FELJTON: VREME SUTRA (7)

Vetar

Definicija vetra je jedno­stavna: to je horizontalno kretanje vazduha. Upravo zato vetar ne možemo pot­puno izraziti samo jednim podatkom - brojem, kao što to možemo, na primer, za temperaturu, pritisak, vlagu i neke druge fizičke veliči­ne. Dovoljno je da kažemo da je sobna temperatura 20° i da imamo dosta određen uvid u toplotno stanje u sobi. Međutim, ako kažemo: vetar duva 10 m/sec nismo sve rekli o vetru. Interesuje nas još i pravac i smer duva­nja vetra. Vetar je, dakle, vektor, a svaki vektor karak­teriše pravac, smer i inten­zitet.

Piše Jakov Lovrić

Vazduh je providan ili, kako se to kaže, transparentan i za nas nevidljiv. Prisustvo vazduha, međutim, osećamo udisanjem, oseća­jem za toplotu ili hladnoću, a naročito kada smo izloženi šibanju vetra, koje može da bude tako jako da nam one­mogućava kretanje ili staja­nje u uspravnom položaju.

Definicija vetra je jedno­stavna: to je horizontalno kretanje vazduha. Upravo zato vetar ne možemo pot­puno izraziti samo jednim podatkom - brojem, kao što to možemo, na primer, za temperaturu, pritisak, vlagu i neke druge fizičke veliči­ne. Dovoljno je da kažemo da je sobna temperatura 20° i da imamo dosta određen uvid u toplotno stanje u sobi. Međutim, ako kažemo: vetar duva 10 m/sec nismo sve rekli o vetru. Interesuje nas još i pravac i smer duva­nja vetra. Vetar je, dakle, vektor, a svaki vektor karak­teriše pravac, smer i inten­zitet.

Pravac i smer vetra odre­đuju se jednim podatkom pomoću RUŽE VETROVA od 16 pravaca ili u stepeni­ma od 0° do 360°. U meteo­rologiji za pravac vetra uz­ima se onaj pravac ODA­KLE VETAR DUVA. Zato, kada se kaže da je vetar se­verni, to znači da se vazduh kreće od severa prema jugu, ili sa severa.

Po ruži od 16 pravaca po­stoje četri glavna pravca: se­verni, istočni, južni i zapad­ni. Ovi pravci se najčešće označavaju početnim veli­kim slovom reči za odgova­rajući pravac, na engleskom jeziku. Tako "N" znači sever, "E" istok, "S" jug i "W" za­pad.

Pored glavnih, postoje i četri međupravca i to: seve­roistok (NE), jugozapad (SW), severozapad (NW) i jugoistok (SE). Za još preciz­nije određivanje pravca vet­ra po ruži vetrova ustanov­ljeno je još osam među­među pravaca. Na primer, sever-severoistok (NNE), is­tok severoistok (ENE) itd. Brzina vetra određuje se u metrima na sekundi ili kilo­metrima na čas.

Pravac vetra meri se vet­ruljom, a brzina sa tri kr­stasto postavljene šuplje polulopte. Brzina kružnog kre­tanja polulopti srazmerna je brzini vetra. Brzina vetra se meri najčešće uređajem - ANEMOGRAFOM koji ima prijemni i deo za registraciju. Ovaj uređaj meri vetar u toku celog dana i to trenut­nu brzinu, srednju brzinu i pravac vetra.

Iz svakodnevnog života znamo da vetar duva neu­jednačenom brzinom. Brzi­na vetra uvek se koleba u manjim ili većim granica­ma. Kod toplih vetrova, kao što je jugo u Primorju, to ko­lebanje je malo. Kod hlad­nih vetrova, kao što su bura u Primorju ili košava u Pod­unavlju, kolebanje brzine je znatno. Za ove vetrove zato kažemo da duvaju na UDA­RE ili na MAHOVE. Brzina tih vetrova znatno varira oko neke srednje vrednosti, čas dostižući maksimum, čas minumum.

KAKO PROCENITI BR­ZINU VETRA?

U vojsci tokom vežbi, pre upotrebe bojnih otro­va i sredstava za zadimljava­nje, određeni osmatrači - iz­viiđači izmere pravac i brzi­nu vetra pomoću poljskog vetrokaza i ručnog instrumenta za merenje brzine vetra. Postavlja se pitanje: kako odrediti brzinu vetra kada, iz bilo kojih raz­loga, ne raspolažemo opre­mom i sredstvima za mere­nje brzine vetra?

Brzinu vet­ra u tim slučajevima može­mo odrediti koristeći se BO­FOROVOM SKALOM. Ad­miral engleske mornarice još je 1805. godine ustanovio jednu skalu za procenu brzine vetra, polazeći od efekata vetra na tadašnje plovne objekte. Ova skala kasnije je modifikovana i za upotrebu na kopnu, a na os­novu ponašanja predmeta izloženih vetru.

