utorak, oktobar 16, 2018

 

KAKO DA SE SAČUVAMO OD AGRESIVNIH PASA?

Predlog na stolu

pit-bul-u-akciji

Nemio događaj koji se juče dogodio na Karaburmi, kada je stafordski terjer odgrizao uvo trogodišnjoj devojčici, ponovo je pokrenuo priču o agresivnim psima i njihovim neodgovornim vlasnicima. Kada sam čuo tu šokantnu vest setio sam se odmah onog strašnog događaja kada je pas iste pasmine ili pit pul terijer, svejedno, u hrvatskom Solinu, maja 2008. godine - usmrtio čoveka! Šta raditi i kako se zaštiti od agresivnih pasa, odnosno i pre svega - od njihovih neodgovornih vlasnika? Ubeđeni smo da je jedino pravo i trajno rešenje u edukaciji. Konkretan predlog je na stolu…

Piše Dušan Marinović urednik/Foto: Guardian.co.uk 

 

Naravno, događaj na Karaburmi nije ništa manje strašan od onog u Dalmaciji od pre četiri godine! Jer, tako nešto može se sutra dogoditi i drugima, nama, vama, bilo kome, bilo gde… Opasnih pasa ima svuda oko nas, iako mnogi vlasnici tvrde da to nije slučaj i sa njihovim psom.

I sad, ako tako opasne stvari čine "bezopasni" psi, šta je sa onim opasnim, neobučenim, krvoločnim i po svojoj naravi agresivnim? I šta da se radi sa neodgovornim vlasnicima koji se ne prodržavaju ni najelementarnijih propisa o držanju pasa?

Naravno, pitanja ima još i ona se sama nameću.

Društvo, kao velika i u principu inertna masa, ništa ili gotovo ništa ne čini da se stvari promene, odnosno da se sačuva čovek od svog najboljeg prijatelja, kako nazivamo naše kućne ljubimce. I to je, jednostavno, tako…

Jedan moj poznanik, veterinar, čak tvrdi da pit bulovi i nisu najopasniji, da čak manje od nekih drugih rasa napadaju čoveka. Ne znam na osnovu koje je statistike izveo taj zaključak, ali je sigurno da baš tu rasu neki nazovi "kinolozi" spremaju za zakonom zabranjene i krvoločne borbe pasa. Naravno, nisu za zanemarivanje ni psi iz grupe takozvanih službenih pasa, ali ne treba da zaboravimo ni na one pse, rastom male, koji i te kako znaju da budu agresivni i da vas ujedu mučki, kad se najmanje nadate. O napuštenim psima, ili kako ih zovemo "lutalicama", mnogo je toga već rečeno… No, oni imaju "prednost" u ovom slučaju jer o njima gotovo niko, praktično, ne vodi računa.

Ali, šta je sa onim psima o kojima se, navodno, neko brine? Šta reći za one vlasnike koji svoje pse slobodno puštaju, bez povoca, u parku, na ulici, u dvorištu… među decu? Da li su svesni opasnosti i mogućih posledica?

Mislimo da nisu i da se baš zbog toga i događaju tragedije kao ova na Karaburmi i Solinu.

Naravno, novine i mediji će sada razglabati i "voziti" ovu temu neko vreme, a onda će se, do novog slučaja, sve zaboraviti. Odgovorni u gradu će apelovati na vlasnike pasa da se pridržavaju propisa, a poneko od njih će spomenuti i kazne. Kolike? Po našem mišljenju nedovoljno visoke da bi se neodgovorni vlasnici pasa priveli pameti.

Jedan moj kolega je nedavno napisao da je dovoljno videti fizionomije vlasnika agresivnih pasa, pa da bude - sve jasno. Jer, ukoliko su "zapušteni" vlasnici, šta očekivati od njihovih pasa? Od onih, u suštini, dobrih stvorenja kojima vlasnici nisu posvetili dužnu pažnju, koje nisu registrovali, pravilno odgojili i dresirali, koje nisu normalno socijalizovali?…

I što je s inspektorima? Onima koji bi trebalo da nadziru sprovođenje propisa i kada je reč o držanju pasa? Mislimo da oni rade dobro ali da u Srbiji ima još mnogo posla za njih koje oni nikako da počnu da završavaju. Brzo, efikasno, edukativno, delotvono i - po zakonu!

Pomozimo im i mi u tome. Građanski, civilizovano, dobronamerno, hladne glave… Jer, jedino tako, zajedno, mi, savesni vlasnici pasa i komunalni inspektori možemo stati na kraj nekulturi i agresiji. Samim tim, hoćemo da verujemo, smanjile bi se i tragedije za koje su, pre svega, odgovorni vlasnici pasa, a ne životinje.

Zato predlažemo da se umesto medijskih kampanja povodom ovakvih tragičnih događaja organizuju po svim osnovnim školama, za početak, edukativna predavanja u kojima bi se našim mladim sugrađanima približila kinologija na popularan ali i stručan način.

Tako bi se, dakle edukacijom, verujemo, pomoglo, na dužu stazu, i mališanima i njihovim roditeljima, svim našim sugrađanima, pa i psima. 

Predlog je, dakle, na stolu!

Odgovorni, očekujemo vaš brzi odgovor... 

........

Natura Online (12.10.2011)

{jcomments off}