Konferencija u Beogradu: žene i muškarci u odgovoru na lokalne izazove klimatskih promena

Doprinos žena urbanističkom planiranju, koji odgovara na izazove klimatskih promena, od ključnog je značaja jer jedino kada su i žene i muškarci uključeni u proces planiranja i donošenja odluka, može se ponuditi efikasan i delotvoran pristup ovom pitanju - zaključeno je na konferenciji pod nazivom „Žene i muškarci u odgovoru na lokalne izazove klimatskih promena“, koja je, 28. februara, u svečanoj sali Skupštine grada Beograda, okupila više od 150 domaćih i međunarodnih stručnjaka iz oblasti urbanizma, državnih i gradskih zvaničnika i predstavnika lokalnih samouprava iz gradova širom Srbije...

Pišu Dejana Barjaktarović i Dušan Marinović / Foto: D. Marinović

Pozdravljajući učesnike Konferencije, ministar zaštite životne sredine Republike Srbije Goran Trivan istakao je doprinos žena celokupnom čovečanstvu.

- One imaju značajnu ulogu koju muškarci nemaju. Bavljenje ekologijom podrazumeva materinstvo kao ključnu osnovu stabilnog društva, a žene, kao nosioci te uloge, doprinose budućnosti, koja je u našoj zemlji već na delu. Žene, kao majke su stub naše civilizacije i zahvalni smo im na tome - rekao je ministar Goran Trivan.

Steliana Nedera, zamenica šefice Agencije za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena u Srbiji (UN Women), objasnila je uticaj klimatskih promena na celu ljudsku populaciju sa različitih aspekata. Ona je istakla značaj ključnih akcija u globalnim promenama koje imaju za cilj maksimalno uključivanje devojčica i žena u urbanističko planiranje i stvaranje dobre partnerske platforme. Nedera kaže:

- Rodna ravnopravnost treba da bude nova poslovna strategija Republike Srbije, a odgovornost na klimatske promene metod, kako bi se afirmisala aktuelna tema.

- Iako klimatske promene ne diskriminišu jer utiču na sve, i žene i muškarci, zbog različitih društvenih uloga, posledice klimatskih promena mogu se različito iskusiti. Žene, u poređenju sa muškarcima, često imaju ograničen pristup resursima i ograničen glas u kreiranju odluka i uticaju na politiku. Nejednako učešće žena u procesima donošenja odluka i na tržištu rada stvara nejednakosti. To često sprečava žene da u potpunosti doprinose planiranju, kreiranju i sprovođenju politika vezanih za klimatske promene - istakla je Jelena Milovanović, zamenica šefice Agencije za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena u Srbiji (UN Women).

Milutin Folić, glavni urbanista grada Beograda, prepoznao je važnost učešća muškaraca i žena u izazovima klimatskih promena i precizirao:

- Kroz dva velika strateška dokumenta predvideli smo u kom pravcu će se grad razvijati. To su Strategija razvoja grada Beograda i novi Generalni plan. Zahvaljujući njima odredili smo izmeštanje industrijskih zona iz centra kako bi Beograd sišao na reku i kako bi se, po ugledu na svetske metropole, reorganizovala hijerarhija saobraćaja u njemu. To znači da ćemo prioritete dati pešacima, biciklistima i javnom gradskom prevozu.

Na primeru evropskih metropola Eva Kail, direktorka urbanističkog planiranja izvršne kancelarije grada Beča, istakla je značaj Urbanističkog plana grada Beča koji je zasnovan na rodnoj perspektivi i održivosti. Taj plan, istakla je ona, u praksi se pokazao veoma uspešnim i za prostorno i za gradsko planiranje. Na osnovu tog postojećeg plana, gošća iz Austrije prisutnima je prikazala brojne benefite za muškarce i žene, kao i celokupan doprinos koji se time pruža društvenoj zajednici.

Na konferenciji su takođe razmatrani rodni aspekti održivog planiranja, uloga žena u procesu odlučivanja i odgovoru na klimatske promene. Kako je deo tih pitanja rešen u Šapcu prisutnima je govorila urbanistkinja Milena Zindović iz Ženskog arhitektonskog društa.

Konferencija je održana u okviru projekta "Lokalni razvoj otporan na klimatske promene", koji sprovodi Ministarstvo zaštite životne sredine, uz podršku programa Ujedinjenih nacija za razvoj, UNDP i UN Women Srbija, i podršku partnera Delegacije EU u Srbiji, Vlade Kraljevine Švedske i Vlade Švajcarske.

Međunarodna zajednica definiše rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena i kao cilj sam po sebi i kao sredstvo za promovisanje razvoja uopšte. Postizanje rodne ravnopravnosti i osnaživanje svih žena i devojčica definisano je kao peti od ukupno 17 ciljeva održivog razvoja (SDG).

Sporazum iz Pariza o klimi, koji je usvojen 2015. godine, predstavlja važan trenutak u istoriji uključivanja rodnih pitanja u UNFCCC (United Nations Framework Convention on Climate Change) – Okvirna konvencija Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama. Sporazum iz Pariza, kao veliki korak za međunarodno angažovanje u oblasti klimatskih promena u nekoliko oblasti integrisao je rodnu ravnopravnost.

Moderatori Konferencije bili su Eva Vaništa Lazarević, predsednica Ženskog arhitektonskog društva i Miroslav Tadić, menadžer projekta UNDP Srbija.

Projekat "Lokalni razvoj otporan na klimatske promene"

Projekat sprovodi Ministarstvo zaštite životne sredine uz podršku Programa UN za razvoj (UNDP), a finansira se sredstvima Globalnog fonda za životnu sredinu, Ministarstva i UNDP-a.

Partneri na projektu su: Delegacija EU u Republici Srbiji, Vlada Kraljevine Švedske, Vlada Švajcarske, kao i drugi nacionalni partneri (Fond za inovacionu delatnost, Stalna konferencija gradova i opština itd).

Projekat podržava iznalaženje inovativnih rešenja za borbu protiv klimatskih promena, posebno na nivou lokalnih samouprava u Srbiji. Cilj je da se kroz javne pozive, u vidu izazova, identifikuju i podrže različita softverska, tehničko-tehnološka rešenja i poslovne ideje koje lokalne samouprave mogu da primene u cilju obezbeđivanja javnih usluga koje su “otporne na klimatske promene”.

Natura Online (1.3.2018)

Fotografije, osim prve, snimio Dušan Marinović