KAKO SMANJITI BROJ PROMAŠAJA U LOVU SAČMAROM
Gađati sa oba otvorena oka
U lovu, pre nego se uputi hitac, veoma je važno da su oba oka otvorena, jer prostorno gledanje daje jasnu sliku ne samo mete nego i njene okoline
Piše dr S. Anđelković
Vrlo važan za nišanjenje je i kundak puške. Dobar kundak, odnosno onaj koji dobro leži u ramenu, je neophodan, jer bez takvog kundaka nema brzog, lakog i preciznog hica sačmarom. Razlog za ovakvu tvrdnju je jednostavan - sačmara nema zadnji nišan. Ulogu zadnjeg nišana ili zareza kroz koji se gleda u prednji (mušica), a preko njega u metu, ima kundak puške.
Kod ubacivanja puške u rame kundak mora da legne tako da je glava lovca uvek u istom položaju, odnosno da stoji upravo ispred šine puške. Kundak nije legao na pravo mesto ako kod nišanjenja krivite glavu najčešće udesno.
Kada kundak ne pada baš najbolje, treningom ubacivanja puške u rame možete uraditi solidnu korekciju. To ćete postići tako što kod ubacivanja puške u rame, lakat desne ruke podižete ili spuštate, a glavu držite uvek pravo i po potrebi naginjete manje ili više napred prema šini puške, odnosno prema nišanu. Ako se pridržavate ovih uputstava, uskoro ćete osetiti da ste našli pravi položaj za vaš kundak, odnosno za dobar hitac.
Da bi se smanjio broj promašaja u lovu bitno je i nanošenje puške na metu i povlačenje oroza. Uraditi sinhronizovano nanošenje puške i povlačenje oroza kao jednu radnju - najteže je naučiti. To više nije stvar dobrog oka već misaona delatnost za dve radnje.
Normalno je da svaki početnik kod povlačenja oroza zastane. Ako povlačenje okidača traje od 0,1 do 0,3 dela sekunde, onda je podbačaj iza mete najčešće od 1 do 3 metra. Zbog toga, iskusan lovac i dobar strelac, nakon dobrog hica, kaže da nije ni video nišan, nego je samo povukao pušku i jednostavno pogodio. U stvari, dve radnje - nanošenje puške i povlačenje okidača slilo je u jednu refleksnu radnju u kojoj za vreme nišanjenja nije bilo nikakvog prekida.
Stvaranje rutine - put do uspeha
Nervni deo oka koji se zove mrežnjača treba shvatiti kao periferni produžetak mozga. Zbog toga je tačnost proračuna razdaljine do neke tačke u prostoru (u lovu - zec, fazan...itd.) omogućena binokularnim, odnosno prostornim stereo viđenjem. Prostorno viđenje je moguće i jednim okom, ali tada je manje precizno i zahteva naporno prilagođavanje (akomodaciju) oka. U tom slučaju oko mora da kontrakcijom očnih mišića napravi munjevite trzaje sa udaljene tačke na bližu (npr. fazan i nišan) i da tek tada prenese u mozak informaciju o razdaljini.
Ilustrativno je da se ovde prisetimo onoga što smo gledali na TV-prenosima takmičenja u streljaštvu. Vrhunski strelci nišane sa oba otvorena oka, a da bi to uradili sa manje napora, ispred levog oka drže na pušci namontiranu prepreku od kartona. Desnim okom preko nišana ciljaju u metu, a levim gledaju u prepreku od kartona. Kod nišanjenja jednim okom, zbog akomodacije, a to funkcioniše zatezanjem očnih mišića, došlo bi do brzog zamaranja oka.
Glas javnosti (12.4.2009)
Natura Online (13.4.2009)