KLASIČNA ZEMLJA EVROPSKE UNIJE I LOVNOG PRAVA

Austrija

Austrija, koja je od 1995. godine punopravni član Evropske unije, ima površinu od 84.000. kvadratnih kilometara i u njoj živi 7,8 miliona ljudi. Sa 98 odsto površine upravlja i trajno ga koristi oko 100.000. lovaca. U proseku svaki lovac se stara sa oko 75 hektara lovne površine.

Piše A. Ćeranić

Lovni sistem koji važi u Austriji je lovni sistem u lovištima zasnovan na zemljišnoj svojini. Lovno pravo je u Austriji, prema saveznom ustavu, prepušteno pokrajinama, odnosno svaka od devet pokrajina ima sopstveni zakon o lovstvu sa odgovarajućim odredbama za njegovo sprovođenje.

Vlasnik zemlje u Austriji, koji ima više hektara zemlje (minimalno izmedu 115 i 300 ha, različito od pokrajine do pokrajine), ubraja se u vlasnike sopstvenog lovišta i može, ukoliko poseduje lovnu kartu, sam da lovi, odnosno da da u zakup svoje pravo na lov(ište). Onaj ko poseduje manje od te površine, kao na primer veliki deo poljoprivrednika, udružuje se sa ostalim vlasnicima u dotičnoj opštini u takozvana zadružna lovišta. Glavno načelo u gotovo svim zakonima o lovstvu austrijskih pokrajina je da moraju da održavaju zdrav i po vrstama bogat fond divljači, imajući u vidu interese zemlje, šumarstva i poljoprivrede.

Za većinu vrsta divljači sprovodi se tzv. regulacioni plan o brojnom stanju divljači, prema planu odstrela koji propisuje pokrajina, a zajednički ga donose organi vlasti, nauke, ekologije divljači i lovstva.

Austrija (Osterreich), čije se ime "starrichi" prvi put pominje pre tačno 1.000. godina - važi za državu sa izrazitom lovnom tradicijom. Vremena kada je lov bio isključiva privilegija plemstva prošla su od 1768. godine ("Jozefinski patent"). Lovno zakonodavstvo postalo je pravo države.

Godine 1818. građani i seljaci već su mogli da se bave lovom ili da ga uzimaju u zakup. Godine 1849. lov je priznat u jednom patentu kao direktno povezan sa zemljištem. Lovno pravo je zatim postalo stvar pokrajine, a prvi zakoni o lovstvu pojavili su se na prelasku u sledeći vek.

Glavne vrste divljači u Austriji su: srna (prosečan registrovani odstrel je više od 200.000. jedinki) je najraširenija vrsta divljači u Austriji i samim tim ekonomski najznačajnija. Po vrednosti slede jelen (odstrel više od 30.000) i divokoze (odstrel više od 25.000), a u porastu su i divlje svinje (odstrel više od 20.000). Kozorozi, jeleni-lopatari, mufloni i sika-jeleni pojavljuju se i otvorenim lovištima samo sporadično.

Lovni i ekonomski značaj ima i sitna divljač, naročito u istočnoj Austriji. Poslednjih decenija fond "sitne" divljači trpeo je, kao skoro svuda u Evropi, od intenzivne poljoprivrede i dramatičnog povećanja mreže puteva, što je dovelo do velikih gubitaka. Tek poslednjih godina ljudi koji se bave iskorišćavanjem sitne divljači vide novu šansu za nju u programima Evropske unije a u vezi sa smanjenjem, odnosno obustavom poljoprivrednog programa kao i u intenzivnim merama gajenja i zaštite od strane lovaca.

U Austriji se lov praktikuje po modernim principima, što se u širim slojevima stanovništva u celini prihvata. Na lov se tamo ne gleda samo kao na "obesno ubijanje" već kao na specifičnu privrednu granu i tradicionalnu delatnost sa stanovišta ekologije. Kroz aktivan javni rad na relaciji meso divljači - direktan plasman, na lov Austrijanci gledaju očigledno kao ekonomsku formu "proizvodnje zdravih životnih namirnica".

Obrazovanje lovaca

Onaj ko u Austriji hoće da lovi mora da poseduje Austrijsku lovnu kartu. Da bi se prvi put dobila lovna karta potrebno je položiti lovački ispit. Pretpostavka za to su veoma obimna znanja koja se mladim lovcima pružaju na intenzivnom kursu u trajanju od tri do četiri meseca. Bez obzira na uobičajeno opšte poznavanje stvari iz lovstva u poslednje vreme se posebno obraća pažnja na oblast ekologije divljači, moderne organizacije lova kao i bezbednosti rukovanja oružjem i priborom. Ispit se sastoji iz teoretskog i praktičnog dela, kada kandidat mora da pokaže streljačke veštine i bezbedno rukovanje oružjem.

Ekonomske vrednosti

Ako se želi prikazati ekonomski značaj lova u Austriji, moraju se, s jedne strane, uzeti u obzir ekonomske vrednosti iz samog obavljanja lova, a s druge strane i privredne grane koje imaju uticaja indirektno na lov. S tim u vezi, centrala austrijskih lovačkih udruženja je procenila prihode ostvarene u prethodnoj godini na gotovo 500 miliona evra, a s druge strane uticaj na to imaju i međunarodno poznata  preduzeća Swarovski, Steyr-Mannlicher, Kahles...

Lovna karta za strance

Strani lovci mogu dobiti Austrijsku lovnu kartu koju pojedine pokrajine nude različito u pogledu njenog trajanja, vrste i cene koštanja (uz podnošenje pasoša, fotografije i važeće dozvole za lov iz svoje zemlje). Članstvo u jednom od pokrajinskih saveza lovaca obavezno je kako za domaće tako i za inostrane lovce jer je lovac na taj način automatski osiguran u pogledu odgovornosti (a delimično i za slučaj nesreće).

Glas javnosti (5.4.2009)

Natura Online (19.4.2009)