subota, maj 26, 2018

 

FELJTO: VREME SUTRA (5)

Vlažnost vazduha

Gasovi u vazduhu ostaju u nepromenjenom odnosu. Izuzetak je samo jedan - vodena para. Kaže se još i vlaž­nost vazduha ili, jednostav­no, vlaga. Količina vodene pare neprekidno se menja. Najviše je ima u vazduhu iz­nad toplih tropskih mora, a najmanje iznad ledenih i pustinjskih površina.

Piše Jakov Lovrić

 

Vodena para u atmosferu dolazi isparavanjem, a ono je utoliko veće ukoliko je viša temperatura vazduha i jači vetar. Svi iz iskustva znamo da se oprano rublje vrlo brzo suši po toplom i vetrovitom vremenu.

Vlažnost vazduha izraža­vamo najčešće na dva nači­na: kao apsolutnu i relativ­nu vlagu. Pod APSOLUTNOM VLAŽNOŠĆU podraz­umevamo količinu vodene pare u jednom kubnom met­ru vazduha merenu u gra­mima. RELATIVNA VLAŽ­NOST nam pokazuje stepen zasićenosti vazduha vlagom i izražava se u procentima.

Vanredno važna osobina vazduha je u tome da za datu temperaturu može da sadrži samo određenu koli­činu vodene pare i to utoliko veću ukoliko je temperatura vazduha viša (pogledati tabelu dole). Tako, na primer, pri tempe­raturi vazduha od 30°C, vaz­duh može sadrži maksimal­no 30 grama vodene pare po kubnom metru. Kada je ta količina vodene pare zaista prisutna u vazduhu pri toj temperaturi, kažemo da je vazduh ZASIĆEN vodenom parom. Pri temperaturi od 20°C vazduh zasićuje 17 grama vodene pare po kub­nom metru, a pri 0°C svega 5 grama.

feljton7

Podaci u tabeli  omogu­ćavaju procenu stepena za­sićenosti vazduha vodenom parom, a time i procenu mo­gućnosti obrazovanja magle i oblaka, kao i drugih poja­va. Ako, na primer, pustinj­ski vazduh pri 30°C sadrži svega 5 grama vodene pare po kubnom metru vazduha, onda relativna vlaga, odnos­no stepen zasićenosti vazdu­ha vlagom, iznosi samo 16 odsto. Pri ovakvoj tempera­turi i niskoj vlažnosti vazdu­ha i najmanja čovekova ak­tivnost izaziva znojenje i veću potrošnju vode.

Kada je vazduh pri viso­kim temperaturama blizu zasićenja vodenom parom, tj. kada se relativna vlaga kreće od 80 do 100 odsto, is­paravanje putem kože je veoma ograničeno, pa je mo­guć toplotni udar. Najbolji način za rashlađivanje tela u takvim uslovima je voda. Pri temperaturama vaz­duha između 20 i 30°C dovoljna je relativna vlažnost od oko 80 odsto pa da se oseća jaka sparina. U našim krajevima sparina se javlja u kasno proleće, u leto, a ređe u ranu jesen.

ZAŠTO SE ZIDOVI ČAŠE ZAMAGLJUJU?

Kada ulivamo hladnu vodu u čašu primećujemo kako se spoljni zidovi čaše primetno zamagle - postaju neprozirni. Ako pri tome prevučemo suvim prstom po spoljnom zidu, prst se ovlaži.

Kako objasniti tu pojavu? Pre ulivanja vode, zidovi čaše imaju obično sobnu temperaturu, recimo 20°C. Pri ovakvoj sobnoj te­mperaturi vazduh najčešće sadrži oko 10 grama vode­ne pare po kubnom metru. Pretpostavimo da u trenutku ulivanja hladne vode u čašu vazduh sadrži baš 9 grama vodene pare po kub­nom metru. Pri sobnoj tem­peraturi od 20°C i toj sadrži­ni vodene pare, relativna vlažnost vazduha iznosi 54 odsto. Ulivanjem hladne vode u čašu njeni zidovi se naglo hlade, a time i tanak sloj vazduha koji obavija čašu spolja. Onog trenutka kada se u ovom sloju vazdu­ha temperatura spusti na 10°C, on postaje zasićen vo­denom parom. Svako dalje hlađenje ovog sloja vazduha izaziva trenutno pretvara­nje vodene pare kao gasa u tečno stanje u obliku brojnih vanredno sićuš­nih kapljica vode, čiji se pre­čnici kreću oko 5 mikrona (5 milionitih delova metra). Proces pretvaranja vodene pare iz gasovitog u tečno sta­nje nazivamo KONDENZA­CIJOM VODENE PARE.

KAKO NASTAJE MAGLA?

Prethodni ogled pomaže nam da lako shvatimo pro­ces nastajanja magle i obla­ka. Iz iskustva znamo da se magla najčešće javlja u ju­tarnjim časovima. Zašto? Upravo zato što u toku noći dolazi do hlađenja vazduha iznad Zemljine površine do tačke zasićenosti vodenom parom. Evo tipičnog prime­ra (vidi sliku dole).

feljton8

Ako sredinom jed­nog prolećenog dana tempe­ratura vazduha iznosi 20°C, a sadržina vlage u jednom kubnom metru 9 grama, re­lativna vlaga iznosiće 54 odsto. Kad noćnim hlađenjem do 5 časova ujutro tempera­tura vazduha opadne na 10°C, a do izlaska Sunca do 8°C, onda će vazduh već u 5 časova postići zasićenje vo­denom parom. Dalji pad temperature do 6 časova iz­azvaće kondenzaciju vode­ne pare, tj. njen neposredan prelaz iz gasovitog u tečno stanje u vidu ogromnog bro­ja vanredno sitnih kapljica vode, toliko sitnih da lebde u vazduhu, jer pod dejstvom sile Zemljine teže ne mogu da savladaju otpor vazduha. Na ovim kapljicama sunčevi zraci se raspršuju, što nam daje vizuelan utisak sivobe­ličaste boje, odnosno magle. Po izlasku Sunca, tempera­tura vazduha počinje da ras­te i kada pređe 10°C vazduh neće biti zasićen vodenom parom, a kapljice vode koje sačinjavaju maglu počeće da isparavaju. Na taj način magla se postepeno raspli­njava. U tome i jeste razlog zašto magle, po pravilu, iščezavaju u ranim prepod­nevnim časovima.

U hladno doba godine do zasićenja vazduha dolazi često kada temperatura opadne na neku vrednost is­pod nule. U tim slučajevima obrazuju se LEDENE MAGLE. One se sastoje iz sićušnih kristalića leda koji lebde u vazduhu. Krećući se kroz ledenu maglu, ledeni krista­li se hvataju na obrve i brko­ve. Uzgred, da kažemo i to da neposredan prelaz vode­ne pare iz gasovitog stanja u čvrsto - led nazivamo SUBLI­MACIJOM VODENE PARE.

Sada smo u stanju da sami zaključimo zašto se magle javljaju u kotlinama i dolinama i upravo za vreme inverzija temperature - zato što je u kotlinama i dolina­ma najintenzivnije hlađenje vazduha u toku noći, a naro­čito u jutarnjim časovima.

(U nastavku: Nastanak oluje i kako je predvideti)

.......

Natura Online (19.8.2009)