FELJTON - VREME SUTRA (2)
Vazdušni omotač - atmosfera
Vazdušni omotač u poređenju sa prečnikom Zemlje je veoma tanak sloj koji okružuje Zemlju. Njegova debljina iznosti oko 600 kilometara, mada prema najnovijim istraživanjima putem satelita, prelazni sloj atmosfere u međuplanetarni "prazan" prostor dostiže visinu čak oko 8.000 km. Koliko je atmosfera relativno tanak sloj najbolje ilustruje primer poređenja jabuke sa Zemljom, gde atmosfera proporcionalno nije deblja od kore jabuke.
Piše Jakov Lovrić
Tri četvrtine atmosferske mase nalazi se samo do visine Maunt Everesta (8.840 m). Avion koji leti na visini od oko 30.000 metara ostavlja za sobom čak 99 odsto atmosferske mase.
TROPOSFERA, STRATOSFERA i JONOSFERA
Zemljina atmosfera sastoji se od mešavine gasova, od kojih azot i kiseonik čine 99 odsto. Argona ima samo 0,9, a svega 0,1 odsto čine drugi, uglavnom plemeniti gasovi. Sastav atmosfere, njena fizička svojstva, naročito temperatura, neprekidno se menjaju, zavisno od visine. I na osnovi tih promena, atmosferu možemo da podelimo u tri glavna sloja: troposferu, stratosferu i jonosferu (slika ispod).
Troposfera je najniži i najgušći sloj atmosfere. Iznad polova dostiže visinu od oko osam kilometara, na srednjim širinama ok 13, a iznad Ekvatora čak 16 do 18 km. Jedna od najznačajnijih osobina troposfere je opadanje temperature sa visinom i to za približno 6°C za svaki kilometar povećanja visine. Na gornjoj granici troposfere temperatura iznosi između -50 i -60°C.
Pored temperaturnih promena u troposferi, postoje neprekidna kretanja vazduha, kako u horizontalnom, tako i u vertikalnom pravcu, a nisu retka ni vrtložna kretanja velikih razmera. U troposferi je sadržana gotovo celokupna vodena para, te je, s pravom, nazivamo "kuhinjom" svih vremenskih procesa i pojava, kao što su kiša, sneg, magla, grmljavina itd.
Troposferu od stratosfere deli relativno tanak sloj od 1 do 2 km koji nazivamo tropopauza. To je prelazni sloj vazduha između dve bitno različite sredine: donje troposfere i gornje stratosfere.
Stratosfera se prostire iznad tropopauze oko 50 km. Njene osnovne karakteristike su: male promene temperature sa visinom, znatno slabija kretanja vazduha, naročito u vertikalnom pravcu i veoma malo vodene pare. U stratosferi je zato uvek vedro. Stratosfera se odlikuje velikim količinama ozona koji apsorbuje ultravioletne zrake i tako štiti sve žive organizme na Zemlji od njihovog štetnog dejstva.
Jonosfera je najviši sloj atmosfere. Doseže visinu od oko 800 kilometara. Ovaj sloj se odlikuje velikim razlikama u temperaturi (od -100 do nekoliko hiljada stepeni C) i jakim vetrovima koji mogu da duvaju i brzinom do 360 kilometara na sat. Od nekoliko relativno tankih podslojeva u jonosferi reflektuju se kratki, a i drugi talasi, pa je zahvaljujući njima moguće ostvarivati radio-prenose na velike udaljenosti.
SUNCE - IZVOR POGONSKE ENERGIJE
Sunce, usijana masa gasova udaljena oko 150 miliona kilometara od Zemlje, neprekidno zrači ogromne količine toplotne energije. Samo dvomilijarditi deo ove energije dospeva do Zemljine površine. Kada bismo mogli da posmatramo šta se događa sa tom energijom, videli bi smo da oko 15 odsto upijaju molekuli vazduha dok ova energija prolazi kroz atmosferu, 42 odsto se reflektuje od atmosfere, oblaka i Zemljine površine, a naročito onog dela pokrivenog snegom i ledom i vraća natrag u svemir. Nešto manje od polovine toplotne energije dopire do zemljine površine gde je upijaju molekuli jedinjenja i elemenata kopna i vode i na taj način se kopno i voda zagrevaju.
Dok je Sunce prividno iznad horizonta od izlaska do zalaska, Zemljina površina se zagreva i njena temperatura raste. Toplotom od zagrejane zemljine površine zagreva se i vazduh iznad nje. U toku noći Zemljina površina se hladi izračivanjem toplote u atmosferu i svemir. Istovremeno, hladi se i vazduh iznad Zemlje.
(U nastavku - Osnovni fizički činioci vremena)
.....
Natura Online (15.8.2009)