OTROVNI PESTICIDI I NAŠI PSI

Uzročnik trovanja

otrovni pesticidi prete i našim psima

Kreozan, pesticid koji se koristi za zimsko tretiranje drvenastih biljaka protiv štetočina i bolesiti i koji spada u najbolje preparate za te namene, najverovatnije je bio surovi uzročnik nedavnog trovanja pasa po beogradskim parkovima.

Piše Stanoje Saša Branković

Po hemijskoj strukturi "kre­ozan" spada u grupu dinitrofeno­la. Žućkaste je boje i mesta na kojima je primenjivan se lako primećuju. Međutim, pored svoje efikasnosti u suzbijanju štetočina i bolesti, taj pesticid se odlikuje i veoma visokim toksičnim delo­vanjem na čoveka i domaće životinje jer spada u - prvu grupu otrova.

Simptomi trovanja su: jaka žeđ, zamor, osećaj topline, straha i bolova u predelu srca, gađenje i bolovi u trbuhu.

Najuočljiviji znaci su crvenilo lica, povećanje telesne tempera­ture (do 42°C), znojenje, tahi­kardija (ubrzan rad srca) i disp­neja (teško disanje), a kod per­oralnih trovanja - povraćanje i crevne kolioke (grčenja).

U najtežim slučajevima trovanja javljaju se poreme­ćaji srčanog ritma, kolaps i cijanoza (trovanje krvi), a kao znaci oštećenja jetre i bubrega ikterus, oligurija i hematurija.

Ubrzo nastu­paju klonično­tonične konvulzije i komatozno stanje koje je uzrok smrti. Klinička slika tro­vanja razvija se veoma brzo i smrt ili oporavak nastupa za jedan do dva dana. U nekim slučajevima može doći do žute obojenosti kože i sluzokože.

Prva pomoć kod peroralnih trovanja je ispiranje želuca peto­postotnim rastvorom sode bikar­bone, posle čega se daje 15-30 grama gorke soli, a kod perku­tanih trovanja obilno pranje kože vodom i sapunom.

Pri povišenoj temperaturi traba stavljati hladne obloge, kupke u kadi ili pod tušem. Antipiretici su, u ovom slučaju, bez efekta, a preparati salicila mogu pogoršati stanje otrovanog.

Nakon ukazane prve pomoći psa, koji je pokazao pomenute simp­tome trovanja, treba ga što pre odvesti do veterinara koji će postaviti stručnu dijagnozu i pre­duzeti odgovarajuću terapiju.

Opasnost od "kreozana" za domaće životinje pa i ljude uglavnom (ne)postoji u letnjim mesecima već pretežno zimi kada se taj pesticid i koristi u zaštiti bilja. No, treba paziti uvek jer pos­toji permanentna mogućnost da umno poremećene osobe postave otrovni prah (najčešće beličaste boje) po travnjacima ili parkovi­ma čime mogu ugroziti živote ne samo naših kućnih ljubimaca već i - naše dece.

...........

Natura broj 6-7 (jul 1996)

Natura Online (22.6.2009)

{jcomments off}