stanje u sobi. Međutim, ako kažemo: vetar duva 10 m/sec nismo sve rekli o vetru. Interesuje nas još i pravac i smer duvanja vetra. Vetar je, dakle, vektor, a svaki vektor karakteriše pravac, smer i intenzitet.
Piše Jakov Lovrić
Vazduh je providan ili, kako se to kaže, transparentan i za nas nevidljiv. Prisustvo vazduha, međutim, osećamo udisanjem, osećajem za toplotu ili hladnoću, a naročito kada smo izloženi šibanju vetra, koje može da bude tako jako da nam onemogućava kretanje ili stajanje u uspravnom položaju.
Definicija vetra je jednostavna: to je horizontalno kretanje vazduha. Upravo zato vetar ne možemo potpuno izraziti samo jednim podatkom - brojem, kao što to možemo, na primer, za temperaturu, pritisak, vlagu i neke druge fizičke veličine. Dovoljno je da kažemo da je sobna temperatura 20° i da imamo dosta određen uvid u toplotno stanje u sobi. Međutim, ako kažemo: vetar duva 10 m/sec nismo sve rekli o vetru. Interesuje nas još i pravac i smer duvanja vetra. Vetar je, dakle, vektor, a svaki vektor karakteriše pravac, smer i intenzitet.
Pravac i smer vetra određuju se jednim podatkom pomoću RUŽE VETROVA od 16 pravaca ili u stepenima od 0° do 360°. U meteorologiji za pravac vetra uzima se onaj pravac ODAKLE VETAR DUVA. Zato, kada se kaže da je vetar severni, to znači da se vazduh kreće od severa prema jugu, ili sa severa.
Po ruži od 16 pravaca postoje četri glavna pravca: severni, istočni, južni i zapadni. Ovi pravci se najčešće označavaju početnim velikim slovom reči za odgovarajući pravac, na engleskom jeziku. Tako "N" znači sever, "E" istok, "S" jug i "W" zapad.
Pored glavnih, postoje i četri međupravca i to: severoistok (NE), jugozapad (SW), severozapad (NW) i jugoistok (SE). Za još preciznije određivanje pravca vetra po ruži vetrova ustanovljeno je još osam međumeđu pravaca. Na primer, sever-severoistok (NNE), istok severoistok (ENE) itd. Brzina vetra određuje se u metrima na sekundi ili kilometrima na čas.
Pravac vetra meri se vetruljom, a brzina sa tri krstasto postavljene šuplje polulopte. Brzina kružnog kretanja polulopti srazmerna je brzini vetra. Brzina vetra se meri najčešće uređajem - ANEMOGRAFOM koji ima prijemni i deo za registraciju. Ovaj uređaj meri vetar u toku celog dana i to trenutnu brzinu, srednju brzinu i pravac vetra.
Iz svakodnevnog života znamo da vetar duva neujednačenom brzinom. Brzina vetra uvek se koleba u manjim ili većim granicama. Kod toplih vetrova, kao što je jugo u Primorju, to kolebanje je malo. Kod hladnih vetrova, kao što su bura u Primorju ili košava u Podunavlju, kolebanje brzine je znatno. Za ove vetrove zato kažemo da duvaju na UDARE ili na MAHOVE. Brzina tih vetrova znatno varira oko neke srednje vrednosti, čas dostižući maksimum, čas minumum.
KAKO PROCENITI BRZINU VETRA?
U vojsci tokom vežbi, pre upotrebe bojnih otrova i sredstava za zadimljavanje, određeni osmatrači - izviiđači izmere pravac i brzinu vetra pomoću poljskog vetrokaza i ručnog instrumenta za merenje brzine vetra. Postavlja se pitanje: kako odrediti brzinu vetra kada, iz bilo kojih razloga, ne raspolažemo opremom i sredstvima za merenje brzine vetra?
Brzinu vetra u tim slučajevima možemo odrediti koristeći se BOFOROVOM SKALOM. Admiral engleske mornarice još je 1805. godine ustanovio jednu skalu za procenu brzine vetra, polazeći od efekata vetra na tadašnje plovne objekte. Ova skala kasnije je modifikovana i za upotrebu na kopnu, a na osnovu ponašanja predmeta izloženih vetru.
