DIVLJAČ KOJA SE RETKO VIĐA 

Divlja mačka 

 Veoma oprezna, divlja mačka živi usamljeno i skriveno i u našim krajevima pa se, i zbog toga, o njoj ne zna mnogo. Veća od domaće mačke, ova nezaštićena lovna divljač, teška i do 15 kilograma i duga više od jednog metra (sa repom) može savladati lane srne pa i tele košute, a kada se nađe u bezizlaznom škrpipcu, može ozbiljno ugroziti i lovca koji je uglavnom lovi hajkom ili brakadom, psima ili sa čeke... 

Piše Slobodan Mulić  / Foto: DejaVu Designs & wirestock on Freepik

Kod nas divljih mačaka ima u celoj zemlji, ali je različito rasprostranjena. Primećuje se da je ima manje (ili se manje sreće) naročito posle izgradnje šumskih komunikacija u planinskim predelima, gde su pronađeni najlepši primerci i gde je genetski najčistija populacija jer nema znakova ukrštanja sa domaćim mačkama. U brdskim predelima i u ravnici, gde ima više pojava ukrštanja sa domaćim, divlje mačke su brojnije. To je posledica nasleđene veće plodnosti od domaćih mačaka. No, o tačnoј rasprostranjenosti divlje mačke teško je suditi. Zbog svog skrovitog i usamnjeničkog načina života to je životinja koja se retko sreće. Zbog toga je to i životinja, koju ljudi, pa i većina onih koji se bave lovom - slabo poznaju.

Ali, po čemu se divlja razlikuje od domaće mačke?

Visoka je 35-45 cm i duga više od jednog metra, od čega oko trećina otpada na rep. Teška je od šest do deset kilograma, a krupniji primerci mužjaka mogu biti teški do 15 kg. 

Dlaka joj je duga, gusta i meka sa gustom podlakom. Boja dlake je zelenkasto-sivkasta i nažućkasta, ponekad sa smeđim tonom. Niz leđa ide glavna pruga, od koje se odvajaju manje ili više jasne postrane pruge. Na podvaljku uvek ima zelenkasto-žućkastu pegu. 

Trbuh je belkasto-siv do žućkast, a rep je podјednako debeo celom dužinom; na kraju je kao odsečen, a na njemu je više crnih kolutova, od kojih su oni na početku repa više nejasni i dole otvoreni, dok je kraj repa crn. 

Događa se i da istobojna domaća mačka podivlja. Od takve domaće, divlja mačka razlikuje se svojom krupnoćom, jačim nogama, divljim izgledom, jačim zubima i noktima, dužim brkovima, oblikom i obojenošću repa, belim podvaljkom. Posebni znaci su još: ružičasta njuška, tamna pega na tabanima zadnjih nogu, koja nikad nedosežu petu, bele dlačice među crnim odozdo između prstiju te, navodno, nešto dlaka na vrhovima ušiju. Anatomska razlika je i u crevima: ona su kod divlje mačke, kao mesoždera, tri puta duža od tela, a kod domaće, koja je svežder, pet puta. Mešance obično odaje rep koji je samo nalik repu prave divlje mačke.

MOŽE SAVLADATI I TELE KOŠUTE

Divlja mačka se pari krajem zime (od kraja januara do početka marta). Tada se može čuti neugodno maukanje kao kod domaćih mačaka, samo što je ovo jače, dublje i hrapavije. Tada dolazi i do borbi među mužjacima. 

Mačka nosi  devet nedelja i omaci 4-6 mačića, koji budu slepi 10-12 dana i sisaju jedan mesec. 

U odgoju mladunaca učestvuje samo ženka. Mladunci se brzo osamostaljuju, a sa devet meseci sposobni su za reprodukciju. Razvoj tela se završava u drugoj godini kod ženki, a u trećoj kod mužjaka. 

Divlja mačka se hrani manjim sisarima i pticama. Od krupnijih divljači može savladati lane srne, pa i tele košute, kojima skače na leđa i pregriza žilu kucavicu na vratu. Prema istraživanjima, glavna hrana divlje mačke su sitni glodari (više od 75 odsto) a relativno često se hrani i sitnim pticama. Istraživanja nisu potvrdila pretpostavku da se divlja mačka u velikoj meri hrani zaštićenom lovnom divljač. 

Ova životinja živi skriveno i usamljeno. Samo u vreme oštrih zima približava se ljudskim naseljima. Skrovište nalazi u rupama u stenama, šupljinama drveća, a i u jazbinama lisica i jazavaca.

Dobro vidi po mraku i noćna je životinja, ali zna da lovi  i ujutro i pred veče, a ponekad i u toku dana. Žrtve hvata na sličan način kao i domaća mačka. Vrlo je plaha i oprezna. To potvrđuje i njena navika da svaki put, prilikom povratka u skrovište, pažljivo pretraži više puta njegovu okolinu i prilaze i tek onda ulazi. Slično se događa i kada izlazi iz skorvišta. Pored toga razgrće izmet, a hranu odnosi dalje od skrovišta. Možda je ta njena opreznost preterana, jer ako se izuzme čovek, u prirodi divlja mačka gotovo da nema neprijatelja.

NEZAŠTIĆENA LOVNA DIVLJAČ

Divlja mačka je lovna divljač i to nezaštićena. Lovi se usput, tokom lova drugih vrsta divljači, naročito hajkom ili brakadom. Kod lova hajkom lovac na čeki mora biti naročito oprezan i tih. Ako mačku poteraju psi, ona obično beži na drvo. Ranjena ili saterana u škripac može biti vrlo opasna, pa zato treba biti oprezan jer je u stanju da usmrti i čoveka. Međutim, lov čekanjem je vrlo nesiguran posao. 

Zimi se može loviti i psima, koji je pronalaze po tragu. Ako je mačka u skrovištu pri ili u zemlji, onda je odatle može isterati samo oštar pas. U Hercegovini se love uz pomoć posebnih pasa cunjavaca i tamo se salo divlje mačke topi i skupo prodaje kao univerzalan lek. 

Kao lovna divljač divlja mačka je lovcima interesantna i kao trofej. A to su, u ovom slučaju, lobanja i krzno koji se ocenjuju i izlažu na izložbama lovačkih trofeja. Do onih vrhunskih, naravno, oduvek je bilo teško doći pa ih čovek može videti samo na većim izložbama.

NATURA br. 12, mart 1997, strana 29

Natura Online (25.3.2024)