utorak, septembar 22, 2020

 

IZVORI ZARAZE I PREVENTIVA PROTIV BESNILA

Vrhunac sezone odstrela predatora

sakal2

Svako ko drži psa u svojoj blizini, a posebno lovci čiji psi dolaze u kontakt sa divljim životinjama, moraju imati na umu da je uvek moguća pojava besnila i drugih bolesti ako pas nije propisno vakcinisan

Piše Stevan Banković

Period inkubacije, a to je vreme od zaražavanja do pojave prvih simptoma bolesti, kod pasa većinom traje od tri do dest nedelja. Bolest se u pasa može javiti kao tipična ili manijakalna, te kao tiha ili depresivno besnilo.

U početku bolesti pas se nerado odaziva na pozive, skriva se, laje bez razloga, ne jede uobičajenu hranu, ali uzima strane predmete i guta ih. Gutanje postaje otežano, a iz usta se cedi sekret. Ovaj stadijum traje do tri dana.

Kako bolest napreduje javlja se bešnjenje psa, kida se s lanca, grize sve do čega stigne, napada druge pse, životinje i čoveka, a obično i odluta od kuće. Konačno nastupa paraliza grkljana i ždrela te oduzetost nogu i trupa, a pas uginjava od gušenja. Bolest traje prosečno pet, a najduže 13 dana.

rabies_virus-besnila_01

Kod mačke bolest je vrlo slična onoj kod psa. Mačka u početnom stadijumu bolesti bezrazložno mijauče, a u stadiju uznemirenosti grize i grebe. Pritom često napada i skače u lice.

Od divljih životinja besnilu su najčešće izloženi lisica, vuk, šakal pa i kuna. Kod ovih životinja su u toku bolesti karakteristične promene ponašanje prema prirodnim neprijateljima i čoveku. Dolaze u neposrednu blizinu čoveka i njegovih naselja, a ponašaju se kao pitome.

Veterinarka služba svake godine pripisuje obavezu zaštite od zaraznih bolesti kod životinja. Tako je određeno da se svi psi moraju vakcinisati vakcinom protiv besnila.

rabies 03

Vakcinacija je posebno značajna kod lovačkih pasa kao i pasa u selu koji mogu doći u dodir sa divljim životinjama, najčešće lisicom. Prema aktuelnom Zakonu o lovstvu svi psi i mačke lutalice koji se nađu van naselja na odstojanju većem od 200 metara bez pratioca treba da se odstrele.

Poslednjih godina u Evropi se uspešno sprovodi aktivna zaštita vakcinacijom lisica u prirodi, preko mamaca koji sadrže vakcinu.

 

Bolest kod čoveka i zaštita

rabies 02

Čovek se može zaraziti ugrizom besnog psa ili druge zaražene životinje. Ako nije zaštićen vakcinom bolest protiče kroz iste razvojne faze i redovno završava smrću. Kod čoveka uglavnom dolazi u obzir zaštita nakon ugriza ili dodira s besnim ili na besno sumnjivom životinjom.

Profesionalno eksponirani ljudi mogu biti redovno preventivno vakcinisani. To su osobe koje se bave lovstvom (lovočuvari, lovci, veterinari koji rade sa rizičnim grupama životinja...).

 

Postupanje sa odstreljenim predatorima

U jeku smo lova na predatore, pa je dobro podsetiti na postupanje sa odstreljenim vukom, lisicom, šakalom... U svakom takvom lovu učesnici treba da imaju u džepu ili lovačkoj torbi jači najlon džak, dva para rukavica za jednokratnu upotrebu i komad kanapa (sve zajedno košta 30 dinara). Odstreljenog predatora treba za eventualno fotografisanje postaviti sa rukavicama na rukama, a potom ubaciti u džak i vezati. Nije retka slika u TV prilozima sa hajki gde se učesnici ponašaju sasvim suprotno, pa čak životinju nose preko ramena.

Organizatori lova moraju rešiti ovo ponašanje kao i način uklanjanja jer se odstreljeni predator ne sme ostaviti u lovištu. Pre svega divlje svinje, jazavci, pa i mnoga druga divljač, u svojoj potrebi za belančevinama animalnog porekla, mogu pojesti lešinu što stvara uslove za širenje bolesti. I veterinarska inspekcija treba da se što pre uključi u edukaciju ali i da podseti rukovodstva lovačkih udruženja na sankcije. S. D.

..........

Glas javnosti (15.2.2009)

Natura Online (27.3.2009)

{jcomments off}