FELJTON: VREME SUTRA (1)
Kakvo će vreme biti sutra?
Po izboru građe i načinu kazivanja knjižica autora Jakova Lovrića "Vreme sutra", napisana pre gotovo tri decenije, podjednako je zanimljiva i aktuelna i danas kako za profesionalce, one koji izučaju meteorologiju, tako i za svakog pojedinca - amatera. Osim što na popularan i stručan način odgovara na uvek aktuelno pitanje o vremenu, feljton koji je pred nama otkriva i najvažnije podatke, praktična uputstva i pouke koje će nam pomoći da na najbolji način koristimo sve informacije o vremenu koje se svakodnevno objavljuju u medijima. Štaviše, jedno poglavlje feljtona daje opis lokalnih predznaka vremena, tako da nam omogućava da vrlo lako počenemo i sami da se amaterski bavimo prognozom vremena. Naravno, u rejonu gde boravimo.
Piše Jakov Lovrić
Ljudi su se još u najstarijem dobu interesovali za vremenske pojave. Jer, biljni i životinjski život na Zemlji u velikoj meri zavise od vremenskih uticaja. To se jasno ocrtava u geografskom rasprostranjenju ljudi, bilja i životinja. Počeci izučavanja vremenskih pojava javljaju se u ono doba kada su se pojavili i prvi znaci civilizacije.
Još su stari Grci obraćali pažnju na ponašanje životinja, biljaka, boju neba, vetrove i druge pojave koje su dovodili u vezu sa početkom i svršetkom kišnih sezona. To su bile i prve najprimitivnije prognoze vremena. U četvrtom veku pre naše ere grčki filozof Aristotel napisao je prvu raspravu o vremenu, u kojoj je izneo svoje gledište u uzrocima vremenskih pojava. Njegov učenik Teofrast u svojoj raspravi pod naslovom "Knjiga znakova" sažeo je 80 obeležja za kišu, 12 za vetar, 50 za oluju i 24 za lepo vreme.
Od Aristotela pa sve do 17. veka, na upoznavanju nauke o vremenu - meteorologije nije ništa naročito postignuto. Predviđanjem vremena bavili su se i astrolozi koji su bili pod snažnim uticajem crkve.
Do kraja 19. veka veliki napredak učinjen je u mornaričkoj meteorološkoj službi. Razvoj civilnog vazdušnog saobraćaja i ratnih vazduhoplovstava između dva rata, a naročito posle Drugog svetskog rata, uslovio je gotovo buran razvoj civilnih i vojnih meteoroloških službi, naročito velikih sila.
Stvaranjem Svetske meteorološke organizacije, u okrilju Ujedinjenih nacija, dolazi do intenzivne međunarodne saradnje na planu globalnih osmatranja meteoroloških elemata i pojava i razmene meteoroloških podataka.
Meteorološka služba većine zemalja raspolaže modernom opremom za meteorološka osmatranja, razmenu meteoroloških podataka, njihovu analizu i prognozu vremena. A u okviru međunarodne saradnje koriste meteorološke podatke dobijene putem osmatranja sa satelita. Pa, ipak i pored brojnih podataka i informacija o vremenu, mnogima se verovatno desilo da su morali hitno intervenisati zbog pojave iznenadne oluje ili neke druge slične pojave. Ovakve intervencije nisu retke na aerodromima pred oluju ili za vreme oluje kada treba hitno smestiti avione ili jedrilice u hangare, ili kada se posade hitno pozivaju na sletanje.
Mogli bismo postaviti pitanje da li je do tih intervencija, koje najčešće karakteriše užurbanost i brzopletost, moralo da dođe iznenadno ili se sve to moglo na vreme predvideti? Razume se, za najavu nailaska opasnih i naglih vremenskih pojava postoje stručnjaci, postoji služba koja se time profesionalno bavi. No, i pored toga u funkcionisanju službe upozoravanja na nagle i opasne vremenske pojave može nešto da zataji. U najbanalnijem slučaju, obaveštenje može da ne stigne do svih ili da stigne prekasno.
Iz tih razloga postoji potreba da se svaki građanin na popularan način upozna sa tajnovitim, ali zanimljivim mehanizmima vremenskih procesa. A koji su to procesi u atmosferi koja je poželjno da upozna svaki vazduhoplovac, pomorac, pešak pa i svaki obrazovani građanin? To su oni procesi u atmosferi čijim ovladavanjem možemo kvalifikovanije koristi sve informacije o vremenu koje su nam dostupne preko štampe, radija i televezije. Štaviše, time ćemo postati u tolikoj meri familijarni sa vremenom da postanemo i sami prognozeri vremena, bar u lokalnim uslovima.
Upoznavanje nekih mehanizama vremena izgleda složen posao. Ali, ako ih izučavamo onoliko koliko je to zaista potrebno, taj rad može da bude jednostavan: bez formula, bez mnogo detalja. U svakom slučaju, izvestan uloženi trud neće biti uzaludan. Upoznajmo najpre ambijent gde se svi vremenski procesi zbivaju - vazdušni omotač, odnosno atmosferu.
(U nastavku: Vazdušni omotač - atmosfera)
......
Natura Online (14.8.2009)