BILJKE: GIGANTSKI SVINJSKI KOROV

Ako igde vidite ovu biljku pobrinite se da je ne dotaknete

Reč je o opasnoj i agresivno širećoj biljci zvanoj gigantski svinjski korov koja se pojavila i kod nas. U Sloveniji je zabeležena u Ljubljani i okolini kao i u Mariboru, gde je verovatno stigla iz botaničke bašte. Nadalje, u Bosni i Hercegovini zabeležena je u okolini Sarajeva pa je utvrđeno kako se tu nalazi još od 2007. godine. U Hrvatskoj je ova vrsta zabeležena na jednom mestu u Međumurju, na obali reke Mure - stoji u saopštenju DZZP-a, a detaljan tekst o tome objavljuje hrvatski portal Atma koji prenosimo u celini...

Izvor: www.atma.hr

Obrada teksta Natura Online

Gigantski svinjski korov (Heracleum mantegazzianum, takođe poznat pod imenom gigantski kravlji peršin, en. Giant Hogweed) je biljka iz porodice Apiaceae, poreklom sa Kavkaza i središnje Azije. Ona može biti do dva pa i do pet (retko do sedam) metara visoka. Osim veličine, liči na običan svinjski korov (Heracleum sphondylium), Heracleum sosnowsky ili na vrtnu anđeliku (Angelica archangelica).

Fototoksična je i smatra se štetnim korovom u mnogim državama.

Ima lepe bele cvetove ali ako dospe u oko može doći do slepila koje se uglavnom ne može lečiti.

Ako je dotaknete, u početku, koža crveni i počinje da svrbi. Tada se stvaraju mehurići u obliku opekotina tokom narednih 48 sati. Oni formiraju crne ili ljubičaste ožiljke koji mogu trajati nekoliko godina. Da bi se došlo do oporavka moguć je i boravak u bolnici. U Nemačkoj, gde je biljka postala prava napast, zabeleženo je oko 16.000 njenih žrtava samo u 2003. godini.

Dovoljno je samo dotaknuti list ove biljke da bi se na tom mestu pojavile rane slične opekotinama čije posledice potom traju mesecima, a na koži trajno ostaje tamnocrvena fleka. Najgora je spoznaja da je biljku teško istrebiti pa je zato treba izbegavati.

Odlikuje se debelom tamno crvenkasto-ljubičastom stabljikom i pegavim stabljikama lista koje su šuplje i proizvode čvrste čekinje. Stabljika je od tri do osam centimetara široka u obimu, ponekad i do 10 cm. Svaka ljubičasta mrlja na stabljici okružena je dlačicama, a tu su i velike krupne bele dlake na bazi lista stabljike.

Mnoge strane biljke, kao i ova, uvedene su u Englesku u 19. veku, uglavnom za potrebe ukrašavanja. Neke od njih postale su dominantno agresivne i sada stvaraju ozbiljne probleme. Sada je široko rasprostranjena po celoj Britaniji, naročito duž rečnih obala. Takođe, biljka se proširila u severoistočnoj i severozapadnoj Americi kao i u središnjoj i istočnoj Kanadi. Jednako je opasna invazivna vrsta i u Nemačkoj, Francuskoj i Belgiji, pa ugrožava i lokalne vrste biljaka. U Francusku su je, u 19. veku, doneli botaničari, a cenjena je od strane pčelara.

FOTOTOKSIČNOST

Gigantski svinjski korov je vrlo fototoksička biljka. Njegov sok može izazvati fotodermatitis (tešku upalu kože), kada je koža izložena suncu ili UV-zracima.

U početku je koža crvena i svrbi. Tada se stvaraju mehurići u obliku opekotina tokom naredna dva dana i oni formiraju crne ili ljubičaste ožiljke koji mogu trajati i do nekoliko godina.

Prisutnost male količine biljnog soka ove biljke u očima može dovesti do privremenog ili čak trajnog slepila. Te su reakcije pruzrokovane prisutnošću linearnog derivata furocoumarina u lišću, korenju, stabljikama, cvetovima i semenu ove biljke. Ove hemikalije mogu ući u jezgro epitelnih ćelija, formirajući veze s DNK, što dovodi do umiranja ćelija. Smeđa boja je uzrokovana proizvodnjom melanina iz furocoumarina.

Decu treba držati podalje od gigantskog svinjskog korova. Zaštitnu odeću, uključujući i zaštitu za oči, treba obavezno nositi pri rukovanju ili iskopavanju biljke. Ako koža bude slučajno izložena ovoj biljci, ugroženo područje treba dobro oprati sapunom i vodom, a izloženu kožu zaštititi od sunca nekoliko dana.

Američki USDA Forest Service navodi da svinje i goveda mogu jesti gigantski svinjski korov bez vidnih smetnji.

TEŠKO SE UKLANJA

Zbog svoje fototoksičnosti i invazivne prirode, gigantski svinjski korov često se aktivno uklanja. U Velikoj Britaniji, po Zakonu divljih vrsta i Zavičajnih zakona 1981 (Wildlife and Countryside Act 1981) kažnjivo je delo sađenje ili pospešivanje rasta gigantskog svinjskog korova u divljini.

Svinjski korov je određen kao federalni štetni korov od strane vlade SAD pa ga je, stoga, zabranjeno unositi u Sjedinjene Države ili međudržavno premeštati bez dozvole tamošnjeg ministarstva poljoprivrede.

Gigantski svinjski korov se može suzbiti:

- iskopavanjem

- odsecanjem cvetova (biljka može ostaviti nekoliko hiljada semenki)

- košenjem

- preuređenjem zemljišta

- ispašom

- špricanjem

- tečnim kiseonikom.

Ako nekim slučajem koža, ipak, dođe u dodir sa ovim toksinom, treba je što pre zaštititi od sunčeve svetlosti nekoliko dana. Pre toga iritirani deo kože treba odmah isprati hladnom vodom i sapunom i obavezno se javite lekaru.

Ovaj tekst treba slati dalje jer ako ljudi znaju kako biljka izgleda i izbegavaju je - mesta panici nema

Natura Online (9.9.2016)