subota, avgust 18, 2018

 

POVRTARSTVO

Moja biobašta

Povrtnjak, mala površina zemljišta uz kuću, stan ili vikendicu, pruža mogućnost da se domaćinstvo redovno snabdeva raznovrsnim svežim i zdravstveno bezbednim povrćem, a višak se može plasirati na zelenoj pijaci. Za četvoročlanu porodicu, koja godišnje troši po članu i do 170 kilograma svežeg povrća i krompira, potrebno je od 200-350 kvadratnih metara (u zavisnosti od intenziteta) bašte.

Piše dr Branka Lazić

 

Najstariji način gajenja povrća u bašti (gradina, vrt, bašča, baština, povrtnjak) vezan je pre svega za ženu - domaćicu. Tako je još kod starih Grka i Rimljana brigu o bašti vodila žena i Plinije piše: "Loša je je i površna domaćica, žena koja ne obrađuje savesno svoj povrtnjak", a S. Konjović (1891) u knjizi "Povrtarstvo (kujnska bašta)" kaže: "...da žena kao domaćica i gazdari­ca vodi brigu kako će svoju baštu da uredi, koliko će je zasejati..." 

Bašta je uređen prostor sa lejama, neophodnim staza­ma, cvećem, ponekom voćkom i lozom. Tako najčešće po sredini bašte ide široka staza uz koju se gaji cveće, a oko ograde sade se maline, ribizle, kupine (poseb­no sa severne, istočne i zapadne strane), a na južnoj strani višegodišnje povrće: ren, rabarbara, kiseljak. Leje širine 120 cm i proizvoljne dužine, sa stazama od 30 cm, ravne površine (ne suviše uzdignute) grupišu se u četiri polja od kojih jedno služi za gajanje višegodišnjeg povrća, čijom se smenom ostvaruje povrtarski plodored.

Za baštu je neophodna i kvalitetna voda, zatim pros­tor za spravljanje komposta i mesto za spaljivanje biljnih ostataka. Veoma često je deo uz kuću namenjen toploj leji, tunelu, mini stakleniku.

U bašti sa malim pros­torom koriste se različiti tipovi uzdignutih leja (u obliku humke, u sanduku i sl) gde se naizmenično slaže sloj zemlje i organske mateije i tako povećava površina i obogaćuje zemljište.

Osnovni principi bašte zelene cele godine i gajenja kva­litetnog, zdravstveno bezbednog povrća su:

• đubrenje zemljišta pre svega organskim đubrivima (stajnjak, kompost, glistenjak i sl) koje mikroorganizmi razlažu u oblike koje usvaja biljka. To znači da su sve mere usmerene na održavanje biološke aktivnosti zemljišta što ima za krajnji cilj održavanje plodnosti zem­ljišta;

• stalna smena povrća u toku godine (na primer salata u proleće, zatim paradajz do jeseni, potom beli luk), a uslov za to je zalivanje;

• veoma značajno mesto zauzima zelenišno đubrivo, odnosno gajenje vrsta koje obrazuje veliku organsku masu i posle košenja, plitkom obradom unose se u zemljiše ili se njime zemljište nastire (malčuje). Za to su pogodne sledeće vrste: crvena detelina, soja, bela lupina, kokotac, ovas, raž;

• gajenje povrća kao među­kulture (na primer, između redova salate crni luk ili između paradajza - salata) pri čemu se koriste vrste različitih zahteva za uslovima uspe­vanja, različite brojnosti i različitog vremena proizvod­nje;

• organizacija pravilne plo­dosmene (smena vrsta). Pri smeni povrća na jednoj površini treba znati da se pri obilnom đubrenju organskim đubrivom (3-5 kg/m te godine gaje krompir, paradajz, paprika, plavi patlidžan, lubenice, dinje, krastavac, tikve, celer, beli luk, praziluk, sve kupusnjače, a od vrsta kratke vegetacije salata i spanać (prvo polje). Sledeće godine (količina organskih đubriva je 1,5-3 kg/m) gaji se crni luk, mrkva, peršun, paštrnak (drugo polje), a treće godine grašak, pasulj, boranija, bob (treće polje) đubrenje je retko sa oko 0,5 kg/m. To znači da svake godine u bašti ima najmanje tri polja.

• u bašti zelenoj cele godine ne koriste se herbicidi (zbog nepodudarnosti za više vrsta povrća i produženog dejstva), već se korovi uništavaju plevl­jenjem, obradom, kultivisa­njem i kopanjem;

• molčovanje (nastiranje, pokrivanje, mulčiranje) zamljišta sa slamom, senom, listincem, kompostom, crnom folijom ili malč papirom ima za cilj sprečavanje razvoja korova, poboljšanje vodno­vazdušnih uslova (ušteda 30 odsto vode), manja su temper­aturna kolebanja zemljišta i zbog toga bolji rad mikroor­ganizama i veća plodnost zemljišta. Zemljište se štiti od erozije, a pri korišćenju organskog materijala on se postepeno mineralizuje i poboljšava plodnost zem­ljišta;

• u cilju zaštite useva od bolesti i štetočina primenjuju se, pre svega, preventivne mere (plodored, obrada), mere higijene i gajenje nekih biljnih vrsta sa fungicidnim svojstvima kao što je dato u tabeli;

• u okviru zaštite prednost imaju mere integralne i biološke zaštite među koje spadaju i ekstrakti biljaka sa fitocidnim dejstvom (beli luk, pelin, gavez, paprika, čičak, buvač, kopriva i slićno - videti donju tabelu).

- Početak rada u povrtnjaku počinje meseca avgusta kada je glavni posao pokupiti sve osušene biljke i od njih pravi­ti đubre za kasniju upotrebu. One leje od kojih smo već skinuli plod moraju se pono­vo prekopati, bilo za jesenji ili proletnji usev - napisao je S. Konjević pre više od sto godina a , eto, pravilo važi i danas, ali dodajmo - sa radom se uvek može započeti.

Osobenost svake bašte je slika onog koji je obrađuje. Bašta je od velike koristi, ali je to i mesto odmo­ra i uživanja u lepoti.

 

BILJNA VRSTA ŠTITI OD
beli luk opšti baktericid i fungicid
boreč kupusara
bosiljak muve
crni luk mrkvine muve
dragoljub crvene i lisne vaši, kupusni belac
čubar puževa
ren krompirove zlatice
kadifica nematoda
mirođija kupusara
majčina dušica kupusara, puževa
mlečika rovaca
maslačak nematoda
neven nematoda, kupusara
paprat puževa, mrava
paradajz kupusara
paprena metvica kupusara, buva, mrava
žalfija puževa, kupusara

 

....... 

(Iz časopisa "Cvetna bašta")

Natura broj 5 (jun 1996)

Natura Online (10.8.2009)