petak, avgust 17, 2018

 

FELJTON - VREME SUTRA (2)

Vazdušni omotač - atmosfera

Vazdušni omotač u poređenju sa prečnikom Zemlje je veoma tanak sloj koji okružuje Zemlju. Njegova deb­ljina iznosti oko 600 kilometara, mada prema najnovijim ist­raživanjima putem satelita, prelazni sloj atmosfere u međuplanetarni "prazan" prostor dostiže visinu čak oko 8.000 km. Koliko je at­mosfera relativno tanak sloj najbolje ilustruje pri­mer poređenja jabuke sa Zemljom, gde atmosfera proporcionalno nije deblja od kore jabuke.

Piše Jakov Lovrić

 

Tri četvrti­ne atmosferske mase nalazi se samo do visine Maunt Everesta (8.840 m). Avion koji leti na visini od oko 30.000 metara ostavlja za sobom čak 99 odsto atmosferske mase.

TROPOSFERA, STRATOSFERA i JONO­SFERA

Zemljina atmosfera sasto­ji se od mešavine gasova, od kojih azot i kiseonik čine 99 odsto. Argona ima samo 0,9, a svega 0,1 odsto čine drugi, uglavnom plemeniti gasovi. Sastav at­mosfere, njena fizička svoj­stva, naročito temperatura, neprekidno se menjaju, za­visno od visine. I na osnovi tih promena, atmosferu mo­žemo da podelimo u tri glav­na sloja: troposferu, stratosferu i jono­sferu (slika ispod).

feljton1

Troposfera je najniži i naj­gušći sloj atmosfere. Iznad polova dostiže visinu od oko osam kilometara, na srednjim širinama ok 13, a iznad Ekvatora čak 16 do 18 km. Jedna od najzna­čajnijih osobina troposfere je opadanje temperature sa visinom i to za približno 6°C za svaki kilometar pove­ćanja visine. Na gornjoj gra­nici troposfere temperatura iznosi između -50 i -60°C.

Pored temperaturnih pro­mena u troposferi, postoje neprekidna kretanja vazdu­ha, kako u horizontalnom, tako i u vertikalnom pravcu, a nisu retka ni vrtložna kre­tanja velikih razmera. U tro­posferi je sadržana gotovo celokupna vodena para, te je, s pravom, nazivamo "ku­hinjom" svih vremenskih procesa i pojava, kao što su kiša, sneg, magla, grmljavi­na itd.

Troposferu od stratosfere deli relativno tanak sloj od 1 do 2 km koji nazivamo tropopauza. To je prelazni sloj vazduha između dve bit­no različite sredine: donje troposfere i gornje strato­sfere.

Stratosfera se prostire iz­nad tropopauze oko 50 km. Njene osnovne karakteristike su: male promene tempe­rature sa visinom, znatno slabija kretanja vazduha, naročito u vertikalnom pravcu i veoma malo vode­ne pare. U stratosferi je zato uvek vedro. Stratosfera se odlikuje velikim količinama ozona koji apsorbuje ultra­violetne zrake i tako štiti sve žive organizme na Zem­lji od njihovog štetnog dej­stva.

Jonosfera je najviši sloj atmosfere. Doseže visinu od oko 800 kilometara. Ovaj sloj se odlikuje velikim raz­likama u temperaturi (od -100 do nekoliko hiljada stepeni C) i jakim vetrovima koji mogu da duvaju i brzi­nom do 360 kilometara na sat. Od nekoliko relativno tankih podslojeva u jonosfe­ri reflektuju se kratki, a i drugi talasi, pa je zahvalju­jući njima moguće ostvari­vati radio-prenose na velike udaljenosti.

SUNCE - IZVOR POGONSKE ENERGIJE

Sunce, usijana masa ga­sova udaljena oko 150 mi­liona kilometara od Zemlje,  neprekidno zrači ogromne količine toplotne energije. Samo dvomilijarditi deo ove energije dospeva do Zemlji­ne površine. Kada bismo mogli da posmatramo šta se događa sa tom energijom, videli bi smo da oko 15 ods­to upijaju molekuli vazduha dok ova energija prolazi kroz atmosferu, 42 odsto se reflektuje od atmosfere, ob­laka i Zemljine površine, a naročito onog dela pokrive­nog snegom i ledom i vraća natrag u svemir. Nešto ma­nje od polovine toplotne energije dopire do zemljine površine gde je upijaju mo­lekuli jedinjenja i eleme­nata kopna i vode i na taj na­čin se kopno i voda zagreva­ju.

Dok je Sunce prividno iz­nad horizonta od izlaska do zalaska, Zemljina površina se zagreva i njena tempera­tura raste. Toplotom od za­grejane zemljine površine zagreva se i vazduh iznad nje. U toku noći Zemljina površina se hladi izračivanjem toplote u atmosferu i svemir. Istovremeno, hladi se i vazduh iznad Zemlje.

(U nastavku - Osnovni fizički činioci vremena)

Natura Online (15.8.2009)