GLJIVE NAŠIH KRAJEVA

Jablanovača

(Agrocybe aegerita)

Prema nekim informacijama ovo je jedna od vrsta koje su najranije počele da se uzgajaju. Danas, u našim krajevima, jablanovača nije tržišna iako je reč o vrlo čestoj i vrlo ukusnoj vrsti, posebno u aluvijalnim krajevima i na nižim nadmorskim visinama. Lično sam je najviše nalazio na posečenim topolama na obali Dunava, ali je nikada nisam našao u dolini Južne Morave...

Tekst i fotografije Vladimir Janjić, dipl. ing

Opis vrste:

Šešir: širok 3-15 cm, mesnat, relativno čvrst, u mladosti poluloptast, pa zvonolik i na kraju raširen, često vijugava i raspucala oboda. Boja je u sredini tamnija, a kreće se od svetlo braon do prljavo bele. Površina je vrlo često vidljivo udubljena.

Listići: vrlo gusti, sa mnogo lamelula, najpre bledi, kasnije sivo-smeđi do uljano smeđi, za stručak se nepravilno drže ili lagano silaze, boje od bele do boje duvana (kako gljiva stari). Boja spora je sivosmeđa.

Stručak: dužine 3-15 cm, bled, tanak, vitak, valjkast, najpre pun, kasnije šupalj, na sebi ima slab ali trajan venac.

Meso: nepromenjivo belo, mekano, srazmerno debelo, miriše na brašno, a ukus joj je slatkast i veoma dobar.

Vreme i mesto rasta: 

Na panjevima topole, vrbe i sličnom drveću, u dolini reka u velikim i brojnim žbunovim. Raste od proleća do kasne jeseni, može i u dva talasa na istom panju.

Upotrebljivost:

Gljiva je jestiva i od davnina poznata. Može se spremati na razne načine a, zbog masovnosti rasta, relativno je lako napuniti korpu njome.

Moguća zamena: 

Zamena je malo verovatna ako se uzme u obzir mesto rasta, a to su panjevi. Eventualna zamena sa razornom čehavkom (Pholiota destrunes) je malo verovatna zbog načina (ova druga raste pojedinačno ili tek par komada zajedno), te i zbog samog izgleda gljive. 

Natura Online (24.4.2020)