nedelja, februar 25, 2018

 

ŠKOLA ZA OPSTANAK

Promene klime i ugroženost biodiverziteta

Seminar o promeni klime i ugroženosti biodiverziteta

Logo Škola za opstanakŠkola za opstanak, u okviru projekta PROMENE KLIME I UGROŽENOST BIODIVERZITETA, organizuje 5. i 6. decembra 2014. seminar na kome će prikazati moguće strategije prilagođavanja klimatskim promenama i ublažavanja njihovih posledica. Prijavite se na besplatni seminar...

Piše dr Voislav Vasić

 

Kao i većina stručnjaka, klimatolozi i eksperti za biodiverzitet "Škole za opstanak", smatraju da će klima nastaviti da se menja. Već su merljive posledice i neki uticaji tih promena na biodiverzitet – raznovrsnost živog sveta. U stvari, biodiverzitet i jeste, između ostalog, odgovor evolucije na promene klime. A on je, nacionalnom Strategijom za biodiverzitet, određen kao jedan od osnovnih prirodnih resursa važnih za ekološku vitalnost Srbije i Planete u celini.

Svuda će biti toplije, ali ne u jednakoj meri. Promeniće se i raspored i količina padavina, što će izazivati suše u nekim zemljama i poplave u drugim, a mnoge će zemlje iskusiti i poplave i suše, jer će se povećati klimatska promenljivost. Južni delovi Evrope su najranjiviji i već sad tamo poljoprivreda i ekosistemi trpe kako od poplava tako i od suša i žarkih leta, dok požari pustoše čitave predele.

 

Srbija je suočena i sa nedostatkom svežih informacija o potencijalnim posledicama klimatskih promena

Srbija i njen biodiverzitet neće biti ni pošteđeni ni izuzeti. Možda su “Milenijumske poplave” 2014. upozorenje i najava dolazećih posledica takvih promena. U Srbiji one mogu da dovedu do promena u periodičnim događajima životnog ciklusa biljaka i životinja, u rokovima i pravcima seobe, vremenima razmnožavanja i prezimljavanja živih bića. Ali i do morfoloških i fizioloških promena, promena ponašanja životinja i niza drugih posledica. Verovatno je da će neka od dosad postojećih staništa biti izgubljena, a pojaviće se možda nova, kakve vrste nisu do sad sretale.

Osetljivije vrste, koje su inače zaštićene, pretrpeće promene brojnosti i rasprostranjenja, a možda će doći do povećanja broja i najezde napasnika, nametnika i izazivača bolesti. Strane, takozvane invazivne, korovske vrste raširiće se nesmetano posle promena izazvanih klimatskim ćudima. Već sad kiselo drvo i bagrem zauzimaju svako oštećeno i nebranjeno stanište u nacionalnim parkovima i rezervatima. Iščeznuće vrste koje nisu sposobne da se prilagode promenama klime i njihovim posledicama. Srbija je uz to suočena i sa nedostatkom svežih informacija o potencijalnim posledicama klimatskih promena na biodiverzitet i ekosisteme. Nedostaju podaci o uticajima i odgovorima na klimatske trendove, odnosno ne postoji sistem redovnog praćenja efekata klimatskih promena na biodiverzitet. Ne postoji javna služba koja ima kapacitete za srednjoročni monitoring ovih promena i procesa, a ni nevladin sektor još ne raspolaže dovoljnim brojem obučenih motrilaca.

Monitoring se ne sprovodi ni u svim zaštićenim područjima, a o promenama populacija i rasprostranjenosti stotina i stotina formalno zaštićenih vrsta nema nikakvih podataka. Ne postoji razumevanje prirode činilaca koji utiču na rasprostranjenje i brojnost vrsta i onih koji određuju otpornost i sposobnost prilagođavanja ekosistema, a neophodne su izmene dosadašnjih planova očuvanja i mera praktične zaštite biodiverziteta. Nedostaju analize sadašnjih i budućih socio-ekonomskih gubitaka i šteta usled uticaja klimatskih promena na biodiverzitet.

 

Jedan od ciljeva seminara je i ukazivanje na potrebu uspostavljanja mreže motrilaca (monitoring) u SrbijiZato Škola za opstanak, u okviru projekta PROMENE KLIME I UGROŽENOST BIODIVERZITETA, organizuje 5. i 6. decembra 2014. seminar za sve zainteresovane predstavnike državne i lokalne uprave, javnih ustanova i nevladinih organizacija, sredstava javnih komunikacija i društvenih mreža, za stručnjake, studente i ljubitelje prirode, na kome će prikazati moguće strategije prilagođavanja klimatskim promenama i ublažavanja njihovih posledica, kao što su povećavanje zaštićenih područja, obezbeđivanje selidbenih pravaca, umanjivanje drugih negativnih antropogenih uticaja itd.

Posebno je značajno zaštititi prirodna pribežišta (refugijume) u kojim su reliktne endemske vrste, poput Pančićeve omorike i ramondija, preživele prethodne klimatske promene. Ti refugijumi će omogućiti opstanak budućim reliktima. Seminar će ukazati na potrebu snaženja naučno-istraživačkih kapaciteta, kao i osposobljavanja upravljača zaštićenih prirodnih dobara, i doprineti obaveštavanju stručnjaka i šire javnosti o uticajima klimatskih promena i mogućnostima prilagođavanja. Ova inicijativa je komplementarna s programima Ekološke mreže u Republici Srbiji i NATURA 2000. Jedan od ciljeva je ukazivanje na potrebu uspostavljanja mreže motrilaca (monitoring) u Srbiji radi dugoročnog beleženja promena u biodiverzitetu. To se može postići, između ostalog, i snaženjem i proširivanjem malobrojnih ranije uspostavljenih monitoringa, kakvo je na primer Zimsko brojanje vodenih ptica, koje se za sad izvodi samo sredinom januara.

Budući da Škola za opstanak može da pomogne u osposobljavanju motrilaca i u obradi i interpretaciji prikupljenih podataka, na terenskoj radionici 6. decembra 2014. biće pokazane neke od mogućnosti takvih monitoringa.

Dodatne informacije mogu se dobiti od dr V. Vasića

Tel. 065 2072 977

Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

http://skolazaopstanak.rs/wp/

..........

Natura Online (28.11.2014)