FELJTON: VREME SUTRA (5)
Vlažnost vazduha
Gasovi u vazduhu ostaju u nepromenjenom odnosu. Izuzetak je samo jedan - vodena para. Kaže se još i vlažnost vazduha ili, jednostavno, vlaga. Količina vodene pare neprekidno se menja. Najviše je ima u vazduhu iznad toplih tropskih mora, a najmanje iznad ledenih i pustinjskih površina.
Piše Jakov Lovrić
Vodena para u atmosferu dolazi isparavanjem, a ono je utoliko veće ukoliko je viša temperatura vazduha i jači vetar. Svi iz iskustva znamo da se oprano rublje vrlo brzo suši po toplom i vetrovitom vremenu.
Vlažnost vazduha izražavamo najčešće na dva načina: kao apsolutnu i relativnu vlagu. Pod APSOLUTNOM VLAŽNOŠĆU podrazumevamo količinu vodene pare u jednom kubnom metru vazduha merenu u gramima. RELATIVNA VLAŽNOST nam pokazuje stepen zasićenosti vazduha vlagom i izražava se u procentima.
Vanredno važna osobina vazduha je u tome da za datu temperaturu može da sadrži samo određenu količinu vodene pare i to utoliko veću ukoliko je temperatura vazduha viša (pogledati tabelu dole). Tako, na primer, pri temperaturi vazduha od 30°C, vazduh može sadrži maksimalno 30 grama vodene pare po kubnom metru. Kada je ta količina vodene pare zaista prisutna u vazduhu pri toj temperaturi, kažemo da je vazduh ZASIĆEN vodenom parom. Pri temperaturi od 20°C vazduh zasićuje 17 grama vodene pare po kubnom metru, a pri 0°C svega 5 grama.
Podaci u tabeli omogućavaju procenu stepena zasićenosti vazduha vodenom parom, a time i procenu mogućnosti obrazovanja magle i oblaka, kao i drugih pojava. Ako, na primer, pustinjski vazduh pri 30°C sadrži svega 5 grama vodene pare po kubnom metru vazduha, onda relativna vlaga, odnosno stepen zasićenosti vazduha vlagom, iznosi samo 16 odsto. Pri ovakvoj temperaturi i niskoj vlažnosti vazduha i najmanja čovekova aktivnost izaziva znojenje i veću potrošnju vode.
Kada je vazduh pri visokim temperaturama blizu zasićenja vodenom parom, tj. kada se relativna vlaga kreće od 80 do 100 odsto, isparavanje putem kože je veoma ograničeno, pa je moguć toplotni udar. Najbolji način za rashlađivanje tela u takvim uslovima je voda. Pri temperaturama vazduha između 20 i 30°C dovoljna je relativna vlažnost od oko 80 odsto pa da se oseća jaka sparina. U našim krajevima sparina se javlja u kasno proleće, u leto, a ređe u ranu jesen.
ZAŠTO SE ZIDOVI ČAŠE ZAMAGLJUJU?
Kada ulivamo hladnu vodu u čašu primećujemo kako se spoljni zidovi čaše primetno zamagle - postaju neprozirni. Ako pri tome prevučemo suvim prstom po spoljnom zidu, prst se ovlaži.
Kako objasniti tu pojavu? Pre ulivanja vode, zidovi čaše imaju obično sobnu temperaturu, recimo 20°C. Pri ovakvoj sobnoj temperaturi vazduh najčešće sadrži oko 10 grama vodene pare po kubnom metru. Pretpostavimo da u trenutku ulivanja hladne vode u čašu vazduh sadrži baš 9 grama vodene pare po kubnom metru. Pri sobnoj temperaturi od 20°C i toj sadržini vodene pare, relativna vlažnost vazduha iznosi 54 odsto. Ulivanjem hladne vode u čašu njeni zidovi se naglo hlade, a time i tanak sloj vazduha koji obavija čašu spolja. Onog trenutka kada se u ovom sloju vazduha temperatura spusti na 10°C, on postaje zasićen vodenom parom. Svako dalje hlađenje ovog sloja vazduha izaziva trenutno pretvaranje vodene pare kao gasa u tečno stanje u obliku brojnih vanredno sićušnih kapljica vode, čiji se prečnici kreću oko 5 mikrona (5 milionitih delova metra). Proces pretvaranja vodene pare iz gasovitog u tečno stanje nazivamo KONDENZACIJOM VODENE PARE.
KAKO NASTAJE MAGLA?
Prethodni ogled pomaže nam da lako shvatimo proces nastajanja magle i oblaka. Iz iskustva znamo da se magla najčešće javlja u jutarnjim časovima. Zašto? Upravo zato što u toku noći dolazi do hlađenja vazduha iznad Zemljine površine do tačke zasićenosti vodenom parom. Evo tipičnog primera (vidi sliku dole).
Ako sredinom jednog prolećenog dana temperatura vazduha iznosi 20°C, a sadržina vlage u jednom kubnom metru 9 grama, relativna vlaga iznosiće 54 odsto. Kad noćnim hlađenjem do 5 časova ujutro temperatura vazduha opadne na 10°C, a do izlaska Sunca do 8°C, onda će vazduh već u 5 časova postići zasićenje vodenom parom. Dalji pad temperature do 6 časova izazvaće kondenzaciju vodene pare, tj. njen neposredan prelaz iz gasovitog u tečno stanje u vidu ogromnog broja vanredno sitnih kapljica vode, toliko sitnih da lebde u vazduhu, jer pod dejstvom sile Zemljine teže ne mogu da savladaju otpor vazduha. Na ovim kapljicama sunčevi zraci se raspršuju, što nam daje vizuelan utisak sivobeličaste boje, odnosno magle. Po izlasku Sunca, temperatura vazduha počinje da raste i kada pređe 10°C vazduh neće biti zasićen vodenom parom, a kapljice vode koje sačinjavaju maglu počeće da isparavaju. Na taj način magla se postepeno rasplinjava. U tome i jeste razlog zašto magle, po pravilu, iščezavaju u ranim prepodnevnim časovima.
U hladno doba godine do zasićenja vazduha dolazi često kada temperatura opadne na neku vrednost ispod nule. U tim slučajevima obrazuju se LEDENE MAGLE. One se sastoje iz sićušnih kristalića leda koji lebde u vazduhu. Krećući se kroz ledenu maglu, ledeni kristali se hvataju na obrve i brkove. Uzgred, da kažemo i to da neposredan prelaz vodene pare iz gasovitog stanja u čvrsto - led nazivamo SUBLIMACIJOM VODENE PARE.
Sada smo u stanju da sami zaključimo zašto se magle javljaju u kotlinama i dolinama i upravo za vreme inverzija temperature - zato što je u kotlinama i dolinama najintenzivnije hlađenje vazduha u toku noći, a naročito u jutarnjim časovima.
(U nastavku: Nastanak oluje i kako je predvideti)
.......
Natura Online (19.8.2009)