Ovde nismo postavili pitanje kako odrediti pravac vetra kada ne raspolažemo poljskim ili bilo kakvim drugim uređajem za merenje pravca vetra. Nismo to učinili iz prostog razloga što je određivanje pravca vetra jednostavnije od određivanja njegove brzine. Pravac vetra možemo odrediti po pravcu kretanja dima, po položaju zastave izložene na slobodnom prostoru, po strani na koju se naginju grane drveća. Osnovni uslov za to, razume se, jeste prethodno određivanje strana sveta.
KAKO NASTAJE VETAR?
Objašnjenje nalazimo u prirodnom zakonu koji važi za sve gasove, pa i vazduh kao smesu gasova. Po tom zakonu, nastanak razlike u pritisku unutar nekog gasa izaziva kretanje molekula gasa iz oblasti sa povišenim pritiskom u oblast sa sniženim pritiskom. Ovo kretanje se održava dok god postoje ma i najmanje razlike u pritisku.
Za ilustraciju tog zakona mogli bismo navesti niz primera. Najočigledniji su isticanje vazduha iz probušene automobilske gume ili probušenog naduvanog dečjeg balona. Isticanje vazduha iz automobilske gume praćeno je jakim "šištanjem", što je znak da vazduh iz gume ističe velikom brzinom, a razlog za to je dva do dva i po puta veći vazdušni pritisak u unutrašnjosti gume od spoljnog vazdušnog pritiska.
Mehanizam nastajanja vetra najlakše je objasniti na primeru razvoja lokalnih vetrova. Na primer, vetra koji duva sa mora na kopno u toku letnjih meseci u primorju. Ovaj vetar je poznat pod imenom MAESTRAL. U jednom tipičnom letnjem danu ovaj vetar počinje da duva izmedu 9 i 10 časova pre podne, a prestaje oko 18 ili 19 časova popodne. Da bismo objasnili pojavu ovog vetra posmatrajmo vertikalni presek priobalnog mora i bliže unutrašnjosti kopna (slika dole). Šta se dešava duž ovog preseka u jednom tipičnom letnjem vedrom danu?
Do oko 9 časova pre podne obalsko zaleđe, a time i vazduh iznad njega, primetno se zagreje. Površina priobalnog mora i vazudha iznad nje, u istom periodu, zagreje se znatno manje. Zagrejani vazduh iznad kopna počeće zato da se diže uvis, a iznad mora da se spušta. To će imati za posledicu da pritisak iznad kopna nešto opadne, a iznad mora poraste. Uspostavljanje razlike u pritisku na relaciji kopno - more izazvaće kretanje vazduha u prizemlju sa mora na kopno, tj. počeće da duva maestral. Na visini od više stotina metara uspostavlja se suprotno kretanje i tako nastaje tipična cirkulacija vazduha.
Vetar s mora poznat je u literaturi kao dnevni vetar i može, u nekim primorskim mestima, da dostigne brzinu i preko 10 m/sec. Noću se uspostavlja obrnuta cirkulacija vazduha: na obali duva sveži severac, dakle vetar s kopna, a na visini vetar sa mora (slika dole). Vetar sa kopna u toku noći jedva prelazi nekoliko metara u sekundi.
Poznavanje karakteristika maestrala korisno je ne samo za pomorce, već i za sve one koji duže ili kraće vreme borave na jadranskoj obali ili ostrvima. Pravilna organizacija sportskih aktivnosti, kao što su jedrenje, skijanje na vodi, veslanje i plivanje, u mnogome zavisi od stepena poznavanja uslova pod kojima se javlja vetar s mora.
U principu, sasvim slična cirkulacija vazduha nastaje i nad ogromnim prostranstvima na području srednje i unutrašnje Indije. Deo te cirkulacije su MONSUNSKI vetrovi u prizemlju.
Monsuni duvaju leti sa mora na kopno, dakle kad je Indijski okean hladniji od azijskog kontinentalnog zaleđa. Letnji monsun donosi obilne kiše, ponekad i katastrofalne poplave. Zimi, kada je azijsko kopno ohlađeno, a Indijski okean topao, duvaju hladni suvi severoistočni vetrovi, poznati kao zimski monsuni. Za ove monsune često su vezane dugotrajne suše nad ogromnim indokineskim prostranstvom.
(U nastavku: Standardna atmosfera)
.........
Natura Online (22.8.2009)