Evropa i životna sredina: odgovori za budućnost

Kakvo je stanje životne sredine u Evropi? Na to pitanje odgovorio je tim evropskih eksperata koji je na 600 strana izveštaja (poznatog u javnosti kao Dobris Assessment) do sada dao najsveobuhvatniju sliku stanja u toj oblasti. Časopis "Ecologica" prenosi delove izveštaja i njegove osnovne zaključke koji ozbiljno upozoravaju da je došlo krajnje vreme da se evropskoj životnoj sredini, zbog njene ugroženosti, posveti dužna pažnja...

Piše Nikola Ille, dipl. ing

Procesi narušavanja i uništavanja životne sredine u Evropi nisu novi. Još u 4. veku p.n e. Platon je pisao o uništavanju šuma i degradaciji zemljišta koja je ubrzo usledila. Međutim, brzina tih procesa se stalno povećavala, da bi danas dostigla zabrinjavajuće razmere. Samo na evropskom nivou, u toku poslednjih 100 godina, došlo je do povećanja populacije za 300 odsto, ekonomski efekti su se povećali za oko 20 puta, potrošnja fosilnih goriva se povećala više od 30 puta, a industrijska proizvodnja za više od 50 puta. Najveći porast svih navedenih pokazatelja bio je u poslednjih 40 godina, tj. od sredine 1950-tih godina do danas.

Jedan od prvih zadataka na polju zaštite životne sredine, koji se postavio pred celokupnu Evropu, bio je da se izvrši uvid i dođe do što tačnijih sveobuhvatnih podataka o trenutnom stanju životne sredine, radi stvaranja osnova za usmeravanje napora ka prevazilaženju potencijalno najvećih problema. Za realizaciju tog zadatka je na Konferenciji u Dobrisu doneta odluka da se angažuje tim eksperata koji će izvestiti o stanju životne sredine u Evropi.

Rezultat njihovog rada je objavljen izveštaj na više od 600 strana (poznatog u javnosti kao Dobris Assessment), koji je dao do sada najsveobuhvatniju sliku stanja u toj oblasti.

Izveštaj je podeljen u tri dela: prvi daje trenutnu sliku stanja životne sredine u Evropi, drugi govori o pritiscima koji su prouzrokovali takvo stanje, dok treći daje pregled ljudskih aktivnosti koje su najviše doprinele takvom stanju.

Osnovni zaključci tog izveštaja se mogu sumirati u sledećem.

VAZDUH

Nezadovoljavajući kvalitet vazduha u urbanim sredinama je stalni izvor problema u Evropi. Iako su emisije sumporodiksida, čvrstih materija i olova smanjene u odnosu na stanje iz 1970. godine, emisije azotnih oksida se ne smanjuju. To doprinosi povećanom stvaranju ozona u niskim slojevima atmosfere.

U 80 odsto evropskih gradova, sa više od 500.000 stanovnika, dozvoljeni nivoi koncentracija zagađenja premašuju one dopuštene standardima Svetske zdravstvene organizacije (WHO) barem jednom godišnje.

Evropa emituje oko 25 odsto globalnog zagađenja koja uzrokuju kisele kiše, između 35 i 40 odsto CFC-a (hlorofluorokarbona) i drugih gasova koji uništavaju ozon u atmosferi, oko 25 ugljendioksida i 16 odsto metana. Sve to doprinosi globalnom zagrevanju i stvaranju efekta staklene bašte.

REKE

Vode nema dovoljno u delovima centralne, istočne i južne Evrope. Prekomerna eksploatacija podzemnih voda je ozbiljan problem u oko 60 odsto urbanih i industrijskih centara. Oko 65 odsto stanovništva Evrope zavisi od podzemne vode i njenog kvaliteta. Koncentracije nitrata u vodi su ozbiljan problem u severozapadnoj Evropi, a dozvoljene količine pesticida su prekoračene na između 60 i 75 odsto poljoprivrednog zemljišta, u zavisnosti od regiona.

