MOŽDANE AKTIVNOSTI
Upravljanje invalidskim kolicima pomoću misli
Japanski istraživači razvili su sistem za vezu između mozga i mašine koji omogućava da se invalidskim kolicima upravlja mislima. Sistem obrađuje moždane aktivnosti i pretvara ih u komande za kretanje kolica ulevo, udesno i napred, sa kašnjenjem od svega jednog hiljaditog dela sekunde. To je ogromno unapređenje u odnosu na druge sisteme kojima za reakciju na misli korisnika treba i po nekoliko sekundi. U objavljenom snimku eksperimenta prikazan je istraživač koji upravlja kolicima krećući se levo-desno između šest stolica u sobi...
Izvor Mikro vesti
Ovaj sisitem razvili su naučnici u Tojotinom kolaboracionom centru za interfejs mozga i mašine, istraživačko-razvojnom centru koji su 2007. godine osnovali istraživačka jedinica japanske vlade RIKEN, Toyota Motor, Toyotina centralna istraživačko-razvojna laboratorija i istraživački institut Genesis.
Sistem meri električnu aktivnost mozga koristeći elektroencefalografske podatke prikupljene pomoću pet senzora postavljenih iznad moždanih područja koja upravljaju pokretima. Interpretiranjem tih merenja postiže se upravljanje kolicima.
Prilagođavanjem sistema misaonim šablonima konkretnog korisnika tačnost upravljanja može dostići 95 posto, kažu istraživači. Sistem se obučava po tri sata dnevno nedelju dana da bi se fino prilagodio korisnikovim misaonim procesima vezanim za upravljanje.
U objavljenom snimku eksperimenta prikazan je istraživač koji upravlja kolicima krećući se levo-desno između šest stolica u sobi. Da bi se interpretirale njegove misli koristi se samo prenosivi računar montiran na kolica.
Hitno zaustavljanje kolica izvodi se tako što se naduvaju obrazi: senzor montiran uz obraz otkriva taj pokret i odmah zaustavlja kolica.
U planu je korišćenje ove tehnologije i u čitavom nizu drugih primena. Prva će biti dekodiranje moždanih talasa vezanih za upravljanje imaginarnom rukom i nogom.
Ranije ove godine istraživači kompanije Honda Motor prikazali su sistem koji omogućava da se mislima upravlja robotom. Sistem je istraživaču omogućavao da pomisli na nekoliko unapred definisanih pokreta, na primer podizanje leve ruke, a robot bi potom izveo zamišljene pokrete. Honda je tada saopštila da njihov sistem reaguje uspešno u 90 odsto slučajeva.
Japanski proizvođači automobila već duže vreme nastoje da svoje znanje iz visoko automatizovanih proizvodnih linija primene i na humanoidnim robotima, jer japansko društvo brzo stari pa se kućni roboti smatraju potencijalnim rešenjem za očekivani manjak zdravstvenih radnika koji bi negovali starije osobe.
Mikro vesti (30.6.2009)
Natura Online (1.7.2009)