GLJIVE NAŠIH KRAJEVA

Rudoliska olovasta

(Entoloma sinuatum)

Veoma opasna vrsta, odgovorna za veliki broj trovanja posebno onih koji nešto znaju o gljivama, ali nisu dovoljno oprezni...

Tekst i fotografija: Vladimir Janjić, dipl. ing

Osobine vrste:

Šešir: širok do 15 cm, kod mlađih podvijen kasnije ispupčen, valovit i baršunast, kod suvog vremena mogu se videti i sitne dlačice (jedva primetne). Boja varira od prljavo bele do sivkaste, ponekad blago krem.

Listići: kod mladih bledo žućkasti, kasnije bliži boje rđe, široki retki, nazubljeni, sa kanalom prirasli uz stručak (ne spuštaju se ili vrlo malo se spuštaju niz stručak), nejednake dužine. Spore imaju boju rđe.

Stručak: beo, vlaknast, na dnu zadebljan, vrlo često deformisan, pa i groteskan, mada to nije obavezno, kao što se na slici i može videti.

Meso: belo, miris i ukus prijatni (lično nisam proveravao ukus), miris po brašnu, stariji primerci mogu imati neprijatan miris na hemikalije, ali ne uvek.

Mesto i vreme rasta

Gljiva raste od kraja proleća do jeseni, ali nikada je nisam našao pre 15. maja. Uvek uz belogoricu, hrast ili bukvu, nikada uz voćke.

Gljiva je otrovna!!! Ponekad trovanje može biti i smrtonosno.

Mogućnost zamene

Zamena je moguća i vrlo verovatna sa šljivovačama (E. Clypeatum i E. Sepium) koje sam ranije već opisao.

Veoma bitna napomena: šljivovače rastu uz voćke ili dren ranije u proleće (april - početak maja), dok ovde opisana rudoliska raste kasnije i samo uz hrast ili bukvu. Sličnost je veoma velika i po izgledu (rudoliska ima malo deblji stručak, ali to je razlika koja se teško uočava).

Svako ko bere šljivovaču trebalo bi da izbegava branje te vrste posle 15. maja i u blizini šume (posebno hrastove).

Natura Online (11.6.2013)