Unutrašnji paraziti pasa 

• Koje gliste obično imaju štenci i kako se leči askaridoza? Kako psi dobijaju pantljičaru? I, konačno, kako od unutrašnjih parazita očistiti svog ljubimca ?... 

Piše Dušan Marinović, urednik Nature Online

Askaridozu izazivaju crevni paraziti (Toxocara canis i Toxocara leonina) koji liče na kišne gliste. Prenosi se na razne načine pa i preko majke na plod, putem krvi. 

Gotovo dve trećine štenadi ima u sebi ove parazite što se i vidi po njihovim nabreklim stomačićima („pupavost“). Da bi se iz jaja razvio odrasli parazit potrebno je da prođe 25 dana. 

Gliste provode svoj život u tankim crevima gde se hrane crevnim sokovima što remeti ishranu štenadi. Osim toga one luče otrove koji utiču na nervni sistem domaćina. 

Gliste pas izbacuje putem izmeta ili povraćanjem kada se mogu prepoznati i golim okom.

Askaridoza se relativno lako leči lekovima za odstranjivanje parazita. 

Kako psi dobijaju pantljičaru? 

Izvor ehinokokoze je obično pas koji ima pantljičaru, a bolest se identifikuje tako što se jaja pantljičare uoče pod mikroskopom, pošto se golim okom ne vide. 

Ehinokoka ili u narodu poznatija kao pantljičara živi u crevima psa. Iz creva jaja se izbacuju izmetom u spoljnu sredinu, pa se i na taj način zaraza širi. Infekcija kod ljudi i životinja nastaje kada jaja ehinokoke dospeju preko neoprane ili neproverene hrane ili tečnosti u organizam. Pas se inficira kada dođe u kontakt sa larvom iz koje se razvija pantljičara ehinokoka. 

Mera zaštite je povremena veterinarska kontrola izmeta na crevne parazite i upotreba lekova koji se daju psima protiv pantljičare i drugih crevnih parazita. 

Koji su još opasni crevni paraziti za psa? 

U svojoj knizi „Bolesti i nega pasa“ dr Vladimir Litričin navodi da su opasni crevni paraziti još Dipylidium caninum (pseća pantljičara, dugačka od 20 do 70 cm) kojom se pas inficira kada pojede pseću buvu u kojoj se nalazi zametak pomenutog parazita, a tu su i Teania hydatigena (dugačka od 1,5 do pet metara), Teania pisiformis (dugačka od 0,5 do dva metra) koja se razvija u zečevima i kunićima, Teania multiceps (dugačka od 40 cm do jednog metra) koja se razvija u mozgu ovce i Mesocestoides lineatus (dužine od 30 cm do 2,5 metra) čije larve se razvijaju u miševima, pacovima i drugim glodarima, a koje mogu inficirati psa. 

Takođe, u tankom crevu psa mogu se naći i končaste glistice (dužine od 10 do 20 mm) Ancylostoma caninum i Uncinaria stenocephalia koje kod pasa izazivaju anklistomijazu, inače veliki problem kod štenadi i mlađih pasa. 

Šta je dehelmintizacija? 

Redovnom dehelmintizacijom ili, narodski rečeno, čišćenjem pasa od unutrašnjih parazita, imaćete zdravog psa ili kuju, njihovo zdravo potomstvo ali ćete tako zaštiti i sebe i svoje najmilije od moguće zaraze. 

Gliste kod pasa, koje se dele na okrugle (Nematode) i pljosnate-pantljičare (Cestode), dijagnostifikuju se lako - mikroskopskim pregledom izmeta. Ovaj metod je brz, jeftin i provereno pouzdan. 

Kada da očistimo ljubimca od unutrašnjh parazita? 

Suzbijanje unutrašnjih parazita kod mladih pasa treba početi sa dve nedelje starosti, ponoviti sa četiri a posle i kada napune osam, odnosno 12 nedelja starosti. Isti postupak čišćenja treba ponoviti sa četiri, pa sa pet i šest meseci starosti jedinke.

Kod odraslih pasa poželjno ih je čistiti od unutrašnjih parazita svaka tri meseca pa i češće ukoliko postoji realan rizik od infekcije.

Kod uzgojnih kuja dehelmintizaciju treba uraditi pre parenja, ponoviti deset dana pre porođaja a potom kuju treba nanovo očistiti od unutrašnjih parazita zajedno sa štencima, dakle dve nedelje posle koćenja. 

U svakom slučaju, o preventivnim merama, kada je reč o unutrašnjim parazitima kod pasa, nije nikada loše čuti i stručno mišljenje našeg veterinara. 

(Agrobiznis magazin broj 148, jun 2023, strane 56-57)

Natura Online (15.6.2023)