Ovde nismo postavili pita­nje kako odrediti pravac vet­ra kada ne raspolažemo po­ljskim ili bilo kakvim dru­gim uređajem za merenje pravca vetra. Nismo to učinili iz prostog razloga što je određivanje pravca vetra jednostavnije od određiva­nja njegove brzine. Pravac vetra možemo odrediti po pravcu kretanja dima, po položaju zastave izložene na slobodnom prostoru, po strani na koju se naginju grane drveća. Osnovni us­lov za to, razume se, jeste prethodno određivanje stra­na sveta.

KAKO NASTAJE VETAR?

Objašnjenje nalazimo u prirodnom zakonu koji važi za sve gasove, pa i vazduh kao smesu gasova. Po tom zakonu, nastanak razlike u pritisku unutar nekog gasa izaziva kretanje molekula gasa iz oblasti sa povišenim pritiskom u oblast sa sniže­nim pritiskom. Ovo kretanje se održava dok god postoje ma i najmanje razlike u pri­tisku.

Za ilustraciju tog za­kona mogli bismo navesti niz primera. Najočigledniji su isticanje vazduha iz pro­bušene automobilske gume ili probušenog naduvanog dečjeg balona. Isticanje vaz­duha iz automobilske gume praćeno je jakim "šištanjem", što je znak da vazduh iz gume ističe velikom brzi­nom, a razlog za to je dva do dva i po puta veći vazdušni pritisak u unutrašnjosti gume od spoljnog vazdušnog pritiska.

Mehanizam nastajanja vetra najlakše je objasniti na primeru razvoja lokalnih vetrova. Na primer, vetra koji duva sa mora na kopno u toku letnjih meseci u primorju. Ovaj vetar je poznat pod imenom MAESTRAL. U jednom tipičnom letnjem danu ovaj vetar počinje da duva izmedu 9 i 10 časova pre podne, a prestaje oko 18 ili 19 časova popodne. Da bismo objasnili pojavu ovog vetra posmatrajmo vertikal­ni presek priobalnog mora i bliže unutrašnjosti kopna (slika dole). Šta se dešava duž ovog preseka u jednom ti­pičnom letnjem vedrom danu?

feljton15

Do oko 9 časova pre pod­ne obalsko zaleđe, a time i vazduh iznad njega, primet­no se zagreje. Površina pri­obalnog mora i vazudha iz­nad nje, u istom periodu, za­greje se znatno manje. Za­grejani vazduh iznad kopna počeće zato da se diže uvis, a iznad mora da se spušta. To će imati za posledicu da pritisak iznad kopna nešto opadne, a iznad mora poras­te. Uspostavljanje razlike u pritisku na relaciji kopno - more izazvaće kretanje vaz­duha u prizemlju sa mora na kopno, tj. počeće da duva maestral. Na visini od više stotina metara uspostavlja se suprotno kretanje i tako nastaje tipična cirkulacija vazduha.

Vetar s mora poznat je u literaturi kao dnevni vetar i može, u nekim primorskim mestima, da dostigne brzinu i preko 10 m/sec. Noću se uspostavlja obrnuta cirkula­cija vazduha: na obali duva sveži severac, dakle vetar s kopna, a na visini vetar sa mora (slika dole). Vetar sa kopna u toku noći jedva pre­lazi nekoliko metara u se­kundi.

feljton16a

Poznavanje karakteristi­ka maestrala korisno je ne samo za pomorce, već i za sve one koji duže ili kraće vreme borave na jadranskoj obali ili ostrvima. Pravilna organizacija sportskih aktiv­nosti, kao što su jedrenje, skijanje na vodi, veslanje i plivanje, u mnogome zavisi od stepena poznavanja uslo­va pod kojima se javlja vetar s mora.

U principu, sasvim slična cirkulacija vazduha nastaje i nad ogromnim prostranstvima na području srednje i unutrašnje Indije. Deo te cir­kulacije su MONSUNSKI vetrovi u prizemlju.

Monsu­ni duvaju leti sa mora na kopno, dakle kad je In­dijski okean hladniji od azij­skog kontinentalnog zaleđa. Letnji monsun donosi obil­ne kiše, ponekad i katastro­falne poplave. Zimi, kada je azijsko kopno ohlađeno, a Indijski okean topao, duva­ju hladni suvi severoistočni vetrovi, poznati kao zimski monsuni. Za ove monsune često su vezane dugotrajne suše nad ogromnim indoki­neskim prostranstvom.

(U nastavku: Standardna atmosfera)

.........

Natura Online (22.8.2009)