SVE ONO ŠTO DRUGI NISU SMELI DA OBJAVE O LOVSTVU
Neprijatan miris tajkunskih lovova
Ne verujem da neko od vas nije čuo priču kako lov nije za sirotinju, kako je to oduvek bio hobi bogate gospode i da je to neminovna budućnost našeg lovstva. Ne pamtim vreme bogate gospode, niti sam, do nedavno, upoznao nekog od novih tajkuna kako bih sagledao njihovo gospodstveno ponašanje...
Piše Slavoljub Dragišić
Prilika za upoznavanje jednog ukazala mi se u lovu. Zapravo, nisam mogao da odbijem poziv, prijatelja lovočuvara, da sa delom svoje grupe, pomognem u jednom komercijalnom lovu.
Kišovito jutro i trpeza sa švarglom, teglom ajvara i salamom "podrigušom" i poznatim likom na čelu stola, o čijim krađama i zloupotrebama smo već pisali. Odlučujemo da se vratimo, ali prijatelj nas moli da ipak ostanemo i sačekamo tajkuna. Pojavio se u firmiranom lovačkom odelu, dva broja manjem, što je vidno isticalo 1. stomak, 2. zadnjicu, 3. glavu. Odsustvo elementarnih pravila lovačkog ophođenja u ovakvim prilikama i nekoliko izgovorenih rečenica bili su dovoljni za zaključak da kod njega između 2. i 3. nema razlike.
Moji drugari odlaze u pogon, a ja sa tajkunom i njegovom svitom na čeke. Jednog po jednog ostavljamo na čekama. Ostavljamo i menadžera, a sluga koji nosi puške, inače penzioner MUP-a, zaostaje, pa tajkuna u četiri oka "prizemljujem" sa nekoliko reči.
Pogon je u toku i očekujemo divlje svinje, kada se šumom proširi neprijatan miris. Ne znam šta je izvor, ali to može da otkrije liniju čeka i pokvari lov. Pogon je završen bez rezultata što je za taj teren bilo iznenađenje, a još veće nas je čekalo, u prolasku pored menadžereve čeke koja je bila uređena "gomilom" i polovinom rolne toalet papira.
Misleći valjda da je lovačko znanje isto što i kupovina valute po zvaničnom kursu u vreme hiperinflacije, tajkun sa nekoliko odabranih obožavalaca odlučuje da uzme "stvar" u svoje ruke i postavlja u drugom pogonu čeke usred šume, dok mi posmatramo krdo od deset svinja koje se neposredno ispred njih izvlače.
Posle par meseci isti tajkun lovi u lovištu koje je poznato, gle čuda, po kriminalnom rukovodstvu. Mladi lovočuvar još nije usvojio sve metode svog upravnika i nekih članova uprave (nadam se i da neće) i ne dozvoljava tajkunu da puca na srndaća u bastu, a kasnije ni na fazana karabinom. Tajkun se ljuti i kaže da je u jednom komercijalnom lovištu istim karabinom "razneo" fazanku.
Šta još reći, izuzev, da lovstvo u Srbiji ne može imati budućnost, ako ona zavisi od ovakve bogate "gospode".
U zdravlju i siromaštvu, do iduće nedelje!
..........
Glas javnosti (10.5.2009)
Natura Online (14.5.2009)