ponedeljak, novembar 11, 2019

 

(NE)OBIČNE BILJKE

Kikiriki

kikiriki

Iako potiče iz tropskih i sutropskih krajeva, kikiriki se može, ako niste znali, uspešno gajiti i u našim krajevima. Evo kako...

Piše Mile Stojilović, nastavnik (eko)biologije

 

Da li ima nekoga među nama ko nije probao kikiriki? I ima li nekoga kome se on nije svideo?

Na postavljenja pitanja, svakako, ne može se stopostotno tačno odgovoriti, ali anketa koja bi se, recimo, sprovela o tome kako i gde raste ta zanimljiva, uz suncokret, semenke i kokice, najuobičajenija "zanimacija za zube" na ovim prostorima (čitaj: na utakmicama, u bioskopima, sedeljkama, koktelima...) pokazala bi da većina našeg sveta, zapravo, i ne zna mnogo o toj zanimljivoj biljci i njenom izuzetno ukusnom i hranljivom plodu. Zato krenimo redom...

Kikiriki potiče iz tropskih i sutropskih krajeva gde se najčešće gaji. Ljudi ga najčešće zamišljaju kao tropsko drveće koje donosi plodove na granama, međutim, kikiriki je jednogodišnja zeljasta biljka iz familije leptirnjača, visine 40 centimetara, koja obrazuje mehunaste plodove u zemljištu, što je - jedinstven slučaj u biljnom svetu.

Najbolja sorta kikirikija za umereno kontinentalne klimatske uslove je španski crveni. To je sorta kratke vegetacije. U mahuni, prosečno, ima tri semenke crvene boje, srednje veličine.

Kikiriki traži rastresito, dobro usitnjeno i plodno zemljište. Ova biljka ne podnosi suviše vlažna, zbijena i kisela zemljišta, već mu gode ona dobro propustljiva i krečna. Voli sunčane i tople položaje, a najbolji preduslovi da i u vašoj bašti gajite kikiriki su đubrene okopavine (povrće, šećerna repa, kukuruz).

Zemljište za setvu priprema se u jesen, tako što se uzore na dubini 30-35 cm i izrilja - na manjoj površini. U proleće se isitni i poravna kultiviranjem. Seje se krajem aprila ili početkom maja, kad se zemljište zagreje iznad 12 º Celzijusovih. Seje se širokoredno, na rastojanju između redova 70-80 cm, a u redu na razmaku oko 10 cm ili po četiri semena u kućice na razmaku od 30 cm. Dubine setve je od šest do osam centimetra. Za setvu je potrebno 60-70 kilograma po hektaru čistog semena, odnosno svega 600-700 grama semena za jedan ar bašte.

Nega kikirikija obuhvata kultiviranje, prašenje, ogrtanje, prihranjivanje i navodnjavanje. Praši se tri puta. Prvi put nedelju dana po nicanju, a drugi i treći put u toku vegetacije, u razmaku od po 15 dana. Za vreme drugog i trećeg kultiviranja kikiriki se ogrče rastresitom zemljom u kojoj će se na dugim rastućim tučkovima žutih cvetova formirati valjkaste izrasline "ginofori", iz kojih nastaju plodovi (mahune).

Kikiriki se prihranjuje fosforno-kalijumovim đubrivima ili pepelom od drveta. Navodnjava se u toku jula i avgusta, a ako je suša i tri-četiri puta.

Prosečni prinos je oko 100 mahuna po kućici ili oko 3.000 kilograma po hektaru, odnosno 30 kilograma po jednom aru.

Plodovi kikirikija vade se pre jesenjih mrazeva, po suvom i sunčanom vremenu. Zrelost za vađanje kikirikija poznaje se po lišću koja dobijaju žućkastu boju. To je najčešće oko 10. oktobra.

.........

Natura broj 10 (decembar 1996)

Natura Online (24.12.2009)