Rečna i jezerska eutrofikacija postaje sve veći problem usled prisustva fosfora i azota u vodi. Koncentracije organskih materija i nitrata u vodi su i dalje vrlo visoke, uz dodatne probleme visoke koncentracije metala, mikrozagađivača, soli i radioaktivnih materija. Ovaj problem je naročito prisutan u delovima istočne Evrope.

Reke su stešnjene nasipima i bez prirodnih retenzija, što povećava rizik od poplava. Prekomerno crpljenje vode ugrožava oko 25 odsto močvara.

MORA

Crno more je najviše ugroženo, dok je stanje najbolje na Belom, Barencovom, Norveškom moru i na severnom delu Atlanskog okeana.

Primorske zone se suočavaju sa mnogim problemima usled povećanog nivoa ljudskih aktivnosti u tim područjima. To se najviše manifestuje na Crnom moru, Mediteranu i Baltičkom moru. Prekomerno ribarenje je primećeno na svim morima.

Uprkos velikim količinama radioaktivnog otpada bačenog u Barencovo more, još uvek nema znakova radioaktivne kontaminacije, ali se oni mogu očekivati u budućnosti.

ZEMLJIŠTE

Erozija zemljišta predstavlja rastući problem, sa više od 90 odsto od ukupno ugroženog zemljišta lociranog na području Mediterana. Vodnom erozijom je ugroženo 12 odsto, a eolskom četiri odsto ukupne površine Evrope. Više od 30 odsto šuma je ugroženo kiselim kišama, a prekomerna upotreba đubriva na poljoprivrednim zemljištima ugrožava i kvalitet vode za piće i izaziva eutrofikaciju.

Zemljišta su takođe oštećena sabijanjem, salinizacijom, gubitkom organskih materija i zabarivanjem. Velike površine zemljišta su oštećene industrijskim aktivnostima.

FLORA I FAUNA

Analizom više od 1.700 reprezentativnih mesta klasifikovanih u osam grupa, došlo se do sledećih zaključaka:

Rečni ekosistemi su u ogromnoj meri kanalisani, a močvare, bare i delte su isušene. Pod pretnjom izumiranja nalazi se 53 odsto vrsta riba, 45 odsto reptila, 42 odsto sisara, 30 odsto amfibija i 21 odsto vrsta visokih biljaka Evrope.

Evropa predstavlja centar internacionalne trgovine retkim biljkama i životinjama (uglavnom ilegalne!). Iako je ukupna površina pod nacionalnim parkovima koji su pod zaštitom u blagom porastu, nedostaju sredstva i osoblje da bi se implementacija i kontrola mera efikasno sprovodila.

URBANA NASELJA

Dve trećine Evropljana živi u urbanim naseljima koja pokrivaju jedan odsto površine Evrope. Najvažniji problemi koji se tu sreću su posledica zagađenja vazduha, povećanja broja vozila, neracionalne upotrebe i potrošnja vode, kao i velikih gubitaka u sistemima vodosnabdevanja.

LJUDSKO ZDRAVLJE

Zagađenja vazduha u gradovima uzrokuju veliki broj disajnih oboljenja od kojih je najznačajnija astma. Procenjeno je da je gas radon uzročnik tumora kod oko 10.000 osoba godišnje.

Zagađenja pitke vode i hrane hemikalijama i mikrobiološkom organizmima su takođe značajan problem, kao i trovanja usled prisustva olova, koje je uzročnik nervnih i psihičkih bolesti u istočnoj Evropi. Loši uslovi stanovanja doprinose trendu smanjenja prosečne dužine života u istočnoj Evropi.

(Nastaviće se)

(Iz časopisa "Ecologica", br. 11 - Naslov i oprema teksta redakcijska)

Natura broj 9 (okobar 1996)

Natura Online (15.11.2009)