utorak, oktobar 16, 2018

 

FELJTON: VREME SUTRA

Kak­vo će vreme biti sutra?

Po izboru građe i načinu kazivanja knjižica autora Jakova Lovrića "Vreme sutra", napisana pre gotovo tri decenije, podjednako je zanimljiva i aktuelna i danas kako za profesionalce, one koji izučaju meteorologiju, tako i za svakog pojedinca - amatera. Osim što na popularan i stručan način odgovara na uvek aktuelno pitanje o vremenu, feljton koji je pred nama otkriva i najvažnije podatke, praktična uputstva i pouke koje će nam pomoći da na najbolji način koristimo sve informacije o vremenu koje se svakodnevno objavljuju u medijima. Štaviše, jedno poglavlje feljtona daje opis lokalnih predznaka vremena, tako da nam omogućava da vrlo lako počenemo i sami da se amaterski bavimo prognozom vremena. Naravno, u rejonu gde boravimo.

Piše Jakov Lovrić

 

Ljudi su se još u najstari­jem dobu interesova­li za vremenske pojave. Jer, biljni i životinjski život na Zemlji u velikoj meri zavise od vremenskih uticaja. To se jasno ocrtava u geograf­skom rasprostranjenju lju­di, bilja i životinja. Počeci izučavanja vremenskih poja­va javljaju se u ono doba kada su se pojavili i prvi znaci civilizacije.

Još su stari Grci obraćali pažnju na ponašanje životi­nja, biljaka, boju neba, vetrove i druge pojave koje su dovodili u vezu sa početkom i svršetkom kišnih sezona. To su bile i prve najprimitiv­nije prognoze vremena. U četvrtom veku pre naše ere grčki filozof Aristotel napi­sao je prvu raspravu o vre­menu, u kojoj je izneo svoje gledište u uzrocima vremen­skih pojava. Njegov učenik Teofrast u svojoj raspravi pod naslovom "Knjiga znakova" sažeo je 80 obeležja za kišu, 12 za vetar, 50 za oluju i 24 za lepo vreme.

Od Aristotela pa sve do 17. veka, na upoz­navanju nauke o vremenu - meteorologije nije ništa na­ročito postignuto. Predviđa­njem vremena bavili su se i astrolozi koji su bili pod snažnim uticajem crkve.

Do kraja 19. veka veliki napredak učinjen je u mor­naričkoj meteorološkoj službi. Razvoj civilnog vaz­dušnog saobraćaja i ratnih vazduhoplovstava između dva rata, a naročito posle Drugog svetskog rata, uslo­vio je gotovo buran razvoj civilnih i vojnih meteoro­loških službi, naročito veli­kih sila.

Stvaranjem Svetske me­teorološke organizacije, u okrilju Ujedinjenih nacija, dolazi do intenzivne među­narodne saradnje na planu globalnih osmatranja meteoroloških elemata i pojava i razmene meteoroloških podataka.

Meteorološka služba veći­ne zemalja raspolaže mo­dernom opremom za meteorološka osmatranja, razme­nu meteoroloških podataka, njihovu analizu i prognozu vremena. A u okviru među­narodne saradnje koriste meteorološke podatke dobi­jene putem osmatranja sa satelita. Pa, ipak i pored brojnih podataka i informa­cija o vremenu, mnogima se verovatno desilo da su mo­rali hitno intervenisati zbog pojave iznenadne oluje ili neke druge slične pojave. Ovakve intervencije nisu retke na aerodromima pred oluju ili za vreme oluje kada treba hitno smestiti avione ili jedrilice u hanga­re, ili kada se posade hitno pozivaju na sletanje.

Mogli bismo postaviti pi­tanje da li je do tih interven­cija, koje najčešće karakteriše užurbanost i brzople­tost, moralo da dođe izne­nadno ili se sve to moglo na vreme predvideti? Razume se, za najavu nailaska opas­nih i naglih vremenskih po­java postoje stručnjaci, po­stoji služba koja se time profesionalno bavi. No, i pored toga u funkcionisanju služ­be upozoravanja na nagle i opasne vremenske pojave može nešto da zataji. U najbanalnijem slučaju, obaveštenje može da ne stigne do svih ili da stigne prekas­no.

Iz tih razloga postoji po­treba da se svaki građanin na popularan način upozna sa tajnovitim, ali zanimljivim mehanizmima vremenskih procesa. A koji su to procesi u atmosferi koja je poželjno da upozna svaki vazduhop­lovac, pomorac, pešak pa i sva­ki obrazovani građanin? To su oni procesi u atmosferi čijim ovladavanjem može­mo kvalifikovanije koristi sve informacije o vremenu koje su nam dostupne preko štampe, radija i televezije. Štaviše, time ćemo postati u tolikoj meri familijarni sa vremenom da postanemo i sami prognozeri vremena, bar u lokalnim uslovima.

Upoznavanje nekih me­hanizama vremena izgleda složen posao. Ali, ako ih izučavamo onoliko koliko je to zaista potrebno, taj rad može da bude jednostavan: bez formula, bez mnogo de­talja. U svakom slučaju, iz­vestan uloženi trud neće biti uzaludan. Upoznajmo najpre ambijent gde se svi vremenski procesi zbivaju - vazdušni omotač, odnosno atmosferu.

(U nastavku: Vazdušni omotač - atmosfera)

Natura Online (14.8.2009)